Пацијентима који узимају ТЕРАПИЈУ ЗА ХИПЕРТЕНЗИЈУ новосадска кардиолошкиња саветује ДОДАТАН ОПРЕЗ Жега и врућине не подижу, ВЕЋ ОБАРАЈУ ПРИТИСАК

Супротно увреженом мишљењу, екстремне врућине не подижу, већ обарају крвни притисак, што додатно оптерећује срце, објашњава кардиолошкиња др Радинка Пекић из Новог Сада. 
 

Летње жеге представљају озбиљан напор за организам, а посебно за кардиоваскуларни систем. У јеку топлотног таласа који је погодио Србију, са упозорењима Републичког хидрометеоролошког завода на екстремно високе температуре, савети стручњака постају кључни за очување здравља.
 

Гостујући у емисији "Разгледнице" Радио-телевизије Војводине, др Радинка Пекић, специјалиста интерне медицине и субспецијалиста кардиологије, разјаснила је највеће заблуде и опасности које вребају током врелих дана.

Ширење крвних судова и замке терапије
Многи верују да врућина изазива скок крвног притиска, али механизам тела је потпуно супротан. Да би се охладило, тело шири крвне судове, што доводи до пада притиска.

То ширење крвних судова узрокује да срце мора да ради брже и јаче како би одржало адекватан проток крви кроз тело, што га додатно оптерећује, објашњава др Пекић и додаје:  
 

"Због тога пацијенти који већ узимају терапију за хипертензију морају бити посебно опрезни. Њихов притисак може постати превише низак, што изазива вртоглавицу, малаксалост и ризик од колапса."

Она наглашава да се терапија не сме мењати на своју руку. "Неопходно је консултовати се са изабраним лекаром опште праксе или кардиологом, који може препоручити привремено смањење дозе лека док трају врућине", саветује саговорница РТВ-а.

Хидратација и исхрана као стубови одбране

Кључна мера заштите је адекватна хидратација, али и ту се често праве грешке. Знојењем тело не губи само воду, већ и кључне електролите попут натријума и калијума, који су неопходни за правилан рад срца.

Пијење искључиво дестиловане или воде сиромашне минералима није довољно. Препоручујем воду са уравнотеженим минералним саставом како би се надокнадили изгубљени електролити, истиче др Пекић. Минимални дневни унос би требало да буде између литар и по и два литра течности, а исхрана треба да буде лагана, богата свежим воћем и поврћем.

Саветује се избегавање тешких физичких активности и боравка на отвореном у најтоплијем делу дана, најчешће између 10 и 17 часова. Неопходне обавезе требало би обављати у раним јутарњим или касним вечерњим сатима.

Када умор постаје аларм и ко је најугроженији

Важно је разликовати обичан летњи умор од симптома који сигнализирају озбиљан проблем. "Ако осетите вртоглавицу, мучнину, збуњеност или притисак у грудима који је интензивнији од нормалног осећаја замора, неопходно је одмах потражити медицинску помоћ, упозорава докторка.

Посебно осетљива група су мала деца, чији систем за терморегулацију још није у потпуности развијен. "Деца дехидрирају много брже од одраслих и не би их требало изводити на плаже или у гужве током највеће врућине", додаје она.

Научне студије потврђују да су старији грађани изузетно рањиви. Једна немачка студија је показала да се смртност код особа старијих од 75 година током екстремних врућина повећава за чак 17 одсто.

Савети стручњака постају све важнији с обзиром на то да су, према анализама, топлотни таласи у Србији данас четири пута чешћи него пре 50 година. Прилагођавање животних навика екстремним температурама више није само препорука, већ нужност за очување здравља.