ROLAND KOKAI, DIREKTOR JAVNOG PREDUZEĆA „VOJVODINAŠUME” ZA "DNEVNIK" Najveći izazov je očuvanje šuma u vreme klimatskih promena

Iz go­di­ne u go­di­nu sve vi­še se go­vo­ri o kli­mat­skim pro­me­na­ma, za­šti­ti bi­o­di­ver­zi­te­ta i odr­ži­vom upra­vlja­nju pri­rod­nim re­sur­si­ma, u če­mu ulo­ga jav­nih pred­u­ze­ća, ko­ja ga­zdu­ju šu­ma­ma i pri­rod­nim do­bri­ma, po­sta­je sve va­žni­ja. Ka­ko je za „Dnev­nik” ob­ja­snio di­rek­tor JP „Voj­vo­di­na­šu­me” Ro­land Ko­kai je­dan od naj­va­žni­jih iza­zo­va u bu­duć­no­sti bi­će sva­ka­ko oču­va­nje po­sto­je­ćih šu­ma, ima­ju­ći u vi­du ne­iz­ve­sno­sti i ri­zi­ke ko­je se ti­ču ne­ga­tiv­nih efe­ka­ta kli­mat­skih pro­me­na, ali i po­di­za­nja no­vih šu­ma. Na­po­mi­nje da, ka­da se go­vo­ri o po­di­za­nju no­vih šu­ma, kao osnov­ni si­stem­ski iza­zov, mo­že se iz­dvo­ji­ti ne­do­sta­tak ras­po­lo­ži­vog šum­skog, ili bi­lo ka­kvog dru­gog ze­mlji­šta ko­je bi mo­glo bi­ti opre­de­lje­no za tu na­me­nu. Zbog to­ga se mo­ra­ju re­ša­va­ti pi­ta­nja u ve­zi sa ad­mi­ni­stra­tiv­no i imo­vin­sko-prav­nim od­no­si­ma.

Šu­mo­vi­tost AP Voj­vo­di­ne tre­nut­no iz­no­si 8,1 od­sto, sa ukup­nom po­vr­ši­nom šu­ma i šum­skog ze­mlji­šta od 175.136,05 hek­ta­ra

Ka­kvo je tre­nut­no sta­nje šum­skog fon­da u Voj­vo­di­ni, ko­je po svom ude­lu spa­da u je­dan od naj­si­ro­ma­šni­jih u Evro­pi, i da li je u pla­nu po­ve­ća­nje po­vr­ši­na pod šu­ma­ma i na ko­jim lo­ka­ci­ja­ma?  

- Šu­mo­vi­tost AP Voj­vo­di­ne tre­nut­no iz­no­si 8,1 od­sto, sa ukup­nom po­vr­ši­nom šu­ma i šum­skog ze­mlji­šta od 175.136,05 hek­ta­ra. U od­no­su na po­dat­ke Pr­ve na­ci­o­nal­ne in­ven­tu­re šu­ma, ka­da je šu­mo­vi­tost iz­no­si­la 7,1 od­sto, mo­že se uoči­ti bla­gi trend po­ve­ća­nja. Iako je Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja sa 39,1 od­sto po­vr­ši­ne pod šu­ma­ma bli­zu svet­skog op­ti­mu­ma, Voj­vo­di­na i da­lje za­o­sta­je za ostat­kom ze­mlje. Pre­ma stan­dar­du raz­vi­je­nih evrop­skih ze­ma­lja, op­ti­mal­na po­vr­ši­na pod šu­mom i za­štit­nim za­sa­di­ma pro­ce­nje­na je na 0,16 hek­ta­ra po gla­vi sta­nov­ni­ka. Da bi se to ostva­ri­lo, po­treb­no je po­ve­ća­ti šu­mo­vi­tost na te­ri­to­ri­ji Voj­vo­di­ne na 14,32od­sto, što je cilj ko­ji je utvr­đen na­cr­tom Pla­na raz­vo­ja AP Voj­vo­di­ne za pe­ri­od 2023-2030. go­di­ne, kao i Re­gi­o­nal­ni pro­stor­nim pla­nom AP Voj­vo­di­ne 2021-2035. go­di­ne.  Sa dru­ge stra­ne, tre­ba uze­ti u ob­zir da je Voj­vo­di­na iz­ra­zi­to po­ljo­pri­vred­na re­gi­ja, i da u tre­nut­nim okol­no­sti­ma ne­ma ras­po­lo­ži­vih po­vr­ši­na za po­šu­mlja­va­nje ili one po­vr­ši­ne ko­je su ras­po­lo­ži­ve su neo­d­gva­ra­ju­ćeg kva­li­te­ta za to. Ipak, ge­ne­ral­no gle­da­no, ka­ko bi se po­šu­ma­lja­va­nje na ve­li­kim po­vr­ši­na­ma na te­ri­to­ri­ji Voj­vo­di­na mo­glo uspe­šno spro­ve­sti, po­treb­no je pro­ći ne­ko­li­ko fa­za od iden­ti­fi­ka­ci­je i re­ša­va­nja imo­visnko prav­nog sta­tu­sa par­ce­la pa sve do ga­zdo­va­nja šu­ma­ma.

