Ovo još nije bilo! NIŠTA VIŠE NIJE KAO PRE Balkan gori, SRBIJA PUCA pod temperaturnim rekordima i SUŠOM, a Grčka već zatvorila Akropolj!

Područjem Balkana, tačnije istočnog Mediterana zabeležene su temperature koje su mestimično 8-10 stepeni Celzijusa više nego u periodu od 1991. do 2020. godine. Ono što je takođe zabrinjavajuća činjenica, jeste to da smo ranijih dogina imali po jedan toplotni talas godišnje, a sada smo već u četvrtom, a leto nije ni na polovini!

Među najtoplijim oblastima našla su se i neka od omiljenih letovališta stanovnika Srbije, Grčka i zapad Turske, kao i druge zemlje regiona.

U tim podnebljima se – kao i u Albaniji, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj i južnoj Italiji – u periodu od 21. do 26. jula prognozirano da bi maksimalne temperature mogle da dostignu, ili čak premaše, 42-44 stepeni Celzijusa. To bi moglo da dovede do izjednačavanja, pa i obaranja temperaturnih rekorda iz prošlih godina, naveo je grčki sajt Climate Book.

Grčka zatvorila Akropolj zbog žestokih vrućina

Grčko ministarstvo kulture je u utorak i sredu ove nedelje tokom najtoplijih delova dana, tačnije od podne do 5 časova posle podne, naložilo zatvaranje Akropolja. U pitanju je jedna od najpopularnijih svetskih turističkih atrakcija koja dnevno privuče i do 23.000 posetilaca.

Ovo je drugi put da se Akropolj privremeno zatvara u poslednje dve nedelje zbog žestoke toplote koja bi mogla da ugrozi bezbednost zaposlenih i turista.

Ovaj nalet vrućina objašnjava se intenzivnim transportom toplih vazdušnih masa sa severa Afrike ka istočnom Mediteranu, dok se hladnije vazdušne mase pomeraju ka zapadu Evrope.

Kao što smo mogli da osetimo proteklih dana, aktuelni toplotni talas zahvatio je i našu zemlju: u Beogradu, Novom Sadu i Nišu bilo je i preko 6 °C toplije u odnosu na normalu.

Najteže pogođen jugoistok Srbije

Najteže je pogođen jugoistok Srbije gde Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) u petak, 25. jula, lokalno prognozira i do 42 stepeni Celzijusa zbog pojačanog jugozapadnog vetra.

Nažalost, nedaće ovog dela zemlje ne staju na visokim temperaturama…

Usled združenog efekta toplotnog talasa i dugotrajne suše koja traje još od maja, RHMZ je inicirao dostavljanje SMS upozorenja stanovnicima:

•           Pčinjskog

•           Jablaničkog

•           Pirotskog

•           Topličkog

•           Nišavskog

•           Zaječarskog okruga

Četvrti toplotni talas u Srbiji od početka leta

Ovo je već četvrti toplotni talas u Srbiji od početka meteorološkog leta (jun-avgust).

Poređenja radi, u periodu od 1961. do 1990. godine, beležili smo prosečno manje od jednog toplotnog talasa – godišnje.

Ove godine, za manje od dva letnja meseca doživeli smo ih četiri, dok je RHMZ prethodno registrovao još tri toplotna talasa u januaru, a u martu jedan.

Drugim rečima, već u prvih sedam meseci 2025. godine višestruko smo prekoračili nekadašnje celogodišnje proseke – i to ne samo one iz druge polovine prošlog veka, već i one skorašnje.

Naime, u poslednjoj deceniji (2011-2020), broj toplotnih talasa iznosio je četiri u toku jedne godine.

Leto 2025. sa više tropskih dana

Sudeći prema zvaničnim prognozama, leto 2025. neće obeležiti samo povećan broj toplotnih talasa već i tropskih dana sa temperaturama preko 30 stepeni Celzijusa - njih bi u ravničarskim predelima moglo da bude i do 65, dvostruko više nego nekada, navodi Klima101.

Ali sve ovo nisu samo puke brojke, već uslovi koji umnogome otežavaju našu svakodnevicu – ugrožavajući vodosnabdevanje, poljoprivrednu proizvodnju, energetiku, pojačavajući rizik od požara na otvorenom, narušavajući zdravlje ljudi i životne sredine.

Naša zemlja nalazi se na širem području Mediterana koje se zagreva brže od globalnog proseka. Najveći porast temperature opaža se upravo tokom leta: devet od deset najtoplijih leta kod nas desila su se nakon 2000. godine, a najtoplije među najtoplijim bilo je prošlo leto.

Premda nam krajem ove nedelje sledi pad temperature, nikako ne smemo da zaboravimo ekstremne vrućine i njihove posledice po društvo, privredu i prirodu: one uostalom prete da postanu nova normalnost u Srbiji u slučaju da ambiciozna energetska tranzicija izostane.