ИНТЕРВЈУ: Њ.Е. Басел Салах, амбасадор Арапске Републике Египат у Републици Србији СРБИЈА ЈЕ МОЈА КУЋА
За четири године колико је у Србији трајао његов мандат наш саговорник је у својству амбасадора пријатељског Египта вредно радећи учинио много на унапређењу и интензивирању сарадње и билатералних односа између наше две земље и то на свим значајним пољима, од образовања, науке, културе, политике, економије, енергетике, туризма…
А за то време упознавао и заволео Србију, у којој му се родио и други син, Селим. Старији син, Јусуф му је како каже био први учитељ српског језика, али и ,,преводилац,, кад затреба. У Србији је његова екселенција Басел Салах стекао пуно пријатеља, а захваљујући његовом неизмерном труду, у Народни музеј у Београду ускоро ће са далеког Синаја, из манастира Свете Катарине бити допремљени и изложени рукописи Светог Саве.
Може се рећи да су, захваљујући вашим напорима, билатерални односи између наших двеју земаља ојачали. Шта сматрате вашим најзначајнијим успехом, иницијативом до сада?
– Ако ме питате, какве сам претпоставке о учинку свог рада имао када сам први пут дошао у Србију, и шта сам постигао после четири године, рекао бих вам да су та постигнућа изнад свих мојих очекивања. Више сам него срећан и више него задовољан оним што сам постигао овде. Ако сабирамо, онда је то двадесет шест споразума о сарадњи, укључујући једну декларацију о стратешком партнерству и споразум о зони слободне трговине. Осталих двадесет четири споразума су у области образовања, пољопривреде, водних ресурса, основног образовања, безбедности, војске, националних библиотека, здравства. Радио сам на унапређењу сарадње у готово свим значајним областима. Спорт, уметност, култура, туризам, економија…Могу слободно да кажем да нема области у којој нисам покушао да остварим сарадњу што је резултурало узајамним посетама представника наших држава, од чега две узајамне председничке посете, затим посета председника парламента, председника сената, више министарских посета, од министра рада, туризма, одбране, трговине… Посета је било не само на званичном нивоу, већ и у домену спорта, образовања, кроз размену студената као и уметника који долазе овде како би стекли и разменили своја знања.
Посветили сте значајну пажњу сарадњи у области културе. Шта је урађено у новом плану и какви су ваши планови за будућност у смислу културне размене, јачања у области књижевности, филма, музике, што ће утицати на успостављање још чвршћих међународних веза и мостова између две нације? Знамо да је Међународни сајам књига у Каиру јједан од најпосећенијих на свету. Како видите пут јачањасарадње на пољу књижевне али и културне размене уопште између Србије и Египта?
– Оно на шта смо посебно поносни јесте веома запажене и плодотворне манифестије, ,,Недеља египатске културе у Србији,, и ,,Недеља српске културе у Египту,,. Поред тога, Египат је био почасни гост на Етно фестивалу у Србији, а српски писци и издавачи су учествовали на сајму књига у Египту. Такође, у узвратну посету Србији као гости Међународног сајма књига у Београду дошли су угледни египатски писци и представници издавача као и Египатског националног центра за књигу. Сматрам да има још много тога да се уради у култури и ми ћемо настојати да овај вид сарадње значајно унапредимо и то у свим доменима културе, од филма, до театра, ликовне, музичке уметности…У плану имамо посtавку две изложбе. Сарадња договорена на највишем нивоу током сусрета нашег министра туризма и његове посете Србији са премијером Мацутом резултирала је међудржавним споразумом сходно којем би од стране Египта било омогућено доношење у Србију рукописа Српске православне цркве и самог Светог Саве који се налазе у манастиру Свете Катарине више од 800 година. Захваљујући овом споразуму, рукописи ће стићи у Србију и бити изложени у Народном музеју у Београду.
Надамо се да ће са новим дестинацијама српски туристи заинтересовани за културу моћи да виде највеће музеје на отвореном на свету. Али не само то. Такође подстичемо верски туризам, где ће српски туристи имати прилику да оду на Синај и прате трагове посете Свете породице Синају, која се догодила пре више од две хиљаде година
Срби воле да путују у Египат. Шта је са египатским туристима? Хоће ли они доћи у Србију, у српске бање, планине?
