Muški faktor učestvuje u polovini slučajeva neplodnosti: „Spermagedon” nije više tek pompezna medijska kovanica
Izraelski epidemiolog dr Hagaj Levin, profesor Hebrejskog univerziteta i Medicinskog centra „Hadasa“, govoreći na kongresu Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju u Londonu, aktuelnu krizu muškog reproduktivnog zdravlja nazvao je „spermagedonom“ - izrazom koji zvuči senzacionalistički, ali iza kojeg stoje podaci koje je sve teže zanemariti.
Naime, njegov istraživački tim je još 2017. godine objavio analizu prema kojoj se broj spermatozoida kod muškaraca u Severnoj Americi, Evropi, Australiji i Novom Zelandu između 1973. i 2011. godine smanjio za 50 do 60 odsto. Kasnija globalna metaanaliza, koja je obuhvatila 223 studije i podatke iz 53 zemlje, pokazala je da je prosečna koncentracija spermatozoida od 1973. do 2018. opala za oko 51,6 odsto, dok je ukupan broj spermatozoida u ejakulatu smanjen za oko 62 odsto. Pad se posle 2000. godine dodatno ubrzao. Gde je granica - ni naučnici ne znaju.
To, međutim, ne znači da je današnji muškarac automatski „upola manje plodan“. Broj spermatozoida samo je jedan deo spermograma. Na mogućnost začeća utiču i njihova pokretljivost i oblik, oštećenja DNK, količina semene tečnosti, starost i zdravlje oba partnera, kao i brojni drugi faktori. Ipak, svetski trend je dovoljno izražen da se više ne može posmatrati kao statistička slučajnost. Po rečima dr Veljka Pantovića, specijaliste urologije i androloga, ovaj fenomen ima globalni karakter, pa ne zaobilazi ni Srbiju. Trend je ipak teško pratiti jer je reč o višedecenijskom i međugeneracijskom problemu.
Infertilitet
„Možda će zvučati kao da se bavimo semantikom, ali reč sterilitet ne bi trebalo koristiti umesto reči infertilitet u ovom kontekstu. Sterilitet označava trajnu i nepovratnu nemogućnost začeća, dok infertilitet podrazumeva smanjenu ili izostalu sposobnost ostvarivanja trudnoće, koja ne mora nužno biti trajna”, objašnjava dr Pantović. Kako dodaje, vodeći faktor smanjene plodnosti muškaraca jeste savremeni način života, koji najčešće obuhvata više nepovoljnih uticaja istovremeno ili u različitim kombinacijama. Među ostalim uzrocima su klinički značajna varikocela, različiti genetski, hormonski i urođeni faktori, kriptorhizam, infekcije, hemoterapija, radioterapija i upotreba anaboličkih steroida.
- Nije potpuno jasno kako smo došli do toga, ali su za sada glavni osumnjičeni takozvani endokrini ometači i gonadotoksini, odnosno hronična izloženost različitim toksičnim i hormonski aktivnim hemikalijama koje su često prisutne u svakodnevnom životu. Tu su i gojaznost, fizička neaktivnost i zagađenje - navodi dr Pantović.
Za Srbiju ne postoji dugoročna i reprezentativna studija koja bi pokazala kako se tokom prethodnih decenija menjao kvalitet sperme domaće muške populacije. Ne postoji ni lako dostupna nacionalna statistika koja bi otkrila koliko se postupaka lečenja neplodnosti sprovodi isključivo ili pretežno zbog muškog faktora.
– U oko 50 odsto slučajeva partnerskog infertiliteta prisutan je i muški faktor, a u oko 30 odsto samo muški faktor - kaže dr Pantović. – Nažalost, iako je, uslovno rečeno, lakše proceniti fertilizacioni potencijal, odnosno plodnost muškarca, oni se kod nas tipično javljaju tek kada se ispitivanja partnerke privedu kraju.
