BAKTERIJA GONOREJE SVE OTPORNIJA NA LEKOVE Protiv tripera skoro da više ni antibiotici ne pomažu

Bakterija Neisseria gonorrhoeae, koja izaziva ovu polno prenosivu bolest, razvila je otpornost na sve klase antibiotika koje su do sada korišćene za njeno lečenje. Svet se trenutno oslanja na samo jedan lek – ceftrijakson,  a otpornost i na njega je u porastu. Svetska zdravstvena organizacija već dugo upozorava na to da bi, bez novih lekova, gonoreja mogla postati znatno teže izlečiva.

Sada, nakon godina u kojima su kandidati za nove lekove propadali u kliničkim ispitivanjima, lekari bi uskoro mogli da dobiju dve nove terapijske opcije. Antibiotik gepotidacin postigao je uspeh u velikoj studiji predstavljenoj ranije ove godine. Danas, pak, istraživači u časopisu The Lancet izveštavaju da je još jedan lek, zoliflodacin, u drugoj velikoj studiji pokazao da je bezbedan i efikasan. Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je gepotidacin za lečenje gonoreje, a očekuje se da će u narednim danima odobriti i zoliflodacin.

Svet se trenutno oslanja na samo jedan lek – ceftrijakson,  a otpornost i na njega je u porastu

Novi podaci o zoliflodacinu veoma su važni, kaže Anirudha Hazra, specijalista za infektivne bolesti sa Univerziteta u Čikagu. „Svaki put kada uspemo da dovedemo novi antimikrobni lek na tržište za lečenje gonoreje, to je velika pobeda.“

Zoliflodacin, koji su prvobitno razvili istraživači kompanije AstraZeneca, deluje tako što ometa enzim DNK-girazu, koji bakterija koristi da „odmotava“ svoju DNK prilikom umnožavanja genetskog materijala. I drugi antibiotici ciljaju DNK-girazu, ali zoliflodacin može da zaobiđe postojeću otpornost jer se vezuje za drugi podjedinični deo tog enzima. Nakon što je AstraZeneca obustavila rad na antibioticima, izdvojena kompanija Entasis (danas Innoviva) udružila se sa neprofitnom organizacijom Global Antibiotic Research and Development Partnership (GARDP) kako bi razvila lek posebno za gonoreju. Veliko, ključno kliničko ispitivanje započeto je 2019. godine.

Tokom studije lekari su lečili 930 osoba sa sumnjom na infekciju gonorejom u klinikama na Tajlandu, u Južnoj Africi, Sjedinjenim Američkim Državama, Belgiji i Holandiji. Svako je dobio ili novi lek ili trenutno standardnu terapiju prve linije, kombinaciju ceftriaksona i azitromicina. Nakon isključivanja pacijenata kod kojih testovi nisu potvrdili gonoreju, 460 od 506 pacijenata koji su primili zoliflodacin bilo je izlečeno, u poređenju sa 229 od 238 lečenih ceftrijaksonom i azitromicinom. Ove stope izlečenja bile su dovoljno slične da se zaključi kako zoliflodacin nije manje efikasan od postojećeg terapijskog režima, što je i bio cilj studije. Jedan važan aspekt ispitivanja jeste to što je većina pacijenata dolazila iz zemalja sa niskim i srednjim prihodima, gde se javlja najveći broj slučajeva i najveći teret komplikacija, kaže Nikola Lou, epidemiolog sa Univerziteta u Bernu koja se bavi polno prenosivim infekcijama.

Za razliku od gepotidacina, zoliflodacin će se koristiti isključivo za lečenje gonoreje, kaže Šejmus O’Brajen iz GARDP-a, jedan od autora studije. To je prednost, ističe on, „jer Neisseria gonorrhoeae brzo razvija otpornost, a rizik je veći ako se lek koristi i za druge infekcije“.

Čak i sa dva nova leka, problem antibiotik-rezistentne gonoreje daleko je od rešenog, upozoravaju istraživači. Nijedan od ovih lekova još nije dokazano efikasan u lečenju infekcija grla, koje su posebno teške za terapiju, kaže Hazra. A Neisseria gonorrhoeae će verovatno nastaviti da se prilagođava antibioticima. „Višeslojni pristup“ mora da obuhvati vakcine i nove strategije prevencije, kao i kontinuirano praćenje, ističe Hazra, jer „antimikrobna rezistencija kod gonoreje nije pitanje da li će se desiti, već kada“.