Domaćin se nekoliko dana pre slave javlja svom svešteniku SLAVSKA IKONA OVDE TREBA DA STOJI Nije pitanje estetike, POSTOJE JASNA PRAVILA

Prava priprema za slavu ne počinje u kuhinji, već u duši domaćina. Slava je više od tradicije - to je molitveni čin, izraz zahvalnosti i znak da se u tom domu živi vera predaka. Kao najvažniji porodični praznik, ona je simbol identiteta, zajedništva i duhovne snage srpskog naroda.

Proslava se odvija u toplini doma, u krugu porodice i najbližih prijatelja, gde se okupljanje za trpezom pretvara u čin ljubavi, mira i blagoslova. Ali pre nego što zamirišu slavska jela, domaćin treba da učini ono što je suština svakog obeležavanja - da osvešta vodicu i time pozove blagoslov Božiji u svoj dom. Taj trenutak je prvi, duhovni korak u pripremi slave.

Duhovna priprema i osvešćenje slavske vodice

Kako objašnjavaju iz Eparhije šumadijske, domaćin se nekoliko dana pre slave javlja svom svešteniku i zakazuje osvešćenje vodice, koje se obavlja u kući, najčešće u prostoriji gde se nalazi slavska ikona. To je tihi, svečani trenutak kada porodica zajedno stoji pred ikonom svog sveca zaštitnika, sabrana u molitvi.

Za ovaj čin domaćica priprema:
- činiju sa vodom,

- buket bosiljka,

- manju sveću,

- kadionicu sa žarom ili briketom,

- tamjan,
- spisak ukućana

Sve se postavlja na sto kraj slavske ikone, a poželjno je da svi članovi porodice prisustvuju molitvi. Sveštenik najavljuje svoj dolazak, kako bi svi mogli da učestvuju u obredu sabrano i u miru. Sa osvešćenom vodom se zatim mesi slavski kolač, kuva žito i ukućani piju po gutljaj - jer vodoosvešćenje pred slavu nije običaj, već obavezni blagoslov.

Kako se ponašati tokom osvešćenja?
 

Osvešćenje je najbolje obaviti u sobi gde stoji ikona, postavljena po pravilu na istočnom zidu, jer se pravoslavni hrišćani mole licem ka istoku - simbolično okrenuti Hristu, izvoru svetlosti i života. Ako to nije moguće, ikona treba da zauzme najdostojnije mesto u domu.

Dom treba da bude čist i uredan, ukućani pristojno obučeni, a sve treba da protiče u tišini i sabranosti. Kada sveštenik ulazi u dom, ukućanin mu pokazuje prostorije koje treba okaditi i pokropiti vodom. Zatvorena vrata znače da se u tu sobu ne ulazi.
 

Za obred treba pripremiti žar ili briket za tamjan, a ako nema kadionice, može poslužiti i mala zemljana posuda. Ovaj čin nije formalnost, već molitva Crkve u domu, svojevrsna liturgija u malom, u kojoj se priziva Božiji mir, blagoslov i zaštita na sve koji 

u tom domu žive, piše Magazin Novosti.
 

Ako se pitate gde je najbolje postaviti ikonu u svom domu, važno je znati da to nije samo pitanje estetike, već i poštovanja prema svetinji.

Postavljanje pravoslavnih ikona u stanu ili kući treba da bude na istočnom zidu počasne, glavne prostorije.

Međutim, pošto se ni stambene zgrade, a ni porodične kuće, ne orijentišu kao pravoslavni hramovi (istok-zapad), često nije moguće da istočni zid bude prazan, da bi se na njemu postavile ikone. Ponekad su na toj strani prozori, vrata, ili neki deo nameštaja. U tom slučaju ikone treba postaviti na zid na kome ima slobodnog prostora, ali da ikona bude na središnjem, centralnom mestu tog zida.

Postavljanje ikona na zid ima svoja pravila. Opet se treba ugledati na hram i poštovati pravilo rasporeda ikona na ikonostasu. Na ikonostasu, u sredini se nalaze, tzv. Carska vrata (Carske dveri), na kojima je izobražena, naslikana scena Blagovesti, kada arhangel Gavril, saopštava Bogorodici radosnu vest da će roditi Spasitelja sveta. Sa leve strane Carskih dveri, nalazi se ikona Presvete Bogorodice, a sa desne strane ikona Gospoda Isusa Hrista.