JEDAN ORGAN – JEDAN ŽIVOT U Srbiji 1.800 ljudi čeka poziv koji ne stiže; Nefrolog Jelena Pavlović: Srbiji nedostaju transplantacije

Pavlović je izjavila da je zbog pandemije virusa Kovid 19 došlo do smanjenja broja transplantacije bubrega, ali da se broj transplantacija od preminulih osoba postepeno povećava.

"Nadamo se da će situacija biti bolja. Daleko je to od onoga što smo imali ranije kada smo radili oko 40 transplantacija bubrega godišnje od umrle osobe, sada je to značajno manje, ali je u porastu", rekla je ona.

Prema njenim rečima, trenutno na listi za transplantaciju bubrega ima 429 pacijenata, ali da se taj broj smanjio u odnosu na prethodne godine.

"Mi se trenutno bavimo sređivanjem te liste da bi svi koji su na listi budu pripremljeni. Verujemo da će taj broj biti dosta manji, a mi ćemo pokušati da povećamo broj transplantacija da bi svi pacijenti bili obuhvaćeni", navela je Pavlović.

Ona je naglasila da bi svaka porodica u trenutku kada se suočava sa smrću najbližih trebalo da pomisli da doniranjem organa preminule osobe može nekome da produži život.

"To je jedna humana odluka koju je jako teško doneti u tom trenutku, ali nadamo se da će svako misliti o tome i pomoći u lečenju", rekla je Pavlović.

Ivana Jović iz Udruženja "Donorstvo je herojstvo" koje je organizator konferencije "Transplantacija organa - izazovi i perspektive" istakla je da prosečan broj urađenih transplantacija u poslednjih pet godina 17, kao i da se broj neznatno povećao u prethodnih godinu dana.

"Mi smo kao pacijenti zbog celokupne situacije želeli da damo svoj doprinos i da na jednom mestu okupimo lekare, donosioce odluka, medije, udruženja pacijenata, ali i verske zajednice i da kroz jednu sinergiju i kvalitetnu i kreativnu diskusiju dođemo do ideja i načina kako možemo dodatno da unapredimo zdravstveni sistem u Srbiji s obzirom na to da trenutno 1.800 pacijenata čeka poziv za transplantaciju, dok 40 dece nalazi na dijalizi", rekla je ona.

Jović je naglasila da na konferenciji učestvuju najbolji lekari iz regiona i Evrope, a nefrolog Alek Kalačik iz Belorusije je rekao da je više od 30 srpskih pacijenata dobilo transplantaciju u toj državi.

"Moram da kažem da je to prilično teška populacija pacijenata jer je vecina njih provela dugi niz godina na dijalizi i imaju mnogo komplikacija koje proizilaze iz takvog života na dijalizi. To znači da su po opštem zdravstvenom stanju znatno slabiji od pacijenata u našoj zemlji koji na bubreg čekaju samo šest meseci ili godinu dana i zbog toga nam je ro iskustvo dosta teško", naveo je on.

Beloruski lekar je dodao da mu je zadovoljstvo što je većina pacijenata iz Srbije, bez obzira na lošije zdravstveno stanje pre transplantacije, sada u dobroj situaciji.

Prema njegovim rečima, Belorusija već nekoliko godina ima jedan od najpogodnijih Zakona o transplantaciji koji pomaže da se obezbedi dovoljno donora za sve pacijente.

"Na taj način pomažemo da se obezbede i zaštite prava pacijenata da dobiju transplantacija i veoma sofisticiranu negu", naglasio je Kalačik.

Biljana Vasković iz Udruženja "Donorstvo je herojstvo" koja je na listi čekanja za transplantaciju organa istakla je da se trenutno nalazi na dijalizi i da se kao i svi pacijenti na toj listi nadaju pozivu za transplantaciju.

"Mnogi taj poziv ne dočekaju i zato ćemo danas ovde pokušati da odgovorimo na neka pitanja, da vidimo šta može da se popravi u našem transplantacionom sistemu, da zajedno sa stručnjacima iz regiona i Evrope vidimo kakve su njihove prakse", navela je ona.

Kako je rekla, jedna od najvažnijih tema koje će biti obuhvaćene tokom konferencije je nepostojanje celovitog zakona o transplantaciji organa.

"Zastali smo negde na izmenama i dopunama zakona, a nismo dobili ni priliku da predstavimo predlog Udruženja pacijenata i Saveza bubrežnih bolesnika. To nas zabrinjava jer smo saznali da je prethodna radna grupa Odbora za zdravlje u kojoj su bili predstavnici pacijenata, lekara i pravnika koji se bave medicinskim pitanjima raspuštena i nadamo se da ćemo se vratiti u radnu grupu i predstaviti naš predlog", istakla je Vasković.

Prema njenim rečima, izmene zakona su neophodna i neophodno je dopustiti građanima da sami odluče šta će biti sa njihovim organima nakon smrti.

"Ne smemo tu odluku da prepuštamo porodici u tako delikatnom trenutku i zaista moramo da pružimo priliku građanima da sami odluče šta će biti sa njihovim telom", rekla je ona.

Vasković je ocenila da je važno da se proširi i krug živih donatora jer zakon trenutno suženo gleda na to ko može da bude donator.

"To su bliski članovi porodice, supružnici, ali ukoliko neko od prijatelja želi da donira organ to nije moguće, pa zbog toga mnogi skupe novac i odlaze u inostranstvo. To je još jedan segment u kom može da se dopuni zakon", rekla je ona.

Kako je naglasila, zakon još uvek ne prepoznaje unakrsne transplantacije i od 2018. se ništa nije uradilo po tom pitanju, kao i da se od 2018. godine ništa nije uradilo po tom pitanju.

Vasković je napomenula da je potrebno sprovesti kontinuiranu kampanju da bi se podigla svest o važnosti donorstva kod građana Srbije, pogotovo zbog toga što, kako je objasnila, porodice još uvek donose odluku o donorstvu.

Učesnicima konferencije se na samom početku video porukom obratio i bivši trener košarkaša Partizana i Crvene zvezde, ali i selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore Duško Vujošević koji se trenutno nalazi u Minsku gde se oporavlja od transplantacije bubrega.

"Došao sam ovde, ovo je ozbiljna zemlja, sve je čisto, uredno, tako je i u bolnici. Doktori su odlični, a mene je operisao Alek Kalačik koji je izvanredan lekar. Operacija sama po sebi nije teška, pod anestezijom si. Teško je posle, kad se probudiš, taj oporavak. Zbog toga bi morala i Srbija da povede mnogo više računa o transplantacijama, crkva bi morala da učestvuje oko toga kao što je uradila u Hrvatskoj i Španiji", rekao je Vujošević.

Dvodnevna konferencija je okupila više od 100 učesnika iz Srbije i inostranstva, između ostalih i stručnjake, zdravstvene radnike, predstavnike institucija i organizacija civilnog društva sa ciljem razmene znanja, iskustava i primera dobre prakse u oblasti donacije i transplantacije organa.