INTERVJU: NJ.E. Basel Salah, ambasador Arapske Republike Egipat u Republici Srbiji SRBIJA JE MOJA KUĆA
Za četiri godine koliko je u Srbiji trajao njegov mandat naš sagovornik je u svojstvu ambasadora prijateljskog Egipta vredno radeći učinio mnogo na unapređenju i intenziviranju saradnje i bilateralnih odnosa između naše dve zemlje i to na svim značajnim poljima, od obrazovanja, nauke, kulture, politike, ekonomije, energetike, turizma…
A za to vreme upoznavao i zavoleo Srbiju, u kojoj mu se rodio i drugi sin, Selim. Stariji sin, Jusuf mu je kako kaže bio prvi učitelj srpskog jezika, ali i ,,prevodilac,, kad zatreba. U Srbiji je njegova ekselencija Basel Salah stekao puno prijatelja, a zahvaljujući njegovom neizmernom trudu, u Narodni muzej u Beogradu uskoro će sa dalekog Sinaja, iz manastira Svete Katarine biti dopremljeni i izloženi rukopisi Svetog Save.
Može se reći da su, zahvaljujući vašim naporima, bilateralni odnosi između naših dveju zemalja ojačali. Šta smatrate vašim najznačajnijim uspehom, inicijativom do sada?
– Ako me pitate, kakve sam pretpostavke o učinku svog rada imao kada sam prvi put došao u Srbiju, i šta sam postigao posle četiri godine, rekao bih vam da su ta postignuća iznad svih mojih očekivanja. Više sam nego srećan i više nego zadovoljan onim što sam postigao ovde. Ako sabiramo, onda je to dvadeset šest sporazuma o saradnji, uključujući jednu deklaraciju o strateškom partnerstvu i sporazum o zoni slobodne trgovine. Ostalih dvadeset četiri sporazuma su u oblasti obrazovanja, poljoprivrede, vodnih resursa, osnovnog obrazovanja, bezbednosti, vojske, nacionalnih biblioteka, zdravstva. Radio sam na unapređenju saradnje u gotovo svim značajnim oblastima. Sport, umetnost, kultura, turizam, ekonomija…Mogu slobodno da kažem da nema oblasti u kojoj nisam pokušao da ostvarim saradnju što je rezulturalo uzajamnim posetama predstavnika naših država, od čega dve uzajamne predsedničke posete, zatim poseta predsednika parlamenta, predsednika senata, više ministarskih poseta, od ministra rada, turizma, odbrane, trgovine… Poseta je bilo ne samo na zvaničnom nivou, već i u domenu sporta, obrazovanja, kroz razmenu studenata kao i umetnika koji dolaze ovde kako bi stekli i razmenili svoja znanja.
Posvetili ste značajnu pažnju saradnji u oblasti kulture. Šta je urađeno u novom planu i kakvi su vaši planovi za budućnost u smislu kulturne razmene, jačanja u oblasti književnosti, filma, muzike, što će uticati na uspostavljanje još čvršćih međunarodnih veza i mostova između dve nacije? Znamo da je Međunarodni sajam knjiga u Kairu jjedan od najposećenijih na svetu. Kako vidite put jačanjasaradnje na polju književne ali i kulturne razmene uopšte između Srbije i Egipta?
– Ono na šta smo posebno ponosni jeste veoma zapažene i plodotvorne manifestije, ,,Nedelja egipatske kulture u Srbiji,, i ,,Nedelja srpske kulture u Egiptu,,. Pored toga, Egipat je bio počasni gost na Etno festivalu u Srbiji, a srpski pisci i izdavači su učestvovali na sajmu knjiga u Egiptu. Takođe, u uzvratnu posetu Srbiji kao gosti Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu došli su ugledni egipatski pisci i predstavnici izdavača kao i Egipatskog nacionalnog centra za knjigu. Smatram da ima još mnogo toga da se uradi u kulturi i mi ćemo nastojati da ovaj vid saradnje značajno unapredimo i to u svim domenima kulture, od filma, do teatra, likovne, muzičke umetnosti…U planu imamo postavku dve izložbe. Saradnja dogovorena na najvišem nivou tokom susreta našeg ministra turizma i njegove posete Srbiji sa premijerom Macutom rezultirala je međudržavnim sporazumom shodno kojem bi od strane Egipta bilo omogućeno donošenje u Srbiju rukopisa Srpske pravoslavne crkve i samog Svetog Save koji se nalaze u manastiru Svete Katarine više od 800 godina. Zahvaljujući ovom sporazumu, rukopisi će stići u Srbiju i biti izloženi u Narodnom muzeju u Beogradu.
Nadamo se da će sa novim destinacijama srpski turisti zainteresovani za kulturu moći da vide najveće muzeje na otvorenom na svetu. Ali ne samo to. Takođe podstičemo verski turizam, gde će srpski turisti imati priliku da odu na Sinaj i prate tragove posete Svete porodice Sinaju, koja se dogodila pre više od dve hiljade godina
Srbi vole da putuju u Egipat. Šta je sa egipatskim turistima? Hoće li oni doći u Srbiju, u srpske banje, planine?
