ДНЕВНИКОВ МЕСЕЦ ЖЕНСКОГ ШАХА – ИВАНА ЛИТРИЧИН: Одлучним корацима до Банатске лиге
Чланови Шаховског клуба „Будућност“ из Српске Црње су освојили Севернобанатску зонску лигу на врло убедљив начин, и тако стекли право да наредне сезоне наступају у трећем рангу такмичења.
Оно што је посебно занимљиво је то што је овај успех постигнут тако што су се вратиле младе снаге, које су постале носиоци игре банатског клуба. О томе како су у томе успели, као и њеном развојном путу, за „Дневник“ је причала чланица клуба, Ивана Литричин.
Какав је био ваш улазак у шаховски свет?
– Из данашње перспективе, у њега сам ушла релативно касно, тек са осам година. Мој старији брат, Јован, који је већ тада био солидан играч, видео је на огласној табли у шаховском клубу да почиње са радом шаховска школа за девојчице, коју је покренуо ФИДЕ мајстор Драган Лалић. Брат ме је одмах пријавио, иако, када сам то чула, нисам желела да идем. Међутим, већ у току првог дана сам постала заинтересована и за шах, и за дружење које је било пропраћено тиме. Да се нису тако коцкице посложиле, не верујем да бих икада почела да се бавим шахом.
И брат вам је одличан шахиста. Да ли се међусобно помажете да останете у форми током године?
– Ни брат, а ни ја нисмо баш пуно времена посвећивали теоретском раду и спремању, тако да се, с те стране, нисмо помагали. Међутим, ривалитет између нас увек је био изражен. Верујем да је жеља за победом у међусобним партијама мотивисала обоје, а нарочито мене да напредујем и достигнем његов ниво.
На студијама сте активно играли за екипу вашег Природно-математичког факултета у Новом Саду и бележили сјајне резултате. Можете ли нам рећи више о томе?
– Кад год би се указала прилика радо сам се одазивала позиву да играм за свој факултет. Увек имамо сјајну екипу и овим путем бих се захвалила Иви Узелац, која се већ годинама труди да нас окупи. Драго ми је што ми је указано поверење да постанем стандардни члан те екипе и што успевамо да оправдамо очекивања која су традиционално висока, те да смо се са сваког такмичења вратили са пехаром.
Утицај на начин размишљања
Волите друштвене игре. На који начин вам је шах помогао да будете бољи у њима, али и обрнуто?
– Друштвене игре су увек биле присутне у мом животу, нарочито у последње време. Када је реч о комплекснијим играма, мислим да претходно шаховско искуство значајно утиче на мој начин размишљања током партије, али исто тако да су друштвене игре добар начин да се на другачији начин вежба комбинаторика, планирање неколико потеза унапред и размишљање о томе шта би противник могао одиграти.
С каквим изазовима се суочава клуб у малом месту?
– Клуб је од периода оснивања имао и својих успона и падова. Изазови су велики, почев од финансија, које су довољне само да се покрију најосновнији трошкови да би клуб функционисао. Међутим, главни проблем клуба из малог места је што нема млађих нараштаја, док добар део старијих чланова, нажалост, није више међу нама. С друге стране, предност је што су људи много срдачнији и влада позитивна, пријатељска атмосфера, те играмо као прави тим.
Доминантно сте освојили Севернобанатску зонску лигу. Шта је било пресудно за испуњење тог циља?
– Главну покретачку снагу клуба чине Драган Ђурин и Предраг Ећим, који се труде да одрже клуб упркос свим потешкоћама. Они су веровали у квалитет екипе, те је још пре почетка лиге био зацртан циљ да се уђе у виши ранг. Пресудна је била одлучност да сваки меч играмо у пуном саставу и да дамо максимум. Стартовали смо добро и наставили смо у истом ритму до краја.
Какви су ваши, а и планови клуба?
– За наредну сезону нам је приоритет опстанак у лиги. Кад је реч о личним плановима, нисам ни мислила да ће их бити, јер сам већ излазила из активног играња шаха. Међутим, уз момка, Александра Вујасина, који је посвећенији раду на шаху и који је тек однедавно ушао у турнирски свет и такође значајно допринео успеху клуба у овој сезони, добила сам нову мотивацију да се вратим шаху и жељу да заједно учествујемо на турнирима.
