DIVLJE ŽIVOTINJE OSVAJAJU GRADOVE – NI BEOGRAD NIJE POŠTEĐEN Lasica šeta Mirijevom – ko je sledeći?
Bilo da su medijske tvrdnje tačne ili ne, ekstremne vremenske prilike dovode do češćih „sukoba” između ljudi i životinja, pokazuju kako globalne studije, tako i svedočenja iz Srbije. Kako da bolje zaštitimo i nas i njih?
Lasice – vitke, okretne životinjice s dugim repom – verovatno ste mogli da vidite u zoološkom vrtu. Ali kako navode brojni domaći mediji, stanovnici beogradskog naselja Mirijevo ovih dana imali su gotovo ekskluzivnu priliku da ih susretnu u „divljini” svog komšiluka.
„Njihovo vreme nije čak ni sumrak”, objašnjava direktor JKP Veterina Beograd, dr Budimir Grubić. „Lasice kreću posle 10-11-12 uveče i imaju čak i specifično kretanje koje bismo mogli opisati kao petokorak – pet koraka i sakriju se, pet koraka i sakriju se.”
Ovi sitni mesojedi veoma su plašljivi pa od ljudskog pogleda uteknu čim ga primete. A plašljivost dovodi i do toga da se kreću i love pretežno noću, prenosi Klima 101.
Iako nam se zbog toga putevi uglavnom mimoilaze, lasice – kao i lije – jesu prisutne u šumama Beograda, npr. u Kaluđerskoj, Lipovačkoj, Bojčinskoj.
Stoga ne čudi da su dojave o lasicama došle pretežno od meštana iz okoline šumovite padine Bajdina.
Da li je posredi ista, potencijalno hrabrija jedinka opažena u nekoliko različitih navrata ili se više njih okuražilo da priđe urbanoj sredini? Da li su se uopšte približile urbanoj sredini ili su ih spazili prolaznici u šumi, njihovoj prirodnoj teritoriji? I da li su to zaista bile lasice ili se možda „na radaru” Beograđana našla nečija odbegla feretka?
S obzirom na nepostojanje foto i video materijala neočekivanih gostiju, na ova pitanja trenutno nemamo definitivan odgovor.
Ipak, ono što znamo jeste da su uslovi idealni da se lasice, ali i njihova lovina – glodari, približe naseljenim mestima.
Trbuhom za vodom i „kruhom”
„Mnogo je toplo, nema vode, nema hrane, sve je izgorelo”, ističe dr Budimir Grubić.
„Evo jedan ilustrativan primer: insekti kojima se glodari inače hrane sada su svi pod zemljom. I onda lisice i mali karnivori moraju da idu ‘trbuhom za kruhom’, a kontejneri u gradovima za njih su prava gozba.”
Drugim rečima, čak i ako se u Mirijevu jesu zaista pojavile lasice, na to ih je naterala univerzalna muka koja ove godine pogađa sve stanovnike Srbije, bilo da su oni dvonožni „homo sapiensi” ili četvoronožne kune i druge živuljke. U pitanju su visoke temperature, nedostatak vode i ekstremna suša.
U toplijoj i sušnijoj Srbiji, ovakav scenario nije nikakvo iznenađenje. Razlog je jednostavan i donekle intuitivan: resursi koji trebaju i životinjama i nama postaju oskudniji.
