ОСМОЛЕТКА У ЗЛАКУСИ ИМА ИСТОРИЈУ ЗА ФИЛМ Жене зидале циглу по циглу, а Душанка памти сваки дан

А сама злакуска школа, односно истурено одељење Основне школе „Алекса Дејовић” из Севојна, од свога настанка до данас, променила је чак четири зграде док се коначно није скрасила у грађевини под чијим кровом се и данас налази.

Осим што се сељакала са краја на крај села, прича о овој сеоској школи завршила је и у књизи, а могао би се комотно о њој снимити и дугометражни филм.

Зачетак школства у најпознатијем грнчарском селу у Србији кренуо је управо из авлије солунца Гвоздена Терзића. Наиме, од 1939. до 1946. године, деца из Злакусе су основно образовање стицала у школи која је била смештена управо у Гвозденовој кући.

Од 1946. до 1948. године, школа се из домаћинства Терзића сели у на други крај села у засеок Радовановића, након чега се сели у сеоски задружни дом.

– Када је била при крају изградња задружног дома, мештани су схватили да им је потребнија школа него задружни дом па су у њега уселили ђаке. У том простору школа је функционисала до средине шездесетих година прошлог века. Доласком учитељског пара Шојић, који се у Злакуси задржао три деценије, покренута је иницијатива о изградњи школске зграде. Пронађен је плац и на њему је изграђена и дан-данас се налази злакуска школа – каже  за РИНУ Саша Дрндаревић, праунук Гвоздена Терзића, који је на преко 700 страна књиге широј јавности представио развој сеоске школе у Злакуси.

Школску зграду кулуком су направиле вредне и храбре сеоске жене. Једна од тих Злакушанки које су на својим плећима понеле највећи терет изградње нове школе јесте и Душанка Дрндаревић, Сашина мајка и унука Гвоздена Терзића, чија су сећања о тим временима још увек ите како жива.

– Тада се водио месни самодопринос и сваки пунолетан члан домаћинства се задуживао са пет или шест дневница које је морао да одради. Тада су се градили станови у Крвавцима за учитеље, те је мој отац ишао тамо, а ја сам своје дневнице одуживала на изградњи школе код нас, у Злакуси – кроз осмех се сећа Душанка.

Како наглашава, тада, пре шест деценија, није било толико грађевинских машина, те се школа готово цела градила ручно, а у том послу предњачиле су жене.

– Ручно смо носиле циглу, додавале мајсторима алат и шта им је још требало. Тако смо ми одуживале те наше дневнице, јер уколико не бисмо отишле, то би морало да се плати или да нас неки други пунолетни члан замени тих пет или шест дана. Али нам није било тешко. Радили смо колико смо могли, нико нас није терао. Када се школа изградила, била је музика, трубачи, ручак, који смо опет ми сервирале и служиле – вели Душанка.

Према речима Ирене Дрндаревић, директорке Основне школе „Алекса Дејовић” из Севојна којој припада истурено одељење у Злакуси, услови у овој сеоској школи су увек били солидни и ђаци нису ни у чему оскудевали, али је сама зграда из године у годину били на удару зуба времена, те је изискивала константно већа улагања.

– Ми смо марта прошле године добили сагласност Министарства просвете на пројекат инвестиционог одржавања школе у Злакуси. Сама финансијска конструкција је била таква да је једна трећина средстава дошла од самог министарства, док је две трећине обезбедио град Ужице – говори директорка.

Како каже, већина радова је завршена, а пред мајсторима је завршетак неких ситнијих, лимарских радова, као и партерно уређење, што свакако није утицало на полазак деце у школу 1. септембра.

Како директорка каже, они се годинама боре против тога да родитељи своју децу из сеоских средина у којима постоји школа одводе у матичне градске школе.

– Искрено се надамо да ће доћи до пораста броја ученика, поготово овде у Злакуси, јер имамо све неопходне услове. Злакуса је живо село, долазе млади брачни парови који бирају да у мирној сеоској средини подижу своју породицу. Сам школски објекат, као и наставни кадар, потпуно су прилагођени свему што је потреба данашњег ученика. Ипак, ђаци овде имају нешто што ниједна градска школа нема, а то је управо нешто мањи број деце у одељењу који је идеалан да се учитељ сваком ђаку може посветити како ваља – закључује директорка.

Школу у Злакуси тренутно похађа 30 ученика од припремног, предшколског узраста до четвртог разреда основне школе, након чега се, поласком у пети разред спајају са ученицима издвојеног одељења у Крвавцима.