Pacijentima koji uzimaju TERAPIJU ZA HIPERTENZIJU novosadska kardiološkinja savetuje DODATAN OPREZ Žega i vrućine ne podižu, VEĆ OBARAJU PRITISAK

Suprotno uvreženom mišljenju, ekstremne vrućine ne podižu, već obaraju krvni pritisak, što dodatno opterećuje srce, objašnjava kardiološkinja dr Radinka Pekić iz Novog Sada. 
 

Letnje žege predstavljaju ozbiljan napor za organizam, a posebno za kardiovaskularni sistem. U jeku toplotnog talasa koji je pogodio Srbiju, sa upozorenjima Republičkog hidrometeorološkog zavoda na ekstremno visoke temperature, saveti stručnjaka postaju ključni za očuvanje zdravlja.
 

Gostujući u emisiji "Razglednice" Radio-televizije Vojvodine, dr Radinka Pekić, specijalista interne medicine i subspecijalista kardiologije, razjasnila je najveće zablude i opasnosti koje vrebaju tokom vrelih dana.

Širenje krvnih sudova i zamke terapije
Mnogi veruju da vrućina izaziva skok krvnog pritiska, ali mehanizam tela je potpuno suprotan. Da bi se ohladilo, telo širi krvne sudove, što dovodi do pada pritiska.

To širenje krvnih sudova uzrokuje da srce mora da radi brže i jače kako bi održalo adekvatan protok krvi kroz telo, što ga dodatno opterećuje, objašnjava dr Pekić i dodaje:  
 

"Zbog toga pacijenti koji već uzimaju terapiju za hipertenziju moraju biti posebno oprezni. Njihov pritisak može postati previše nizak, što izaziva vrtoglavicu, malaksalost i rizik od kolapsa."

Ona naglašava da se terapija ne sme menjati na svoju ruku. "Neophodno je konsultovati se sa izabranim lekarom opšte prakse ili kardiologom, koji može preporučiti privremeno smanjenje doze leka dok traju vrućine", savetuje sagovornica RTV-a.

Hidratacija i ishrana kao stubovi odbrane

Ključna mera zaštite je adekvatna hidratacija, ali i tu se često prave greške. Znojenjem telo ne gubi samo vodu, već i ključne elektrolite poput natrijuma i kalijuma, koji su neophodni za pravilan rad srca.

Pijenje isključivo destilovane ili vode siromašne mineralima nije dovoljno. Preporučujem vodu sa uravnoteženim mineralnim sastavom kako bi se nadoknadili izgubljeni elektroliti, ističe dr Pekić. Minimalni dnevni unos bi trebalo da bude između litar i po i dva litra tečnosti, a ishrana treba da bude lagana, bogata svežim voćem i povrćem.

Savetuje se izbegavanje teških fizičkih aktivnosti i boravka na otvorenom u najtoplijem delu dana, najčešće između 10 i 17 časova. Neophodne obaveze trebalo bi obavljati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.

Kada umor postaje alarm i ko je najugroženiji

Važno je razlikovati običan letnji umor od simptoma koji signaliziraju ozbiljan problem. "Ako osetite vrtoglavicu, mučninu, zbunjenost ili pritisak u grudima koji je intenzivniji od normalnog osećaja zamora, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć, upozorava doktorka.

Posebno osetljiva grupa su mala deca, čiji sistem za termoregulaciju još nije u potpunosti razvijen. "Deca dehidriraju mnogo brže od odraslih i ne bi ih trebalo izvoditi na plaže ili u gužve tokom najveće vrućine", dodaje ona.

Naučne studije potvrđuju da su stariji građani izuzetno ranjivi. Jedna nemačka studija je pokazala da se smrtnost kod osoba starijih od 75 godina tokom ekstremnih vrućina povećava za čak 17 odsto.

Saveti stručnjaka postaju sve važniji s obzirom na to da su, prema analizama, toplotni talasi u Srbiji danas četiri puta češći nego pre 50 godina. Prilagođavanje životnih navika ekstremnim temperaturama više nije samo preporuka, već nužnost za očuvanje zdravlja.