”ЛИЧНОСТ ОД ПОВЕРЕЊА, ЧИСТОГ ЖИВОТА И ЗРЕЛОГ ДОБА” Да ли најбољи пријатељ треба да вам буде кум: Већина Срба греше, а речи свештеника изненадиле су све

Сазнајте шта црква заправо саветује при избору кума и зашто би требало добро да размислите пре одлуке.

Пријатељство није што и кумство, рекао је отац Душан па објаснио и зашто. Крштени кум у православљу има веома важну духовну и друштвену улогу. Он није само сведок чина крштења, већ духовни родитељ детету које се крштава.

Кум преузима обавезу да духовно води и помаже детету у вери и животу. Током крштења, он се одриче ђавола и исповеда веру у име детета, ако је оно мало. Кумство ствара трајну везу између две породице, и кум се поштује као члан породице – често се каже да је "кум изнад рођеног брата“, а важи и она да "кум није дугме".

Данас је све чешће обичај да се за кума узима најбољи пријатељ, међутим, сада упокојени отац Душан Колунџић једном приком је објаснио да то не сме, а није ни добро, да буде критеријум за избор кума.

"Да би неко био кум, није довољно да је сам крштен и номинално припада православној вери, него да је личност од поверења, чистог живота и зрелог доба. Према оваквом значају кумства, разумљиво је зашто се Црква борила против сујеверног обичаја, познатог и из народних песама, да родитељи којима се деца не држе, полажу новорођенче на раскршће, па ко први наиђе да га узме за кума", истицао је отац Душан па подсетио и на речи Светог Симеона Солунског да "треба пазити да воспријемници буду побожни и готово учитељи вере".

Поред ових особина кума, патријарх Павле наводи, каже, и да кумови не могу бити "ни они који сами имају некрштену децу, јер ако крштењем не желе спасење свом детету, како у томе могу учествовати и помагати туђем".

"Наш народ је, од самог почетка примања хришћанства, веома ценио кумство и за кумове својој деци бирао честите и поштене људе, осведочене хришћане. Кумовањем на крштењу улази се и у духовно сродство, које почиње од кума, кумчета и кумчетових родитеља, и иде сво до седмог степена, као и крвно сродство. Зато и није, у нашем народу, уобичајено да кумују ближи сродници, да не би долазило до преплитања духовног и крвног сродства. Кумство је у нашем народу у изузетном поштовању. Разуме се да ово изузетно поштовање и част који се указују куму, произилазе из озбиљних обавеза које кум прима на себе у току Чина крштења."

Каже да се раније за кума узимао најчаснији човек у селу, како би био добар духовни вођа свом кумчету, међутим, због модерног стила живота (сеобе у град, иностранство) и ово је промењено па је сад обичај да се за кумове деци узимају најбољи пријатељи.

"У савременим околностима кумови су често и раздвојени па такво кумство често не може да одговори својој најзначајнијој намени: да кум буде учитељ живота и вероучитељ своме кумчету, да пази на његово физичко и морално узрастање, а не да га једном или два пута у години дарује играчкама и слаткишима. Не треба мешати кумство и пријатељство. Многи су погрешили кад су најбољег пријатеља узели и за детињег кума. Пријатељство није што и кумство. Са пријатељем се можеш виђати сваки дан, можеш се са њим и споречкати, а често дође и до раскида пријатељства. Са кумом се не може тако поступати. Кум треба да буде близу, да би могао пратити живот кумчета, али ипак не сувише близу, да не постане "обичан", рекао је отац Душан па објаснио:

"Посета кума кумовскојфамилији и кумчету треба увек да буде изузетна, у кућу не долази обичан гост или комшија, већ духовни родитељ кумчета."

Religija/Lepa&Srećna/Radmila Ilić