MIKROPLASTIKA POD LUPOM MLADIH ISTRAŽIVAČA Učionice kao prve linije odbrane protiv nevidljivog zagađivača
Krajem juna, Institut za javno zdravlje Vojvodine, u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje iz Sombora, Nacionalnim univerzitetom za javnu službu „Ludovika“ iz Baje i Fondom za evropske poslove i razvoj AP Vojvodine, privešće kraju dvogodišnje aktivnosti u okviru projekta „Smanjenje zagađenja voda mikroplastikom u prekograničnom području – Mikroplastika“.
U prvoj polovini marta, predavanja su organizovana u osnovnim školama „Nikola Tesla“ u Novom Sadu, „Avram Mrazović“ u Somboru i „Desanka Maksimović“ u Bačkoj Palanci. Projekat okuplja partnere iz prekograničnog područja Bačke i Bač Kiškun županije u Mađarskoj, a ove aktivnosti doprinose povezivanju nauke i obrazovanja, sa razvojem društvene odgovornosti u odnosu na zaštitu životne sredine, a sve sa ciljem upoznavanja učenika sa problemom mikroplastike u životnoj sredini, njenim izvorima i mogućim posledicama po zdravlje ljudi i ekosistema.
Predavači, dr Jelena Stanković Ristić i Đurđica Radovanović, osnovcima su predočile kako mikroplastika nastaje i na koji način utiče na životnu sredinu. U interaktivnoj radionici „Mikroplastika u svakodnevnom životu“, učenici su naučili da prepoznaju plastiku u predmetima koje svakodnevno koriste. U tome im je pomoglo praktično korišćenje edukativnih rekvizita, kao što su lupe, magnetne table i katalozi tekstila, kako bi mogli da uoče prisustvo mikroplastike i bolje razumeju njeno poreklo. Konkretnim primerima objašnjeno je zašto plastika za jednokratnu upotrebu predstavlja jedan od najvećih ekoloških problema, kao i koliko je važno odgovorno odlaganje otpada. Edukatori su zajedno sa učenicima razmatrali i alternativna rešenja koja mogu da zamene upotrebu plastike u svakodnevnom životu, čime su učenici podstaknuti da razmišljaju o načinima smanjenja njenog korišćenja i sprečavanja nepotrebnog nagomilavanja otpada.
Poruka morske kornjače
Deci je predstavljen kreativni izazov „Poruka morske kornjače“, koji se sastoji od izrade mozaika korišćenjem plastike, mikroplastike i alternativnih materijala. Zadatak učenika je da osmisle poruku o smanjenju upotrebe plastike u našoj svakodnevici.
Što se stručnih predavanja u srednjim školama tiče, dr Maja Raković i dr Larisa Ilijin, potrudile su se da putem prezentacija „Mikroplastika u slatkovodnim ekosistemima“ i „Inovativni pristupi reciklaži plastike“, slikom dočaraju priču o načininima njenog nastanka, ali i njenog prisustva i uticaja, ali i sa savremenim istraživanjima i mogućim pravcima rešavanja ovog problema. Tako su đaci u Tehničkoj školi „Pavle Savić“ u Novom Sadu, Gimnaziji „Veljko Petrović“ u Somboru i Gimnaziji „20. oktobar“ u Bačkoj Palanci, saznali više o temi plastike za jednokratnu upotrebu, kao jednoj od najvećih izvora zagađenja, s obzirom na to da veliki deo završava u rekama i okeanima, kako na površini, tako i na dnu, trajno zagađujući zemljišta i vode širom sveta.
Nakon teorijskog dela, usledila je interaktivna radionica, na kojoj su učenici preuzeli ulogu mladih naučnika – istraživača, upoznavajući se pobliže sa tajnima koje ove svepriutne čestice imaju da ponude. Ohrabruju zapažanja predavača da su učenici pokazali interesovanje za teme zaštite životne sredine i spremnost da aktivno razmišljaju o rešenjima. Tome su svakako doprinele i dostupne istraživačke opreme za uzorkovanje i binokularne lupe za posmatranje uzoraka i slatkovodnih bentosnih organizama. Kroz praktičan rad i neposredno iskustvo, tema zaštite životne sredine mladim naraštajima svakako je bila dokučiva, prijemčiva i opipljiva.
Stiropor hrana za larve
Za razgradnju stiropora, kao jednog od najdugovečnijih zagađivača, potrebni su vekovi. U okviru radionice učenicima je predstavljeno inovativnio rešenje u obliku mini farme za razgradnju stiropora, zasnovana na larvama vrste Tenebrio molitor, koje u eksperimentalnim uslovima mogu da koriste plastiku kao izvor hrane. Prikaz je izazvao veliko interesovanje učenika. Pojedini su dobili larve kako bi mogli samostalno da prate njihov razvoj i ispitaju mogućnosti razgradnje.
I na kraju svi su se složili oko jednog zaključka – plastika je danas prisutna u svakom kutku planete, što ovaj problem svrstava među najurgentnije ekološke izazove savremenog doba. Učenici su uvideli da će, bez obzira na to kako ona završi u prirodi, zbog svojih sporih svojstava razgradnje, tu ostati generacijama, a da posledice njenog delovanja nisu vidljive odmah, ali se dugoročno osećaju. Zato odgovornost leži u svakom od nas, a prevencija njene dalje distribucije je prvi korak ka odgovornom odnosu prema životnoj sredini.