PRE 110 GODINA SRBI SU OTVORILI „KAPIJU OTADŽBINE“ Bitka na Kajmakčalanu bila je PRVA VELIKA POBEDA posle strašnog povlačenja

Preko Kajmakčalana, vrha planine Nidže, protezala se u to vreme granična linija Srbije prema Grčkoj, otuda je pobedom na Kajmakčalanu započelo oslobađanje prvih stopa okupirane Kraljevine Srbije, kako se govorilo otvorena je "Kapija otadžbine".

Kajmakčalan je stoga uvršten u panteon srpskog ratničkog nasleđa, postavši sastavni deo nacionalnog identiteta Srba.

Strahovito teške, ogorčene borbe, na visinama od preko 2.000 metara, između Srba i Bugara, vođene su nedeljama, pri čemu je Kajmakčalan prelazio iz jednih u druge ruke, da bi Drinska divizija ojačana pukovima Dunavske divizije, u strahovitom naletu konačno ovladala Kajmakčalanom što je bila prva pobeda srpske vojske posle tragičnog povlačenja do obala Jonskog i Jadranskog mora tokom zime 1915/1916.

Posledica uspešne ofanzive srpske vojske bilo je oslobođenje Bitolja, tada važnog grada Južne Srbije, 19. novembra, pošto su poraženi neprijatelji bili primorani da se povuku.

Na planini Nidže Bugari i Nemci su bili tako utvrđeni da je u njihovoj komandi vladalo uverenje da je taj prostor neosvojiv.

Sistem utvrđenja na Kajmakčalanu nazivali su Borisov grad, po bugarskom monarhu.

Prevashodni cilj savezničke komande bilo je ovladavanje vrhom planine, Kajmakčalanom, kotom koja je dominirala velikim delom fronta.

Pošto je usledila ofanziva Srba, u surovim borbama, prsa u prsa, uz velike žrtve, Srbi su konačno ovladali vrhom planine.

Poraženi Bugari bili su tako potučeni da se beg pretvorio u haos koji njihova komanda nije mogla da zaustavi i reorganizuje.

Pošto su Srbi dospeli na Solunski front, proleća 1916. Prva srpska armija sa Moravskom divizijom, raspoređena je na potez od Kožufa do Kajmakčalana, dok je Treća srpska armija, sa Drinskom divizijom, pokrivala prostor od Kajmakčalana do Lerina.

Borbama na Kajmakčalanu septembra 1916. prethodio je pokušaj bugarske Prve armije, 17. avgusta, da sa utvrđenih položaja na vrhovima zaposedne južne padine planine Nidže, zbog čega je napadnut levi bok srpske Dunavske divizije.

Teške borbe, odbijanje bugarskih napada, trajale su do 30. avgusta.

Ubrzo potom, 8. septembra načelnik Štaba Vrhovne komande Srpske vojske Petar Bojović, potonji vojvoda, naređuje Drugoj srpskoj armiji zaposedne poteza Kozjak Nidže.

Bila je to strahovito teška situacija zbog veoma nepovoljnih polaznih pozicija Srba.

Ofanziva Srba započela je 12. septembra, da bi u večernjim satima 18. septembra srpskim ratnicima uspelo je da zaposednu Kajmakčalan.

Ojačani i reorganizovani Bugari povratili su izgubljene pozicije 26. septembra.

Treća srpska armija zauzela je konačno Kajmakčalan 30. septembra, u 13.30, da ga više na napusti. Najvišom kotom planine prvi su ovladali dobrovoljci vojvode Vuka.

Narednih dana borbe su nastavljene za okolne visove, da bi, pošto je pala Siva stena, Bugari odustali, napustivši bojište.

Srpske žrtve, znatnim delom posledica strahovitih borbi prsa u prsa, bile su ogromne. Poginula su 4.643 srpska ratnika, od čega 3.320 pripadnici Drinske divizije. Ranjenih je bilo do 30.000, a približno 2.000 je nestalo.

Pobedom na Kajmakčalanu, zaposedanjem strateški važnih pozicija, Srbi su septembra 1916. pre 110 godina, ostvarili prvu pobedu na Solunskom frontu, oslobodivši pritom deo okupirane otadžbine, zbog čega je ta pobeda bila neka vrsta preloma u sećanjima kako savremenika tako i potonjih generacija.

O desetogodišnjici proboja Solunskog fronta kralj Aleksandar Karađorđević podigao je spomen kapelu sa kosturnicom na Kajmakčalanu, osvećenu 1928. u sklopu obeležavanja pobede u Prvom svetskom ratu, na kojoj je ostavio posvetu: "Mojim div junacima neustrašivim i vernim, koji grudima svojim otvoriše vrata slobodi".

U spomen kapelu položeno je srce Arčibalda Rajsa, osvedočenog prijatelja srpskog naroda u najtežim danima Prvog svetskog rata, u skladu s njegovom testamentarnom željom.

Kapela na Kajmkačalanu koju se oštetili bugarski okupatori u Drugom svetskom ratu, renovirana je odlukom Vlade Srbije o stogodišnjici boja, 2016.

Spomenik junacima Kajmakčalana u Beogradu, osmatračnica preneta sa Solunskog fronta, smešten je na obod Dvorskog parka, danas Pionirskog, na samom vrhu ulice Miloša Velikog.

RTV