МИКРОПЛАСТИКА ПОД ЛУПОМ МЛАДИХ ИСТРАЖИВАЧА Учионице као прве линије одбране против невидљивог загађивача
Крајем јуна, Институт за јавно здравље Војводине, у сарадњи са Заводом за јавно здравље из Сомбора, Националним универзитетом за јавну службу „Лудовика“ из Баје и Фондом за европске послове и развој АП Војводине, привешће крају двогодишње активности у оквиру пројекта „Смањење загађења вода микропластиком у прекограничном подручју – Микропластика“.
У првој половини марта, предавања су организована у основним школама „Никола Тесла“ у Новом Саду, „Аврам Мразовић“ у Сомбору и „Десанка Максимовић“ у Бачкој Паланци. Пројекат окупља партнере из прекограничног подручја Бачке и Бач Кишкун жупаније у Мађарској, а ове активности доприносе повезивању науке и образовања, са развојем друштвене одговорности у односу на заштиту животне средине, а све са циљем упознавања ученика са проблемом микропластике у животној средини, њеним изворима и могућим последицама по здравље људи и екосистема.
Предавачи, др Јелена Станковић Ристић и Ђурђица Радовановић, основцима су предочиле како микропластика настаје и на који начин утиче на животну средину. У интерактивној радионици „Микропластика у свакодневном животу“, ученици су научили да препознају пластику у предметима које свакодневно користе. У томе им је помогло практично коришћење едукативних реквизита, као што су лупе, магнетне табле и каталози текстила, како би могли да уоче присуство микропластике и боље разумеју њено порекло. Конкретним примерима објашњено је зашто пластика за једнократну употребу представља један од највећих еколошких проблема, као и колико је важно одговорно одлагање отпада. Едукатори су заједно са ученицима разматрали и алтернативна решења која могу да замене употребу пластике у свакодневном животу, чиме су ученици подстакнути да размишљају о начинима смањења њеног коришћења и спречавања непотребног нагомилавања отпада.
Порука морске корњаче
Деци је представљен креативни изазов „Порука морске корњаче“, који се састоји од израде мозаика коришћењем пластике, микропластике и алтернативних материјала. Задатак ученика је да осмисле поруку о смањењу употребе пластике у нашој свакодневици.
Што се стручних предавања у средњим школама тиче, др Маја Раковић и др Лариса Илијин, потрудиле су се да путем презентација „Микропластика у слатководним екосистемима“ и „Иновативни приступи рециклажи пластике“, сликом дочарају причу о начининима њеног настанка, али и њеног присуства и утицаја, али и са савременим истраживањима и могућим правцима решавања овог проблема. Тако су ђаци у Техничкој школи „Павле Савић“ у Новом Саду, Гимназији „Вељко Петровић“ у Сомбору и Гимназији „20. октобар“ у Бачкој Паланци, сазнали више о теми пластике за једнократну употребу, као једној од највећих извора загађења, с обзиром на то да велики део завршава у рекама и океанима, како на површини, тако и на дну, трајно загађујући земљишта и воде широм света.
Након теоријског дела, уследила је интерактивна радионица, на којој су ученици преузели улогу младих научника – истраживача, упознавајући се поближе са тајнима које ове свеприутне честице имају да понуде. Охрабрују запажања предавача да су ученици показали интересовање за теме заштите животне средине и спремност да активно размишљају о решењима. Томе су свакако допринеле и доступне истраживачке опреме за узорковање и бинокуларне лупе за посматрање узорака и слатководних бентосних организама. Кроз практичан рад и непосредно искуство, тема заштите животне средине младим нараштајима свакако је била докучива, пријемчива и опипљива.
Стиропор храна за ларве
За разградњу стиропора, као једног од најдуговечнијих загађивача, потребни су векови. У оквиру радионице ученицима је представљено иновативнио решење у облику мини фарме за разградњу стиропора, заснована на ларвама врсте Тенебрио молитор, које у експерименталним условима могу да користе пластику као извор хране. Приказ је изазвао велико интересовање ученика. Поједини су добили ларве како би могли самостално да прате њихов развој и испитаjу могућности разградње.
И на крају сви су се сложили око једног закључка – пластика је данас присутна у сваком кутку планете, што овај проблем сврстава међу најургентније еколошке изазове савременог доба. Ученици су увидели да ће, без обзира на то како она заврши у природи, због својих спорих својстава разградње, ту остати генерацијама, а да последице њеног деловања нису видљиве одмах, али се дугорочно осећају. Зато одговорност лежи у сваком од нас, а превенција њене даље дистрибуције је први корак ка одговорном односу према животној средини.