DNEVNIKOV MESEC ŽENSKOG ŠAHA – IVANA LITRIČIN: Odlučnim koracima do Banatske lige
Članovi Šahovskog kluba „Budućnost“ iz Srpske Crnje su osvojili Severnobanatsku zonsku ligu na vrlo ubedljiv način, i tako stekli pravo da naredne sezone nastupaju u trećem rangu takmičenja.
Ono što je posebno zanimljivo je to što je ovaj uspeh postignut tako što su se vratile mlade snage, koje su postale nosioci igre banatskog kluba. O tome kako su u tome uspeli, kao i njenom razvojnom putu, za „Dnevnik“ je pričala članica kluba, Ivana Litričin.
Kakav je bio vaš ulazak u šahovski svet?
– Iz današnje perspektive, u njega sam ušla relativno kasno, tek sa osam godina. Moj stariji brat, Jovan, koji je već tada bio solidan igrač, video je na oglasnoj tabli u šahovskom klubu da počinje sa radom šahovska škola za devojčice, koju je pokrenuo FIDE majstor Dragan Lalić. Brat me je odmah prijavio, iako, kada sam to čula, nisam želela da idem. Međutim, već u toku prvog dana sam postala zainteresovana i za šah, i za druženje koje je bilo propraćeno time. Da se nisu tako kockice posložile, ne verujem da bih ikada počela da se bavim šahom.
I brat vam je odličan šahista. Da li se međusobno pomažete da ostanete u formi tokom godine?
– Ni brat, a ni ja nismo baš puno vremena posvećivali teoretskom radu i spremanju, tako da se, s te strane, nismo pomagali. Međutim, rivalitet između nas uvek je bio izražen. Verujem da je želja za pobedom u međusobnim partijama motivisala oboje, a naročito mene da napredujem i dostignem njegov nivo.
Na studijama ste aktivno igrali za ekipu vašeg Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i beležili sjajne rezultate. Možete li nam reći više o tome?
– Kad god bi se ukazala prilika rado sam se odazivala pozivu da igram za svoj fakultet. Uvek imamo sjajnu ekipu i ovim putem bih se zahvalila Ivi Uzelac, koja se već godinama trudi da nas okupi. Drago mi je što mi je ukazano poverenje da postanem standardni član te ekipe i što uspevamo da opravdamo očekivanja koja su tradicionalno visoka, te da smo se sa svakog takmičenja vratili sa peharom.
Uticaj na način razmišljanja
Volite društvene igre. Na koji način vam je šah pomogao da budete bolji u njima, ali i obrnuto?
– Društvene igre su uvek bile prisutne u mom životu, naročito u poslednje vreme. Kada je reč o kompleksnijim igrama, mislim da prethodno šahovsko iskustvo značajno utiče na moj način razmišljanja tokom partije, ali isto tako da su društvene igre dobar način da se na drugačiji način vežba kombinatorika, planiranje nekoliko poteza unapred i razmišljanje o tome šta bi protivnik mogao odigrati.
S kakvim izazovima se suočava klub u malom mestu?
– Klub je od perioda osnivanja imao i svojih uspona i padova. Izazovi su veliki, počev od finansija, koje su dovoljne samo da se pokriju najosnovniji troškovi da bi klub funkcionisao. Međutim, glavni problem kluba iz malog mesta je što nema mlađih naraštaja, dok dobar deo starijih članova, nažalost, nije više među nama. S druge strane, prednost je što su ljudi mnogo srdačniji i vlada pozitivna, prijateljska atmosfera, te igramo kao pravi tim.
Dominantno ste osvojili Severnobanatsku zonsku ligu. Šta je bilo presudno za ispunjenje tog cilja?
– Glavnu pokretačku snagu kluba čine Dragan Đurin i Predrag Ećim, koji se trude da održe klub uprkos svim poteškoćama. Oni su verovali u kvalitet ekipe, te je još pre početka lige bio zacrtan cilj da se uđe u viši rang. Presudna je bila odlučnost da svaki meč igramo u punom sastavu i da damo maksimum. Startovali smo dobro i nastavili smo u istom ritmu do kraja.
Kakvi su vaši, a i planovi kluba?
– Za narednu sezonu nam je prioritet opstanak u ligi. Kad je reč o ličnim planovima, nisam ni mislila da će ih biti, jer sam već izlazila iz aktivnog igranja šaha. Međutim, uz momka, Aleksandra Vujasina, koji je posvećeniji radu na šahu i koji je tek odnedavno ušao u turnirski svet i takođe značajno doprineo uspehu kluba u ovoj sezoni, dobila sam novu motivaciju da se vratim šahu i želju da zajedno učestvujemo na turnirima.
