БАКТЕРИЈА ГОНОРЕЈЕ СВЕ ОТПОРНИЈА НА ЛЕКОВЕ Против трипера скоро да више ни антибиотици не помажу

Бактерија Neisseria gonorrhoeae, која изазива ову полно преносиву болест, развила је отпорност на све класе антибиотика које су до сада коришћене за њено лечење. Свет се тренутно ослања на само један лек – цефтријаксон,  а отпорност и на њега је у порасту. Светска здравствена организација већ дуго упозорава на то да би, без нових лекова, гонореја могла постати знатно теже излечива.

Сада, након година у којима су кандидати за нове лекове пропадали у клиничким испитивањима, лекари би ускоро могли да добију две нове терапијске опције. Антибиотик гепотидацин постигао је успех у великој студији представљеној раније ове године. Данас, пак, истраживачи у часопису The Lancet извештавају да је још један лек, золифлодацин, у другој великој студији показао да је безбедан и ефикасан. Америчка Агенција за храну и лекове (FDA) одобрила је гепотидацин за лечење гонореје, а очекује се да ће у наредним данима одобрити и золифлодацин.

Свет се тренутно ослања на само један лек – цефтријаксон,  а отпорност и на њега је у порасту

Нови подаци о золифлодацину веома су важни, каже Анирудха Хазра, специјалиста за инфективне болести са Универзитета у Чикагу. „Сваки пут када успемо да доведемо нови антимикробни лек на тржиште за лечење гонореје, то је велика победа.“

Золифлодацин, који су првобитно развили истраживачи компаније AstraZeneca, делује тако што омета ензим ДНК-гиразу, који бактерија користи да „одмотава“ своју ДНК приликом умножавања генетског материјала. И други антибиотици циљају ДНК-гиразу, али золифлодацин може да заобиђе постојећу отпорност јер се везује за други подјединични део тог ензима. Након што је AstraZeneca обуставила рад на антибиотицима, издвојена компанија Entasis (данас Innoviva) удружила се са непрофитном организацијом Global Antibiotic Research and Development Partnership (GARDP) како би развила лек посебно за гонореју. Велико, кључно клиничко испитивање започето је 2019. године.

Током студије лекари су лечили 930 особа са сумњом на инфекцију гонорејом у клиникама на Тајланду, у Јужној Африци, Сједињеним Америчким Државама, Белгији и Холандији. Свако је добио или нови лек или тренутно стандардну терапију прве линије, комбинацију цефтриаксона и азитромицина. Након искључивања пацијената код којих тестови нису потврдили гонореју, 460 од 506 пацијената који су примили золифлодацин било је излечено, у поређењу са 229 од 238 лечених цефтријаксоном и азитромицином. Ове стопе излечења биле су довољно сличне да се закључи како золифлодацин није мање ефикасан од постојећег терапијског режима, што је и био циљ студије. Један важан аспект испитивања јесте то што је већина пацијената долазила из земаља са ниским и средњим приходима, где се јавља највећи број случајева и највећи терет компликација, каже Никола Лоу, епидемиолог са Универзитета у Берну која се бави полно преносивим инфекцијама.

За разлику од гепотидацина, золифлодацин ће се користити искључиво за лечење гонореје, каже Шејмус О’Брајен из GARDP-а, један од аутора студије. То је предност, истиче он, „јер Neisseria gonorrhoeae брзо развија отпорност, а ризик је већи ако се лек користи и за друге инфекције“.

Чак и са два нова лека, проблем антибиотик-резистентне гонореје далеко је од решеног, упозоравају истраживачи. Ниједан од ових лекова још није доказано ефикасан у лечењу инфекција грла, које су посебно тешке за терапију, каже Хазра. А Neisseria gonorrhoeae ће вероватно наставити да се прилагођава антибиотицима. „Вишеслојни приступ“ мора да обухвати вакцине и нове стратегије превенције, као и континуирано праћење, истиче Хазра, јер „антимикробна резистенција код гонореје није питање да ли ће се десити, већ када“.