- Срби много воле да путују у Египат, то је јасно, а што се Египћана тиче, верујем да ће број наших туриста рапидно расти наредних година јер су ресурси које Србија има веома импресивни и примамљиви за наше држављане, надасве када је реч о бањском, терапијском и медицинском туризму. Нарочито су заинтересовани за Златибор, планину Тару, Врњачку Бању, где могу и да се лече. Србија, видим веома напредује на плану развоја туристичке понуде овог типа и стога сам сигуран да ће се број египатских туриста драматично повећати у наредних неколико година.
Златибор прирастао срцу
Може се рећи да сте од почетка мандата па до данас добро упознали Србију, научили сте српски језик, посетили сте најважнија туристичка места, планине, бање, језера. Које је то место, град, бања која вас је највише импресионирала у Србији? И где најрадије проводите највише времена са својом породицом?
- То је Златибор! Волим да идем на Златибор са својом породицом. Веома волим природу ове планине, волим језера на њеном врху. Поглед који се пружа са врха Златибора је је невероватан, опушта и чисти душу. Чини да се осећате, знате, као да сте ван овог света. Али то је једно место. Наравно да сам обишао и многа друга дивна места у Србији, Суботицу, Нови Сад, Ниш, Нови Пазар, Пирот, Стару планину, Аранђеловац, Крагујевац. Не могу да се сетим колико сам градова посетио, како бих их све набројао, али, могу да кажем да сам обишао Србију колико год ми је то допуштало време, задаци и обавезе. И то не само због посла или пословних обавеза, већ из задовољства. Као што сам вам и рекао, у Србији се осећам осећам се као код куће, али ако е питате где бих желео да купим место за боравак, волео бих да купим велику колибу или велики кућу на Златибору, и да тамо са својом породицом долазим сваке године како бих провео једну недељу одмора. Долазио бих са великом радошћу тамо изнова и изнова уживајући у тој невероватној лепоти Србије.
Како ствари стоје на плану спортског туризма. Међудржавни меморандум потписан пре неколико година између надлежних министарстава резултирао је интензивирањем сарадње на овом плану где је постигнута веома квалитетна и тесна , интензивна сарадња…
- Да, меморандум је резултирао значајним постигнућима у овој области. Више боравио је у Србији ради спортских припрема и такмичења. Интересантно је да смо имали посве различите старосне групе наших сшортиста, од деце из клуба Џохор, која тренирају џудо, преко кошаркаша из клуба Ал Ахли, затим ватерполо тима из Замалека који је у Србију дошао ради пријатељских утакмица са Партизаном. Долазиле су и рукометни тимови, као и фудбалски који су долазили на камп последње три године. С друге стране, у Египту је ради тренинга боравио женски одбојкашки тим из Србије. Ова сарадња се одвија већ годинама веома квалитетно и у континуитету. О томе се мало прича и пише, јер је реч о спортовима који немају ону медијску популарност коју има фудбал.
Домен образовања нашао се на веома важном месту када говоримо о сарадњи између наше две земље…
- Потписали Меморандум о разумевању о сарадњи између Египта и Србије у високом образовању и на универзитетима. Египатским студентима веома значи могућност да у Србији студирају у оквиру програма,,Свет у Србији,,. Неколико египатских студената искористило је ову могућност да студира овде. Неки су одабрали медицину, неки техничке науке. С друге стране, имамо српски студенти користе египатске стипендије за учење арапског језика на египатским универзитетима. То траје већ две године, а и предавање др Мацута на Универзитету у Каиру је такође плод ове сарадње.
Познато је да волите књиге. Шта тренутно читате? Шта чините на плану афирмације египатске књижевности у Србији и српске књижевности у Египту?
- Тренутно читам српску књигу, али на енглеском. И ради се о српској војсци, или заправо југословенској војсци, која је била присутна у Египту током Другог светског рата. Примили смо тада контингент српских војника који су за време Другог светског рата били стационирани у Египту. Читам њихове мемоаре о томе како су волели Египат, како су били стационирани тамо, како су примали медицински третман у египатским болницама.То је фасцинантна сага, изванредна прича за читање. Што се тиче афирмације српске књижевности у Египту и египатске књижевности у Србији, сада поново радимо са египатском књижевном управом да бисмо могли да унапредимо услуге превођења. У последње време ствари нису биле баш ефикасне због ситуације на Блиском истоку, која није баш погодна за подстицање више посла.
Мила Милосављевић