PNEUMOKOKNE INFEKCIJE PONOVO UZIMAJU MAHA Zaštita za decu i najstarije postoji, ali se nedovoljno sprovodi
Pneumokokna bolest, izazvana bakterijom streptokokus pneumonie, i dalje predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem, posebno dece i osoba starijih od 65 godina.
Iako je uvođenje vakcine značajno smanjilo broj teških infekcija, najnoviji podaci Referentne laboratorije za streptokoke ukazuju na porast oboljevanja od serotipova pneumokoka koji nisu obuhvaćeni vakcinom.
Mada bez simptoma kod zdravih osoba, pneumokok u određenim okolnostima može izazvati čitav niz bolesti, od zapaljenja srednjeg uha, koje pogađa gotovo 80 odsto dece do druge godine, do teških i potencijalno smrtonosnih infekcija poput upale pluća, sepse i meningitisa.
Rizik znatno raste kod osoba sa hroničnim bolestima, poput dijabetesa, HOBP, maligniteta i bolesti srca, kao i kod onih bez slezine ili sa teškim poremećajem imuniteta.
Pneumokokna pneumonija je najčešća bakterijska upala pluća, sa procenjenom stopom smrtnosti od oko 15 odsto. Još teži oblici, poznati kao invazivne pneumokokne bolesti, nastaju kada bakterija prodre u krvotok, mozak ili plućnu maramicu, a smrtnost od pneumokoknog meningitisa dostiže i do 30 odsto.
I stariji da se vakcinišu
Kada je reč o starijim osobama, Olja Ćorović, potpredsednica Foruma pacijenata Srbije, ističe da je situacija alarmantnija.
– Većina onih koji boluju od teških hroničnih bolesti nisu ni svesni da imaju pravo na besplatnu pneumokoknu vakcinu, koja ne znači samo prevenciju, već za mnoge pacijente može značiti razliku između života i smrti. Zato pozivam sve odrasle u riziku da se raspitaju kod svojih lekara i iskoriste besplatnu i efikasnu zaštitu – poručila je Ćorovićeva.
Profesorka dr Nataša Opavski iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju i rukovodilac Referentne laboratorije za streptokok kaže da su u našoj zemlji registrovane četiri pneumokokne vakcine.
Trenutna desetovalentna vakcina štiti svega 11 odsto dece mlađe od dve godine, dok viševalentne vakcine (PCV13, PCV15, PCV20) obezbeđuju zaštitu veću od 50 odsto. Pad zaštite je posledica dominacije serotipova 3 i 19A u Srbiji, koje desetovalentna vakcina ne sadrži.
– Ako se upotreba desetovalentne vakcine nastavi, zaštita će dodatno opasti, što nameće hitnu potrebu za povratkom na vakcine sa širim spektrom zaštite. Kod odraslih sa rizikom od pneumokoknih bolesti situacija je još gora. Iako je vakcinacija propisana stručno metodološkim uputstvom, ona se gotovo ne sprovodi. Time se ugrožavaju osobe sa hroničnim bolestima koje su izložene riziku od teških infekcija pneumonije, sepse i meningitisa, koje se mogu sprečiti vakcinacijom – ističe dr Nataša Opavski.
Stručnjaci ukazuju i na zabrinjavajuću činjenicu da je usled česte upotrebe antibiotika, posebno kod dece, pneumokok postao rezistentan na mnoge lekove, čime lečenje postaje dodatno otežano.
Predsednik Republičke stručne komisije za pulmologiju, načelnik odeljenja za pulmologiju i zamenik direktora Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić” – profesor dr Aleksandar Sovtić kaže kako se primećuje porast broja obolelih od komplikovane pneumonije.
Ne može se reći da vakcina koju sada koristimo nije dobra. Međutim ona ne štiti od sojeva koji su sada u porastu, i potrebno je unapređenje obuhvata. Dešava se da i deca koja su vakcinisana dobiju teže oblike bolesti, što dodatno ukazuje na potrebu za unapređenjem vakcinalne politike u skladu sa trenutnim epidemiološkim trendovima.
