OSMOLETKA U ZLAKUSI IMA ISTORIJU ZA FILM Žene zidale ciglu po ciglu, a Dušanka pamti svaki dan

A sama zlakuska škola, odnosno istureno odeljenje Osnovne škole „Aleksa Dejović” iz Sevojna, od svoga nastanka do danas, promenila je čak četiri zgrade dok se konačno nije skrasila u građevini pod čijim krovom se i danas nalazi.

Osim što se seljakala sa kraja na kraj sela, priča o ovoj seoskoj školi završila je i u knjizi, a mogao bi se komotno o njoj snimiti i dugometražni film.

Začetak školstva u najpoznatijem grnčarskom selu u Srbiji krenuo je upravo iz avlije solunca Gvozdena Terzića. Naime, od 1939. do 1946. godine, deca iz Zlakuse su osnovno obrazovanje sticala u školi koja je bila smeštena upravo u Gvozdenovoj kući.

Od 1946. do 1948. godine, škola se iz domaćinstva Terzića seli u na drugi kraj sela u zaseok Radovanovića, nakon čega se seli u seoski zadružni dom.

– Kada je bila pri kraju izgradnja zadružnog doma, meštani su shvatili da im je potrebnija škola nego zadružni dom pa su u njega uselili đake. U tom prostoru škola je funkcionisala do sredine šezdesetih godina prošlog veka. Dolaskom učiteljskog para Šojić, koji se u Zlakusi zadržao tri decenije, pokrenuta je inicijativa o izgradnji školske zgrade. Pronađen je plac i na njemu je izgrađena i dan-danas se nalazi zlakuska škola – kaže  za RINU Saša Drndarević, praunuk Gvozdena Terzića, koji je na preko 700 strana knjige široj javnosti predstavio razvoj seoske škole u Zlakusi.

Školsku zgradu kulukom su napravile vredne i hrabre seoske žene. Jedna od tih Zlakušanki koje su na svojim plećima ponele najveći teret izgradnje nove škole jeste i Dušanka Drndarević, Sašina majka i unuka Gvozdena Terzića, čija su sećanja o tim vremenima još uvek ite kako živa.

– Tada se vodio mesni samodoprinos i svaki punoletan član domaćinstva se zaduživao sa pet ili šest dnevnica koje je morao da odradi. Tada su se gradili stanovi u Krvavcima za učitelje, te je moj otac išao tamo, a ja sam svoje dnevnice oduživala na izgradnji škole kod nas, u Zlakusi – kroz osmeh se seća Dušanka.

Kako naglašava, tada, pre šest decenija, nije bilo toliko građevinskih mašina, te se škola gotovo cela gradila ručno, a u tom poslu prednjačile su žene.

– Ručno smo nosile ciglu, dodavale majstorima alat i šta im je još trebalo. Tako smo mi oduživale te naše dnevnice, jer ukoliko ne bismo otišle, to bi moralo da se plati ili da nas neki drugi punoletni član zameni tih pet ili šest dana. Ali nam nije bilo teško. Radili smo koliko smo mogli, niko nas nije terao. Kada se škola izgradila, bila je muzika, trubači, ručak, koji smo opet mi servirale i služile – veli Dušanka.

Prema rečima Irene Drndarević, direktorke Osnovne škole „Aleksa Dejović” iz Sevojna kojoj pripada istureno odeljenje u Zlakusi, uslovi u ovoj seoskoj školi su uvek bili solidni i đaci nisu ni u čemu oskudevali, ali je sama zgrada iz godine u godinu bili na udaru zuba vremena, te je iziskivala konstantno veća ulaganja.

– Mi smo marta prošle godine dobili saglasnost Ministarstva prosvete na projekat investicionog održavanja škole u Zlakusi. Sama finansijska konstrukcija je bila takva da je jedna trećina sredstava došla od samog ministarstva, dok je dve trećine obezbedio grad Užice – govori direktorka.

Kako kaže, većina radova je završena, a pred majstorima je završetak nekih sitnijih, limarskih radova, kao i parterno uređenje, što svakako nije uticalo na polazak dece u školu 1. septembra.

Kako direktorka kaže, oni se godinama bore protiv toga da roditelji svoju decu iz seoskih sredina u kojima postoji škola odvode u matične gradske škole.

– Iskreno se nadamo da će doći do porasta broja učenika, pogotovo ovde u Zlakusi, jer imamo sve neophodne uslove. Zlakusa je živo selo, dolaze mladi bračni parovi koji biraju da u mirnoj seoskoj sredini podižu svoju porodicu. Sam školski objekat, kao i nastavni kadar, potpuno su prilagođeni svemu što je potreba današnjeg učenika. Ipak, đaci ovde imaju nešto što nijedna gradska škola nema, a to je upravo nešto manji broj dece u odeljenju koji je idealan da se učitelj svakom đaku može posvetiti kako valja – zaključuje direktorka.

Školu u Zlakusi trenutno pohađa 30 učenika od pripremnog, predškolskog uzrasta do četvrtog razreda osnovne škole, nakon čega se, polaskom u peti razred spajaju sa učenicima izdvojenog odeljenja u Krvavcima.