Мушки фактор учествује у половини случајева неплодности: „Спермагедон” није више тек помпезна медијска кованица
Израелски епидемиолог др Хагај Левин, професор Хебрејског универзитета и Медицинског центра „Хадаса“, говорећи на конгресу Европског друштва за хуману репродукцију и ембриологију у Лондону, актуелну кризу мушког репродуктивног здравља назвао је „спермагедоном“ - изразом који звучи сензационалистички, али иза којег стоје подаци које је све теже занемарити.
Наиме, његов истраживачки тим је још 2017. године објавио анализу према којој се број сперматозоида код мушкараца у Северној Америци, Европи, Аустралији и Новом Зеланду између 1973. и 2011. године смањио за 50 до 60 одсто. Каснија глобална метаанализа, која је обухватила 223 студије и податке из 53 земље, показала је да је просечна концентрација сперматозоида од 1973. до 2018. опала за око 51,6 одсто, док је укупан број сперматозоида у ејакулату смањен за око 62 одсто. Пад се после 2000. године додатно убрзао. Где је граница - ни научници не знају.
То, међутим, не значи да је данашњи мушкарац аутоматски „упола мање плодан“. Број сперматозоида само је један део спермограма. На могућност зачећа утичу и њихова покретљивост и облик, оштећења ДНК, количина семене течности, старост и здравље оба партнера, као и бројни други фактори. Ипак, светски тренд је довољно изражен да се више не може посматрати као статистичка случајност. Пo речима др Вељка Пантовића, специјалисте урологије и андролога, овај феномен има глобални карактер, па не заобилази ни Србију. Тренд је ипак тешко пратити јер је реч о вишедеценијском и међугенерацијском проблему.
Инфертилитет
„Можда ће звучати као да се бавимо семантиком, али реч стерилитет не би требало користити уместо речи инфертилитет у овом контексту. Стерилитет означава трајну и неповратну немогућност зачећа, док инфертилитет подразумева смањену или изосталу способност остваривања трудноће, која не мора нужно бити трајна”, објашњава др Пантовић. Како додаје, водећи фактор смањене плодности мушкараца јесте савремени начин живота, који најчешће обухвата више неповољних утицаја истовремено или у различитим комбинацијама. Међу осталим узроцима су клинички значајна варикоцела, различити генетски, хормонски и урођени фактори, крипторхизам, инфекције, хемотерапија, радиотерапија и употреба анаболичких стероида.
- Није потпуно јасно како смо дошли до тога, али су за сада главни осумњичени такозвани ендокрини ометачи и гонадотоксини, односно хронична изложеност различитим токсичним и хормонски активним хемикалијама које су често присутне у свакодневном животу. Ту су и гојазност, физичка неактивност и загађење - наводи др Пантовић.
За Србију не постоји дугорочна и репрезентативна студија која би показала како се током претходних деценија мењао квалитет сперме домаће мушке популације. Не постоји ни лако доступна национална статистика која би открила колико се поступака лечења неплодности спроводи искључиво или претежно због мушког фактора.
– У око 50 одсто случајева партнерског инфертилитета присутан је и мушки фактор, а у око 30 одсто само мушки фактор - каже др Пантовић. – Нажалост, иако је, условно речено, лакше проценити фертилизациони потенцијал, односно плодност мушкарца, они се код нас типично јављају тек када се испитивања партнерке приведу крају.
Како истиче, спермограм је основни и апсолутно неопходан налаз за процену фертилитета, али често није довољан. Постоји неколико нивоа испитивања сперматозоида, а спермограм је први. Уколико је урађен у складу са стандардима Светске здравствене организације, требало би да пружи информације о броју и карактеристикама сперматозоида, али и о стању и функцији целог репродуктивног тракта мушкарца. По правилу би требало урадити најмање два спермограма, у размаку од бар неколико недеља, пре доношења закључка.
Према прелиминарном извештају Републичког фонда за здравствено осигурање, од јануара до маја 2024. на различите поступке биомедицински потпомогнуте оплодње упућено је укупно 4.141 осигурано лице. За целу ту годину РФЗО је уговорио капацитет од 21.245 услуга у седам државних и 16 приватних установа. Међутим, не зна се колико је партнера помоћ потражило у приватним клиникама у Србији, а многи и даље иду у иностранство, на „познате“ клинике у Чешку, Словенију, Турску и Македонију. Оно што се засигурно зна јесте да је ова бројка због тога већа.
Мишићи расту, либидо пада
Посебан проблем представља неконтролисано узимање тестостерона и анаболичко-андрогених стероида у теретанама, најчешће ради бржег повећања мишићне масе и снаге. Мушкарци неретко претпостављају да ће додатни тестостерон побољшати и њихову сексуалну и репродуктивну способност. У организму се, међутим, може догодити управо супротно. Када тестостерон стиже споља, мозак добија сигнал да га у телу има довољно и смањује лучење хормона који подстичу рад тестиса. Последице могу бити смањено стварање сперматозоида, њихов потпуни нестанак из ејакулата и смањење запремине тестиса. Срећом, то је реверзибилно, али опоравак после престанка узимања стероида није увек брз. Код неких мушкараца производња сперматозоида враћа се у пар месеци, али може бити потребно више од годину дана, док последице код неких трају и дуже. Све је више извештаја о вези употребе анаболичких стероида с поремећеним нивоима FSH и LH хормона, слабијом покретљивошћу сперматозоида, мањим тестисима, падом либида и еректилним тешкоћама након прекида узимања.
Развој ICSI методе, којом се један одабрани сперматозоид убризгава непосредно у јајну ћелију, омогућио је очинство и мушкарцима с веома малим бројем сперматозоида или тешко оштећеним спермограмом. Тај велики успех репродуктивне медицине имао је, међутим, и нежељену последицу: истраживања узрока и лечења мушке неплодности била су годинама потиснута, те се мушкарац и даље лечи углавном витаминима. ICSI притом није свемоћан: не може да отклони сва оштећења сперматозоида, нити лечи хормонски, метаболички, генетски или други поремећај који је до лошег налаза довео. Зато се последњих година пажња поново усмерава на мушкарца као пацијента, а не само као једног од учесника у поступку ВТО.
– Фертилитет се код мушкараца често повезује са идејом мушкости, одакле потиче и страх од испитивања, односно неоправдан страх од губитка мушкости - каже др Пантовић. - Испитивање мушкарца је брже, није инвазивно и јефтиније је, како за здравствени систем тако и за појединца, од испитивања жене. Зато га не само да не треба одлагати већ би прво требало испитати мушкарца, а затим жену, или их бар испитивати истовремено. То још није уобичајена пракса ни у свету ни код нас. Важно је напоменути да већина проблема мушког инфертилитета може да се реши, чак и у случајевима азооспермије, односно када у ејакулату уопште нема сперматозоида.