ДА ЛИ ЗНАТЕ КОЈА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ "Употребљиво до..." и "Најбоље употребити до..." ТО МОЖЕ СПРЕЧИТИ БАЦАЊЕ ХРАНЕ

Колико често вам се дешава да купујете храну која вам суштински не треба и онда је гомилате по кухињи док јој можда не истекне рок? А шта је са остацима ручка које смо заборавили у фрижидеру, па ћемо на крају морати да их бацимо? Можда има и оних који не желе да једу остатке и не прераде их, па их одмах бацају.

Лоше планирање оброка, спремање или наручивање велике количине хране током славља или празника само да бисмо после ту храну бацили... Бројни су разлози зашто нам храна завршава у ђубрету због немарности. 
Бацање намирница заиста јесте привилегија многих, али и понашање које треба променити.

То показују и бројке.

Према подацима Организације за храну и пољопривреду (ФАО) из 2021. године, 13 одсто хране, што је еквивалент од 1,25 милијарди тона, "изгубљено" је на глобалном нивоу након жетве и пре него што је стигне до рафова малопродајних објеката.

19 одсто хране је током 2022. бачено у домаћинствима, угоститељству и малопродаји
Домаћинства чине 60 одсто глобалног бацања хране, а око 28,9 одсто светске популације - 2,33 милијарде људи - било је умерено или озбиљно несигурно у погледу хране 2023. године
 

Подаци Евростата о бацању хране у ЕУ показују да укупно настаје 59,2 милиона тона отпада од хране, што је једнако 132 килограма по становнику. Од тог броја, отпад из домаћинства чини 54 одсто, односно 72 килограма по становнику.

Отпад настао у ланцима снабдевања храном је 46 одсто - 19 одсто у производњи прехрамбених производа и пића(25 килограма по становнику), 11 одсто у ресторанима и услугама исхране(15 килограма по становнику), осам одсто у примарној производњи(10 килограма по становнику).

Спорно укидање ПДВ-а на донације хране
 

Према истраживању Центра за унапређење животне средине од пре неколико година, дневно се у Србији баци 2.000 тона хране. Како се наводи, када бисмо количину хране, коју бацимо у року од годину дана, спаковали у кесе, па у камионе, колона би се протезала од Суботице до Крагујевца.

Највише бацамо хлеб, месо и млеко, а најмање воће и поврће. Анализа показује да нам храна углавном завршава у канти јер се заборави у фрижидеру или замрзивачу што показује да наше личне навике првенствено морају да се мењају.

Ипак, када је о Србији и још неким државама региона реч, главну препреку већ годинама чини ПДВ на донације хране.

Укидање ПДВ-а на донације хране је већ устаљена пракса у другим државама.

"Када компаније, односно велики трговински ланци, донирају храну морају да плате ПДВ као да су ту храну продали и онда је њима јефтиније да сачекају да рок истекне и ту храну баце уместо да се ова област регулише", поручио је Жељко Митковски из Смарт колектива који је учествовао у изради Анализе трошкова и користи од укидања наплате ПДВ-а на донације хране.

"Истраживање је показало да се 10 пута више хране баци него што се донира, а главни разлог јесте управо што није укинут ПДВ на донирање хране. Уколико би се то учинило, донације хране би се повећале најмање 30 посто. По тадашњим износима, увећале би се са неких 540 на 700 милиона динара, али данас би те бројке сигурно биле другачије јер су се цене мењале. Ипак, оно што би компаније желеле, јесте да се укине ПДВ на донације хране, јер би та средства могле да усмере на транспортне трошкове, примера ради, тако да је закључај био да би укидање ПДВ на храну, што је пракса у већ двадесетак земаља ЕУ, био значајан помак", поручио је Митковски.

Која је разлика између "употребљиво до" и "најбоље употребити до"?
 

Иако сваког дана посетимо макар једну продавницу и читамо рокове употребе намирница, мало грађана зна да направи разлику између термина "употребљиво до" и "најбоље употребити до"

"Не постоји довољна едукација о тим терминима. 'Употребљиво до' значи да храна није безбедна након тог рока, док ако пише 'најбоље употребити до' то значи да храна након тог датума само губи нека својства, можда се мења боја и слично, али је и даље безбедна за људску употребу. Ипак, ту јесте проблем што се не зна који је то временски период у коме је најбоље да искористите ту намирницу, важно је обратити пажњу на мирис у укус. У појединим земљама ЕУ је дозвољено донирање хране и након истека рока 'најбоље употребити до', што ми такође предлажемо да се уради и у Србији", закључио је наш саговорник.
 

Наиме, у Србији је према правилима храну могуће донирати искључиво пре истека рока трајања, чак и када је рок трајања означен са "најбоље употребити до", стоји у Прилогу X Правилника о дакларисању, означавању и рекламирању хране.

Еуправозато