ДАНАС СЕ СЛАВИ ЦРКВЕНА НОВА ГОДИНА Празник прати и необична прича о Симеону Столпнику

Према старом календару то је 1. септембар, а према новом 14. дан у овом месецу. Ово је некада била и грађанска Нова година.

Одлуку о почетку црквене нове године донео је Први Васељенски Сабор. Месец септембар је код Јевреја био почетак нове године, јер су се тада сабирали плодови и Богу приносиле жртве.

Сматра се да је у време Нове године Господ Исус Христос ушао у синагогу у Назарету, отворио књигу пророка Исаије и прочитао речи:

"Дух је Господњи на мени; за то ме помаза да јавим јеванђеље ништим; посла ме да исцелим скрушене срцем; да проповедам заробљеним отпуштење и слепим прозрење; да огласим годину милости Господње и дан освете".

Такође, цар Константин Велики у септембру је извојевао победу над Максенцијем, који је био непријатељ хришћанства. Та је победа хришчанима у Римском царству донела слободу.

Не само код Јевреја, већ и код хришћана је дуго остао обичај празновања Нове године 1. септембра. Нова година се 1. јануара обележавала најпре у Западној Европи, а потом и у Русији.

На дан црквене Нове године слави се и Преподобни Симеон Столпник. Он је побегао од родитеља како би се замонашио, строго је постио, а потом је учинио нешто што до тада није виђено. Предање каже да је даноноћно стајао на стубу, непрестано се молио, чинио чуда и људе враћао правој вери. Мајка је узалуд долазила да га гледа - одвратио би је речима да ће се, ако се удостоје, видети на оном свету.

Telegraf.rs