Kako ističe, spermogram je osnovni i apsolutno neophodan nalaz za procenu fertiliteta, ali često nije dovoljan. Postoji nekoliko nivoa ispitivanja spermatozoida, a spermogram je prvi. Ukoliko je urađen u skladu sa standardima Svetske zdravstvene organizacije, trebalo bi da pruži informacije o broju i karakteristikama spermatozoida, ali i o stanju i funkciji celog reproduktivnog trakta muškarca. Po pravilu bi trebalo uraditi najmanje dva spermograma, u razmaku od bar nekoliko nedelja, pre donošenja zaključka.
Prema preliminarnom izveštaju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, od januara do maja 2024. na različite postupke biomedicinski potpomognute oplodnje upućeno je ukupno 4.141 osigurano lice. Za celu tu godinu RFZO je ugovorio kapacitet od 21.245 usluga u sedam državnih i 16 privatnih ustanova. Međutim, ne zna se koliko je partnera pomoć potražilo u privatnim klinikama u Srbiji, a mnogi i dalje idu u inostranstvo, na „poznate“ klinike u Češku, Sloveniju, Tursku i Makedoniju. Ono što se zasigurno zna jeste da je ova brojka zbog toga veća.
Mišići rastu, libido pada
Poseban problem predstavlja nekontrolisano uzimanje testosterona i anaboličko-androgenih steroida u teretanama, najčešće radi bržeg povećanja mišićne mase i snage. Muškarci neretko pretpostavljaju da će dodatni testosteron poboljšati i njihovu seksualnu i reproduktivnu sposobnost. U organizmu se, međutim, može dogoditi upravo suprotno. Kada testosteron stiže spolja, mozak dobija signal da ga u telu ima dovoljno i smanjuje lučenje hormona koji podstiču rad testisa. Posledice mogu biti smanjeno stvaranje spermatozoida, njihov potpuni nestanak iz ejakulata i smanjenje zapremine testisa. Srećom, to je reverzibilno, ali oporavak posle prestanka uzimanja steroida nije uvek brz. Kod nekih muškaraca proizvodnja spermatozoida vraća se u par meseci, ali može biti potrebno više od godinu dana, dok posledice kod nekih traju i duže. Sve je više izveštaja o vezi upotrebe anaboličkih steroida s poremećenim nivoima FSH i LH hormona, slabijom pokretljivošću spermatozoida, manjim testisima, padom libida i erektilnim teškoćama nakon prekida uzimanja.
Razvoj ICSI metode, kojom se jedan odabrani spermatozoid ubrizgava neposredno u jajnu ćeliju, omogućio je očinstvo i muškarcima s veoma malim brojem spermatozoida ili teško oštećenim spermogramom. Taj veliki uspeh reproduktivne medicine imao je, međutim, i neželjenu posledicu: istraživanja uzroka i lečenja muške neplodnosti bila su godinama potisnuta, te se muškarac i dalje leči uglavnom vitaminima. ICSI pritom nije svemoćan: ne može da otkloni sva oštećenja spermatozoida, niti leči hormonski, metabolički, genetski ili drugi poremećaj koji je do lošeg nalaza doveo. Zato se poslednjih godina pažnja ponovo usmerava na muškarca kao pacijenta, a ne samo kao jednog od učesnika u postupku VTO.
– Fertilitet se kod muškaraca često povezuje sa idejom muškosti, odakle potiče i strah od ispitivanja, odnosno neopravdan strah od gubitka muškosti - kaže dr Pantović. - Ispitivanje muškarca je brže, nije invazivno i jeftinije je, kako za zdravstveni sistem tako i za pojedinca, od ispitivanja žene. Zato ga ne samo da ne treba odlagati već bi prvo trebalo ispitati muškarca, a zatim ženu, ili ih bar ispitivati istovremeno. To još nije uobičajena praksa ni u svetu ni kod nas. Važno je napomenuti da većina problema muškog infertiliteta može da se reši, čak i u slučajevima azoospermije, odnosno kada u ejakulatu uopšte nema spermatozoida.