ДИВЉЕ ЖИВОТИЊЕ ОСВАЈАЈУ ГРАДОВЕ – НИ БЕОГРАД НИЈЕ ПОШТЕЂЕН Ласица шета Миријевом – ко је следећи?
Било да су медијске тврдње тачне или не, екстремне временске прилике доводе до чешћих „сукоба” између људи и животиња, показују како глобалне студије, тако и сведочења из Србије. Како да боље заштитимо и нас и њих?
Ласице – витке, окретне животињице с дугим репом – вероватно сте могли да видите у зоолошком врту. Али како наводе бројни домаћи медији, становници београдског насеља Миријево ових дана имали су готово ексклузивну прилику да их сусретну у „дивљини” свог комшилука.
„Њихово време није чак ни сумрак”, објашњава директор ЈКП Ветерина Београд, др Будимир Грубић. „Ласице крећу после 10-11-12 увече и имају чак и специфично кретање које бисмо могли описати као петокорак – пет корака и сакрију се, пет корака и сакрију се.”
Ови ситни месоједи веома су плашљиви па од људског погледа утекну чим га примете. А плашљивост доводи и до тога да се крећу и лове претежно ноћу, преноси Клима 101.
Иако нам се због тога путеви углавном мимоилазе, ласице – као и лије – јесу присутне у шумама Београда, нпр. у Калуђерској, Липовачкој, Бојчинској.
Стога не чуди да су дојаве о ласицама дошле претежно од мештана из околине шумовите падине Бајдина.
Да ли је посреди иста, потенцијално храбрија јединка опажена у неколико различитих наврата или се више њих окуражило да приђе урбаној средини? Да ли су се уопште приближиле урбаној средини или су их спазили пролазници у шуми, њиховој природној територији? И да ли су то заиста биле ласице или се можда „на радару” Београђана нашла нечија одбегла феретка?
С обзиром на непостојање фото и видео материјала неочекиваних гостију, на ова питања тренутно немамо дефинитиван одговор.
Ипак, оно што знамо јесте да су услови идеални да се ласице, али и њихова ловина – глодари, приближе насељеним местима.
Трбухом за водом и „крухом”
„Много је топло, нема воде, нема хране, све је изгорело”, истиче др Будимир Грубић.
„Ево један илустративан пример: инсекти којима се глодари иначе хране сада су сви под земљом. И онда лисице и мали карнивори морају да иду ‘трбухом за крухом’, а контејнери у градовима за њих су права гозба.”
Другим речима, чак и ако се у Миријеву јесу заиста појавиле ласице, на то их је натерала универзална мука која ове године погађа све становнике Србије, било да су они двоножни „хомо сапиенси” или четвороножне куне и друге живуљке. У питању су високе температуре, недостатак воде и екстремна суша.
У топлијој и сушнијој Србији, овакав сценарио није никакво изненађење. Разлог је једноставан и донекле интуитиван: ресурси који требају и животињама и нама постају оскуднији.
