(FOTO) "KAMENJE GLADI" IZ DUNAVA VIDLJIVO GOLIM OKOM Izronilo iz Dunava, jezivo upozorenje iz 1947. i 1959. kuca na vrata?
Ekstremne vrućine i dugotrajan nedostatak padavina ponovo uzimaju danak, a vodostaji reka širom Evrope i naše zemlje drastično opadaju. Kako se Dunav povlači, na površinu izranjaju jezivi podsetnici iz prošlosti – čuveno "kamenje gladi".
Njihova pojava danas budi strah i nameće pitanje: da li se suočavamo sa katastrofom kakva je beležena sredinom prošlog veka?
Baš kao i ove godine, Evropa je u prošlosti patila od nemilosrdnih toplotnih talasa. Fotografije i istorijski zapisi svedoče o zloslutnom kamenu na kojem je uklesano:
"NIZAK VODOSTAJ DUNAVA" 1947. godine, 1959. godine
Ovakvi natpisi poznati su u narodu kao „kamenje gladi” ili kamenje suše. Ljudi su ih postavljali ili urezivali poruke u njih kada bi vodostaj reke opao na izuzetno nizak nivo. Kada bi se kamen ponovo pojavio iznad vode, to je bio jasan i zastrašujući znak velike suše, nemaštine i slabih prinosa. Slike možete pogledati OVDE.
I - kamenje se pojavilo! Vodostaj Elbe u Drezdenu spustio se na svega pedesetak centimetara, pa su iz rečnog korita ponovo izronili takozvani "gladni kamenovi" - vekovima stara upozorenja na sušu, oskudicu i glad.
Suša 1947. godine smatra se jednom od najtežih i najrasprostranjenijih u Evropi tokom 20. veka. Od aprila do oktobra te godine, u velikom delu srednje Evrope palo je znatno manje padavina od uobičajenog, dok su temperature bile daleko iznad proseka.
Posebno je pogodila Nemačku, Austriju, Mađarsku, Francusku, Italiju, Švajcarsku i delove Balkana. Posledice su bile razorne. Mnoge reke dostigle su izuzetno nizak vodostaj. Na pojedinim deonicama Rajne plovidba je bila ozbiljno ograničena zbog nedostatka vode.
Jezera i akumulacije u delovima Nemačke i Austrije znatno su opale, što je drastično smanjilo proizvodnju hidroelektrana i dovelo do restrikcija u snabdevanju električnom energijom.
Zabeleženi su ogromni gubici u poljoprivredi, što je dovelo do nestašice hrane, dok su brojni šumski požari gutali sve pred sobom.
Godine 1959. ponovo je zabeležen veoma nizak vodostaj, pa je ta godina naknadno dodata na isti kamen, kao još jedno svedočanstvo prirodne katastrofe.
Danas se nalazimo u sličnoj, ako ne i identičnoj situaciji. Sušna leta postaju naša nova normalnost. Vodostaj Dunava i drugih velikih evropskih reka ponovo je na kritičnom minimumu. Plovni putevi se sužavaju, poljoprivrednici strahuju za svoje useve, a proizvodnja struje iz hidroelektrana ponovo je pod znakom pitanja.
Iako danas imamo naprednije sisteme za navodnjavanje i snabdevanje, pojava "kamenja gladi" iz 1947. i 1959. godine služi kao brutalno upozorenje prirode. Ovi kameni svedoci prošlosti jasno nam poručuju da pred ćudima klime i nedostatkom vode, moderno društvo ostaje jednako ranjivo kao i pre gotovo osam decenija.