”LIČNOST OD POVERENJA, ČISTOG ŽIVOTA I ZRELOG DOBA” Da li najbolji prijatelj treba da vam bude kum: Većina Srba greše, a reči sveštenika iznenadile su sve

Saznajte šta crkva zapravo savetuje pri izboru kuma i zašto bi trebalo dobro da razmislite pre odluke.

Prijateljstvo nije što i kumstvo, rekao je otac Dušan pa objasnio i zašto. Kršteni kum u pravoslavlju ima veoma važnu duhovnu i društvenu ulogu. On nije samo svedok čina krštenja, već duhovni roditelj detetu koje se krštava.

Kum preuzima obavezu da duhovno vodi i pomaže detetu u veri i životu. Tokom krštenja, on se odriče đavola i ispoveda veru u ime deteta, ako je ono malo. Kumstvo stvara trajnu vezu između dve porodice, i kum se poštuje kao član porodice – često se kaže da je "kum iznad rođenog brata“, a važi i ona da "kum nije dugme".

Danas je sve češće običaj da se za kuma uzima najbolji prijatelj, međutim, sada upokojeni otac Dušan Kolundžić jednom prikom je objasnio da to ne sme, a nije ni dobro, da bude kriterijum za izbor kuma.

"Da bi neko bio kum, nije dovoljno da je sam kršten i nominalno pripada pravoslavnoj veri, nego da je ličnost od poverenja, čistog života i zrelog doba. Prema ovakvom značaju kumstva, razumljivo je zašto se Crkva borila protiv sujevernog običaja, poznatog i iz narodnih pesama, da roditelji kojima se deca ne drže, polažu novorođenče na raskršće, pa ko prvi naiđe da ga uzme za kuma", isticao je otac Dušan pa podsetio i na reči Svetog Simeona Solunskog da "treba paziti da vosprijemnici budu pobožni i gotovo učitelji vere".

Pored ovih osobina kuma, patrijarh Pavle navodi, kaže, i da kumovi ne mogu biti "ni oni koji sami imaju nekrštenu decu, jer ako krštenjem ne žele spasenje svom detetu, kako u tome mogu učestvovati i pomagati tuđem".

"Naš narod je, od samog početka primanja hrišćanstva, veoma cenio kumstvo i za kumove svojoj deci birao čestite i poštene ljude, osvedočene hrišćane. Kumovanjem na krštenju ulazi se i u duhovno srodstvo, koje počinje od kuma, kumčeta i kumčetovih roditelja, i ide svo do sedmog stepena, kao i krvno srodstvo. Zato i nije, u našem narodu, uobičajeno da kumuju bliži srodnici, da ne bi dolazilo do preplitanja duhovnog i krvnog srodstva. Kumstvo je u našem narodu u izuzetnom poštovanju. Razume se da ovo izuzetno poštovanje i čast koji se ukazuju kumu, proizilaze iz ozbiljnih obaveza koje kum prima na sebe u toku Čina krštenja."

Kaže da se ranije za kuma uzimao najčasniji čovek u selu, kako bi bio dobar duhovni vođa svom kumčetu, međutim, zbog modernog stila života (seobe u grad, inostranstvo) i ovo je promenjeno pa je sad običaj da se za kumove deci uzimaju najbolji prijatelji.

"U savremenim okolnostima kumovi su često i razdvojeni pa takvo kumstvo često ne može da odgovori svojoj najznačajnijoj nameni: da kum bude učitelj života i veroučitelj svome kumčetu, da pazi na njegovo fizičko i moralno uzrastanje, a ne da ga jednom ili dva puta u godini daruje igračkama i slatkišima. Ne treba mešati kumstvo i prijateljstvo. Mnogi su pogrešili kad su najboljeg prijatelja uzeli i za detinjeg kuma. Prijateljstvo nije što i kumstvo. Sa prijateljem se možeš viđati svaki dan, možeš se sa njim i sporečkati, a često dođe i do raskida prijateljstva. Sa kumom se ne može tako postupati. Kum treba da bude blizu, da bi mogao pratiti život kumčeta, ali ipak ne suviše blizu, da ne postane "običan", rekao je otac Dušan pa objasnio:

"Poseta kuma kumovskojfamiliji i kumčetu treba uvek da bude izuzetna, u kuću ne dolazi običan gost ili komšija, već duhovni roditelj kumčeta."

Religija/Lepa&Srećna/Radmila Ilić