ПРЕ 110 ГОДИНА СРБИ СУ ОТВОРИЛИ „КАПИЈУ ОТАЏБИНЕ“ Битка на Кајмакчалану била је ПРВА ВЕЛИКА ПОБЕДА после страшног повлачења

Преко Кајмакчалана, врха планине Ниџе, протезала се у то време гранична линија Србије према Грчкој, отуда је победом на Кајмакчалану започело ослобађање првих стопа окупиране Краљевине Србије, како се говорило отворена је "Капија отаџбине".

Кајмакчалан је стога уврштен у пантеон српског ратничког наслеђа, поставши саставни део националног идентитета Срба.

Страховито тешке, огорчене борбе, на висинама од преко 2.000 метара, између Срба и Бугара, вођене су недељама, при чему је Кајмакчалан прелазио из једних у друге руке, да би Дринска дивизија ојачана пуковима Дунавске дивизије, у страховитом налету коначно овладала Кајмакчаланом што је била прва победа српске војске после трагичног повлачења до обала Јонског и Јадранског мора током зиме 1915/1916.

Последица успешне офанзиве српске војске било је ослобођење Битоља, тада важног града Јужне Србије, 19. новембра, пошто су поражени непријатељи били приморани да се повуку.

На планини Ниџе Бугари и Немци су били тако утврђени да је у њиховој команди владало уверење да је тај простор неосвојив.

Систем утврђења на Кајмакчалану називали су Борисов град, по бугарском монарху.

Превасходни циљ савезничке команде било је овладавање врхом планине, Кајмакчаланом, котом која је доминирала великим делом фронта.

Пошто је уследила офанзива Срба, у суровим борбама, прса у прса, уз велике жртве, Срби су коначно овладали врхом планине.

Поражени Бугари били су тако потучени да се бег претворио у хаос који њихова команда није могла да заустави и реорганизује.

Пошто су Срби доспели на Солунски фронт, пролећа 1916. Прва српска армија са Моравском дивизијом, распоређена је на потез од Кожуфа до Кајмакчалана, док је Трећа српска армија, са Дринском дивизијом, покривала простор од Кајмакчалана до Лерина.

Борбама на Кајмакчалану септембра 1916. претходио је покушај бугарске Прве армије, 17. августа, да са утврђених положаја на врховима запоседне јужне падине планине Ниџе, због чега је нападнут леви бок српске Дунавске дивизије.

Тешке борбе, одбијање бугарских напада, трајале су до 30. августа.

Убрзо потом, 8. септембра начелник Штаба Врховне команде Српске војске Петар Бојовић, потоњи војвода, наређује Другој српској армији запоседне потеза Козјак Ниџе.

Била је то страховито тешка ситуација због веома неповољних полазних позиција Срба.

Офанзива Срба започела је 12. септембра, да би у вечерњим сатима 18. септембра српским ратницима успело је да запоседну Кајмакчалан.

Ојачани и реорганизовани Бугари повратили су изгубљене позиције 26. септембра.

Трећа српска армија заузела је коначно Кајмакчалан 30. септембра, у 13.30, да га више на напусти. Највишом котом планине први су овладали добровољци војводе Вука.

Наредних дана борбе су настављене за околне висове, да би, пошто је пала Сива стена, Бугари одустали, напустивши бојиште.

Српске жртве, знатним делом последица страховитих борби прса у прса, биле су огромне. Погинула су 4.643 српска ратника, од чега 3.320 припадници Дринске дивизије. Рањених је било до 30.000, а приближно 2.000 је нестало.

Победом на Кајмакчалану, запоседањем стратешки важних позиција, Срби су септембра 1916. пре 110 година, остварили прву победу на Солунском фронту, ослободивши притом део окупиране отаџбине, због чега је та победа била нека врста прелома у сећањима како савременика тако и потоњих генерација.

О десетогодишњици пробоја Солунског фронта краљ Александар Карађорђевић подигао је спомен капелу са костурницом на Кајмакчалану, освећену 1928. у склопу обележавања победе у Првом светском рату, на којој је оставио посвету: "Мојим див јунацима неустрашивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи".

У спомен капелу положено је срце Арчибалда Рајса, осведоченог пријатеља српског народа у најтежим данима Првог светског рата, у складу с његовом тестаментарном жељом.

Капела на Кајмкачалану коју се оштетили бугарски окупатори у Другом светском рату, реновирана је одлуком Владе Србије о стогодишњици боја, 2016.

Споменик јунацима Кајмакчалана у Београду, осматрачница пренета са Солунског фронта, смештен је на обод Дворског парка, данас Пионирског, на самом врху улице Милоша Великог.

РТВ