Домаћин се неколико дана пре славе јавља свом свештенику СЛАВСКА ИКОНА ОВДЕ ТРЕБА ДА СТОЈИ Није питање естетике, ПОСТОЈЕ ЈАСНА ПРАВИЛА

Права припрема за славу не почиње у кухињи, већ у души домаћина. Слава је више од традиције - то је молитвени чин, израз захвалности и знак да се у том дому живи вера предака. Као најважнији породични празник, она је симбол идентитета, заједништва и духовне снаге српског народа.

Прослава се одвија у топлини дома, у кругу породице и најближих пријатеља, где се окупљање за трпезом претвара у чин љубави, мира и благослова. Али пре него што замиришу славска јела, домаћин треба да учини оно што је суштина сваког обележавања - да освешта водицу и тиме позове благослов Божији у свој дом. Тај тренутак је први, духовни корак у припреми славе.

Духовна припрема и освешћење славске водице

Како објашњавају из Епархије шумадијске, домаћин се неколико дана пре славе јавља свом свештенику и заказује освешћење водице, које се обавља у кући, најчешће у просторији где се налази славска икона. То је тихи, свечани тренутак када породица заједно стоји пред иконом свог свеца заштитника, сабрана у молитви.

За овај чин домаћица припрема:
- чинију са водом,

- букет босиљка,

- мању свећу,

- кадионицу са жаром или брикетом,

- тамјан,
- списак укућана

Све се поставља на сто крај славске иконе, а пожељно је да сви чланови породице присуствују молитви. Свештеник најављује свој долазак, како би сви могли да учествују у обреду сабрано и у миру. Са освешћеном водом се затим меси славски колач, кува жито и укућани пију по гутљај - јер водоосвешћење пред славу није обичај, већ обавезни благослов.

Како се понашати током освешћења?
 

Освешћење је најбоље обавити у соби где стоји икона, постављена по правилу на источном зиду, јер се православни хришћани моле лицем ка истоку - симболично окренути Христу, извору светлости и живота. Ако то није могуће, икона треба да заузме најдостојније место у дому.

Дом треба да буде чист и уредан, укућани пристојно обучени, а све треба да протиче у тишини и сабраности. Када свештеник улази у дом, укућанин му показује просторије које треба окадити и покропити водом. Затворена врата значе да се у ту собу не улази.
 

За обред треба припремити жар или брикет за тамјан, а ако нема кадионице, може послужити и мала земљана посуда. Овај чин није формалност, већ молитва Цркве у дому, својеврсна литургија у малом, у којој се призива Божији мир, благослов и заштита на све који 

у том дому живе, пише Магазин Новости.
 

Ако се питате где је најбоље поставити икону у свом дому, важно је знати да то није само питање естетике, већ и поштовања према светињи.

Постављање православних икона у стану или кући треба да буде на источном зиду почасне, главне просторије.

Међутим, пошто се ни стамбене зграде, а ни породичне куће, не оријентишу као православни храмови (исток-запад), често није могуће да источни зид буде празан, да би се на њему поставиле иконе. Понекад су на тој страни прозори, врата, или неки део намештаја. У том случају иконе треба поставити на зид на коме има слободног простора, али да икона буде на средишњем, централном месту тог зида.

Постављање икона на зид има своја правила. Опет се треба угледати на храм и поштовати правило распореда икона на иконостасу. На иконостасу, у средини се налазе, тзв. Царска врата (Царске двери), на којима је изображена, насликана сцена Благовести, када архангел Гаврил, саопштава Богородици радосну вест да ће родити Спаситеља света. Са леве стране Царских двери, налази се икона Пресвете Богородице, а са десне стране икона Господа Исуса Христа.