ПНЕУМОКОКНЕ ИНФЕКЦИЈЕ ПОНОВО УЗИМАЈУ МАХА Заштита за децу и најстарије постоји, али се недовољно спроводи
Пнеумококна болест, изазвана бактеријом стрептококус пнеумоние, и даље представља озбиљан јавноздравствени проблем, посебно деце и особа старијих од 65 година.
Иако је увођење вакцине значајно смањило број тешких инфекција, најновији подаци Референтне лабораторије за стрептококе указују на пораст обољевања од серотипова пнеумокока који нису обухваћени вакцином.
Мада без симптома код здравих особа, пнеумокок у одређеним околностима може изазвати читав низ болести, од запаљења средњег уха, које погађа готово 80 одсто деце до друге године, до тешких и потенцијално смртоносних инфекција попут упале плућа, сепсе и менингитиса.
Ризик знатно расте код особа са хроничним болестима, попут дијабетеса, ХОБП, малигнитета и болести срца, као и код оних без слезине или са тешким поремећајем имунитета.
Пнеумококна пнеумонија је најчешћа бактеријска упала плућа, са процењеном стопом смртности од око 15 одсто. Још тежи облици, познати као инвазивне пнеумококне болести, настају када бактерија продре у крвоток, мозак или плућну марамицу, а смртност од пнеумококног менингитиса достиже и до 30 одсто.
И старији да се вакцинишу
Када је реч о старијим особама, Оља Ћоровић, потпредседница Форума пацијената Србије, истиче да је ситуација алармантнија.
– Већина оних који болују од тешких хроничних болести нису ни свесни да имају право на бесплатну пнеумококну вакцину, која не значи само превенцију, већ за многе пацијенте може значити разлику између живота и смрти. Зато позивам све одрасле у ризику да се распитају код својих лекара и искористе бесплатну и ефикасну заштиту – поручила је Ћоровићева.
Професорка др Наташа Опавски из Института за микробиологију и имунологију и руководилац Референтне лабораторије за стрептокок каже да су у нашој земљи регистроване четири пнеумококне вакцине.
Тренутна десетовалентна вакцина штити свега 11 одсто деце млађе од две године, док вишевалентне вакцине (ПЦВ13, ПЦВ15, ПЦВ20) обезбеђују заштиту већу од 50 одсто. Пад заштите је последица доминације серотипова 3 и 19А у Србији, које десетовалентна вакцина не садржи.
– Ако се употреба десетовалентне вакцине настави, заштита ће додатно опасти, што намеће хитну потребу за повратком на вакцине са ширим спектром заштите. Код одраслих са ризиком од пнеумококних болести ситуација је још гора. Иако је вакцинација прописана стручно методолошким упутством, она се готово не спроводи. Тиме се угрожавају особе са хроничним болестима које су изложене ризику од тешких инфекција пнеумоније, сепсе и менингитиса, које се могу спречити вакцинацијом – истиче др Наташа Опавски.
Стручњаци указују и на забрињавајућу чињеницу да је услед честе употребе антибиотика, посебно код деце, пнеумокок постао резистентан на многе лекове, чиме лечење постаје додатно отежано.
Председник Републичке стручне комисије за пулмологију, начелник одељења за пулмологију и заменик директора Института за мајку и дете „Др Вукан Чупић” – професор др Александар Совтић каже како се примећује пораст броја оболелих од компликоване пнеумоније.
Не може се рећи да вакцина коју сада користимо није добра. Међутим она не штити од сојева који су сада у порасту, и потребно је унапређење обухвата. Дешава се да и деца која су вакцинисана добију теже облике болести, што додатно указује на потребу за унапређењем вакциналне политике у складу са тренутним епидемиолошким трендовима.
