DA LI ZNATE KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU "Upotrebljivo do..." i "Najbolje upotrebiti do..." TO MOŽE SPREČITI BACANJE HRANE
Svakog 29. septembra se obeležava Međunarodni dan podizanja svesti o gubitku i bacanju hrane. Podaci pokazuju da se godišnje u zemljama EU baca 132 kilograma po stanovniku.
Koliko često vam se dešava da kupujete hranu koja vam suštinski ne treba i onda je gomilate po kuhinji dok joj možda ne istekne rok? A šta je sa ostacima ručka koje smo zaboravili u frižideru, pa ćemo na kraju morati da ih bacimo? Možda ima i onih koji ne žele da jedu ostatke i ne prerade ih, pa ih odmah bacaju.
Loše planiranje obroka, spremanje ili naručivanje velike količine hrane tokom slavlja ili praznika samo da bismo posle tu hranu bacili... Brojni su razlozi zašto nam hrana završava u đubretu zbog nemarnosti.
Bacanje namirnica zaista jeste privilegija mnogih, ali i ponašanje koje treba promeniti.
To pokazuju i brojke.
Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) iz 2021. godine, 13 odsto hrane, što je ekvivalent od 1,25 milijardi tona, "izgubljeno" je na globalnom nivou nakon žetve i pre nego što je stigne do rafova maloprodajnih objekata.
19 odsto hrane je tokom 2022. bačeno u domaćinstvima, ugostiteljstvu i maloprodaji
Domaćinstva čine 60 odsto globalnog bacanja hrane, a oko 28,9 odsto svetske populacije - 2,33 milijarde ljudi - bilo je umereno ili ozbiljno nesigurno u pogledu hrane 2023. godine
Podaci Evrostata o bacanju hrane u EU pokazuju da ukupno nastaje 59,2 miliona tona otpada od hrane, što je jednako 132 kilograma po stanovniku. Od tog broja, otpad iz domaćinstva čini 54 odsto, odnosno 72 kilograma po stanovniku.
Otpad nastao u lancima snabdevanja hranom je 46 odsto - 19 odsto u proizvodnji prehrambenih proizvoda i pića(25 kilograma po stanovniku), 11 odsto u restoranima i uslugama ishrane(15 kilograma po stanovniku), osam odsto u primarnoj proizvodnji(10 kilograma po stanovniku).
Sporno ukidanje PDV-a na donacije hrane
Prema istraživanju Centra za unapređenje životne sredine od pre nekoliko godina, dnevno se u Srbiji baci 2.000 tona hrane. Kako se navodi, kada bismo količinu hrane, koju bacimo u roku od godinu dana, spakovali u kese, pa u kamione, kolona bi se protezala od Subotice do Kragujevca.
Najviše bacamo hleb, meso i mleko, a najmanje voće i povrće. Analiza pokazuje da nam hrana uglavnom završava u kanti jer se zaboravi u frižideru ili zamrzivaču što pokazuje da naše lične navike prvenstveno moraju da se menjaju.
Ipak, kada je o Srbiji i još nekim državama regiona reč, glavnu prepreku već godinama čini PDV na donacije hrane.
Ukidanje PDV-a na donacije hrane je već ustaljena praksa u drugim državama.
"Kada kompanije, odnosno veliki trgovinski lanci, doniraju hranu moraju da plate PDV kao da su tu hranu prodali i onda je njima jeftinije da sačekaju da rok istekne i tu hranu bace umesto da se ova oblast reguliše", poručio je Željko Mitkovski iz Smart kolektiva koji je učestvovao u izradi Analize troškova i koristi od ukidanja naplate PDV-a na donacije hrane.
"Istraživanje je pokazalo da se 10 puta više hrane baci nego što se donira, a glavni razlog jeste upravo što nije ukinut PDV na doniranje hrane. Ukoliko bi se to učinilo, donacije hrane bi se povećale najmanje 30 posto. Po tadašnjim iznosima, uvećale bi se sa nekih 540 na 700 miliona dinara, ali danas bi te brojke sigurno bile drugačije jer su se cene menjale. Ipak, ono što bi kompanije želele, jeste da se ukine PDV na donacije hrane, jer bi ta sredstva mogle da usmere na transportne troškove, primera radi, tako da je zaključaj bio da bi ukidanje PDV na hranu, što je praksa u već dvadesetak zemalja EU, bio značajan pomak", poručio je Mitkovski.
Koja je razlika između "upotrebljivo do" i "najbolje upotrebiti do"?
Iako svakog dana posetimo makar jednu prodavnicu i čitamo rokove upotrebe namirnica, malo građana zna da napravi razliku između termina "upotrebljivo do" i "najbolje upotrebiti do"
"Ne postoji dovoljna edukacija o tim terminima. 'Upotrebljivo do' znači da hrana nije bezbedna nakon tog roka, dok ako piše 'najbolje upotrebiti do' to znači da hrana nakon tog datuma samo gubi neka svojstva, možda se menja boja i slično, ali je i dalje bezbedna za ljudsku upotrebu. Ipak, tu jeste problem što se ne zna koji je to vremenski period u kome je najbolje da iskoristite tu namirnicu, važno je obratiti pažnju na miris u ukus. U pojedinim zemljama EU je dozvoljeno doniranje hrane i nakon isteka roka 'najbolje upotrebiti do', što mi takođe predlažemo da se uradi i u Srbiji", zaključio je naš sagovornik.
Naime, u Srbiji je prema pravilima hranu moguće donirati isključivo pre isteka roka trajanja, čak i kada je rok trajanja označen sa "najbolje upotrebiti do", stoji u Prilogu X Pravilnika o daklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.
