DANAS SE SLAVI CRKVENA NOVA GODINA Praznik prati i neobična priča o Simeonu Stolpniku

Prema starom kalendaru to je 1. septembar, a prema novom 14. dan u ovom mesecu. Ovo je nekada bila i građanska Nova godina.

Odluku o početku crkvene nove godine doneo je Prvi Vaseljenski Sabor. Mesec septembar je kod Jevreja bio početak nove godine, jer su se tada sabirali plodovi i Bogu prinosile žrtve.

Smatra se da je u vreme Nove godine Gospod Isus Hristos ušao u sinagogu u Nazaretu, otvorio knjigu proroka Isaije i pročitao reči:

"Duh je Gospodnji na meni; za to me pomaza da javim jevanđelje ništim; posla me da iscelim skrušene srcem; da propovedam zarobljenim otpuštenje i slepim prozrenje; da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan osvete".

Takođe, car Konstantin Veliki u septembru je izvojevao pobedu nad Maksencijem, koji je bio neprijatelj hrišćanstva. Ta je pobeda hriščanima u Rimskom carstvu donela slobodu.

Ne samo kod Jevreja, već i kod hrišćana je dugo ostao običaj praznovanja Nove godine 1. septembra. Nova godina se 1. januara obeležavala najpre u Zapadnoj Evropi, a potom i u Rusiji.

Na dan crkvene Nove godine slavi se i Prepodobni Simeon Stolpnik. On je pobegao od roditelja kako bi se zamonašio, strogo je postio, a potom je učinio nešto što do tada nije viđeno. Predanje kaže da je danonoćno stajao na stubu, neprestano se molio, činio čuda i ljude vraćao pravoj veri. Majka je uzalud dolazila da ga gleda - odvratio bi je rečima da će se, ako se udostoje, videti na onom svetu.

Telegraf.rs