- Srbi mnogo vole da putuju u Egipat, to je jasno, a što se Egipćana tiče, verujem da će broj naših turista rapidno rasti narednih godina jer su resursi koje Srbija ima veoma impresivni i primamljivi za naše državljane, nadasve kada je reč o banjskom, terapijskom i medicinskom turizmu. Naročito su zainteresovani za Zlatibor, planinu Taru, Vrnjačku Banju, gde mogu i da se leče. Srbija, vidim veoma napreduje na planu razvoja turističke ponude ovog tipa i stoga sam siguran da će se broj egipatskih turista dramatično povećati u narednih nekoliko godina.
Zlatibor prirastao srcu
Može se reći da ste od početka mandata pa do danas dobro upoznali Srbiju, naučili ste srpski jezik, posetili ste najvažnija turistička mesta, planine, banje, jezera. Koje je to mesto, grad, banja koja vas je najviše impresionirala u Srbiji? I gde najradije provodite najviše vremena sa svojom porodicom?
- To je Zlatibor! Volim da idem na Zlatibor sa svojom porodicom. Veoma volim prirodu ove planine, volim jezera na njenom vrhu. Pogled koji se pruža sa vrha Zlatibora je je neverovatan, opušta i čisti dušu. Čini da se osećate, znate, kao da ste van ovog sveta. Ali to je jedno mesto. Naravno da sam obišao i mnoga druga divna mesta u Srbiji, Suboticu, Novi Sad, Niš, Novi Pazar, Pirot, Staru planinu, Aranđelovac, Kragujevac. Ne mogu da se setim koliko sam gradova posetio, kako bih ih sve nabrojao, ali, mogu da kažem da sam obišao Srbiju koliko god mi je to dopuštalo vreme, zadaci i obaveze. I to ne samo zbog posla ili poslovnih obaveza, već iz zadovoljstva. Kao što sam vam i rekao, u Srbiji se osećam osećam se kao kod kuće, ali ako e pitate gde bih želeo da kupim mesto za boravak, voleo bih da kupim veliku kolibu ili veliki kuću na Zlatiboru, i da tamo sa svojom porodicom dolazim svake godine kako bih proveo jednu nedelju odmora. Dolazio bih sa velikom radošću tamo iznova i iznova uživajući u toj neverovatnoj lepoti Srbije.
Kako stvari stoje na planu sportskog turizma. Međudržavni memorandum potpisan pre nekoliko godina između nadležnih ministarstava rezultirao je intenziviranjem saradnje na ovom planu gde je postignuta veoma kvalitetna i tesna , intenzivna saradnja…
- Da, memorandum je rezultirao značajnim postignućima u ovoj oblasti. Više boravio je u Srbiji radi sportskih priprema i takmičenja. Interesantno je da smo imali posve različite starosne grupe naših sšortista, od dece iz kluba Džohor, koja treniraju džudo, preko košarkaša iz kluba Al Ahli, zatim vaterpolo tima iz Zamaleka koji je u Srbiju došao radi prijateljskih utakmica sa Partizanom. Dolazile su i rukometni timovi, kao i fudbalski koji su dolazili na kamp poslednje tri godine. S druge strane, u Egiptu je radi treninga boravio ženski odbojkaški tim iz Srbije. Ova saradnja se odvija već godinama veoma kvalitetno i u kontinuitetu. O tome se malo priča i piše, jer je reč o sportovima koji nemaju onu medijsku popularnost koju ima fudbal.
Domen obrazovanja našao se na veoma važnom mestu kada govorimo o saradnji između naše dve zemlje…
- Potpisali Memorandum o razumevanju o saradnji između Egipta i Srbije u visokom obrazovanju i na univerzitetima. Egipatskim studentima veoma znači mogućnost da u Srbiji studiraju u okviru programa,,Svet u Srbiji,,. Nekoliko egipatskih studenata iskoristilo je ovu mogućnost da studira ovde. Neki su odabrali medicinu, neki tehničke nauke. S druge strane, imamo srpski studenti koriste egipatske stipendije za učenje arapskog jezika na egipatskim univerzitetima. To traje već dve godine, a i predavanje dr Macuta na Univerzitetu u Kairu je takođe plod ove saradnje.
Poznato je da volite knjige. Šta trenutno čitate? Šta činite na planu afirmacije egipatske književnosti u Srbiji i srpske književnosti u Egiptu?
- Trenutno čitam srpsku knjigu, ali na engleskom. I radi se o srpskoj vojsci, ili zapravo jugoslovenskoj vojsci, koja je bila prisutna u Egiptu tokom Drugog svetskog rata. Primili smo tada kontingent srpskih vojnika koji su za vreme Drugog svetskog rata bili stacionirani u Egiptu. Čitam njihove memoare o tome kako su voleli Egipat, kako su bili stacionirani tamo, kako su primali medicinski tretman u egipatskim bolnicama.To je fascinantna saga, izvanredna priča za čitanje. Što se tiče afirmacije srpske književnosti u Egiptu i egipatske književnosti u Srbiji, sada ponovo radimo sa egipatskom književnom upravom da bismo mogli da unapredimo usluge prevođenja. U poslednje vreme stvari nisu bile baš efikasne zbog situacije na Bliskom istoku, koja nije baš pogodna za podsticanje više posla.
Mila Milosavljević