Ko­li­ko se go­di­šnje po­šu­mi, a ko­li­ko po­se­če drv­ne ma­se i ko­li­ko su če­ste bes­prav­ne se­če šu­ma?

- To­kom go­di­ne, pro­seč­no se ob­no­vi sad­njom sad­ni­ca, se­tvom se­me­na ili pu­tem pri­rod­ne ve­ge­ta­tiv­ne re­ge­ne­ra­ci­je vi­še od 1.500 hek­ta­ra šu­ma, a ako na to do­da­mo po­nov­na po­šu­mlja­va­nja i po­pu­nja­va­nja (na po­vr­ši­na­ma gde ob­no­va iz raz­li­či­tih raz­lo­ga ni­je bi­la uspe­šna) i pro­ši­re­nu re­pro­duk­ci­ju (po­di­za­nje no­vih šu­ma) do­la­zi­mo do po­vr­ši­ne od oko 2.500 hek­ta­ra go­di­šnje, raz­li­či­tih vi­do­va se­tve ili sad­nje. Od to­ga po­di­za­nje no­vih šu­ma spro­vo­di se na 100 do 200 hek­ta­ra go­di­šnje. Go­di­šnje se u okvi­ru pod­ruč­ja ko­ji­ma ga­zdu­je JP „Voj­vo­di­na­šu­me” po­se­če oko 600.000 kub­nih me­ta­ra drv­ne za­pre­mi­ne, dok je go­di­šnji pri­rast drv­ne za­pre­mi­ne oko 700.000 kub­nih me­ta­ra go­di­šnje. Na pod­ruč­ju  Voj­vo­di­ne bes­prav­ne se­če ni­su če­sta po­ja­va, po­seb­no u po­re­đe­nju sa dru­gim de­lo­vi­ma Sr­bi­je gde je si­tu­a­ci­ja dru­ga­či­ja usled spe­ci­fič­nih okol­no­sti kon­kret­nih pod­ruč­ja.

Ko­li­ko lo­vi­šta je pod upra­vom pred­u­ze­ća i ka­kvi su nji­ho­vi ka­pa­ci­te­ti?

- Pred­u­ze­će ga­zdu­je sa 17 lo­vi­šta po­seb­ne na­me­ne na po­vr­ši­ni od 109.824 hek­ta­ra, a vi­še od 29.000 hek­ta­ra su ogra­đe­na, pre­te­žno šum­ska lo­vi­šta, ko­ja omo­gu­ća­va­ju in­ten­ziv­nu pro­iz­vod­nju, ga­je­nje i ko­ri­šće­nje krup­ne di­vlja­či. Ogra­đe­na lo­vi­šta slu­že za in­ten­zi­van, sa­vre­men i kon­tro­li­san na­čin ga­je­nja krup­ne di­vlja­či i ne­po­sred­no uti­ču na po­ve­ća­nje gu­sti­ne po­pu­la­ci­ja i sma­nji­va­nje mo­gu­ćih šte­ta u po­ljo­pri­vre­di i šu­mar­stvu. Ostva­re­nom gu­sti­nom i broj­no­šću po­pu­la­ci­je krup­ne di­vlja­či, lo­vi­šta JP „Voj­vo­di­na­šu­me” spa­da­ju u vo­de­ća u Sr­bi­ji. Uz­goj di­vlja­či (je­len, je­len lo­pa­tar, mu­flon i di­vlja svi­nja) se  spro­vo­de u uz­ga­ja­li­šti­ma ka­ko bi se po­ve­ća­la broj­nost fon­do­va i una­pre­di­lo ge­net­ski po­ten­ci­jal ma­tič­nih fon­do­va.

Go­di­šnje lo­vi­šta JP „Voj­vo­di­na­šu­me” po­se­ti oko 4.000 lo­va­ca-tu­ri­sta. Od ukup­nog bro­ja lo­va­ca, 70 od­sto su iz ino­stran­stva, uglav­nom iz Ne­mač­ke, Austri­je, Ita­li­je, Špa­ni­je i ze­ma­lja Be­ne­luk­sa

Da li po­sto­ji in­te­re­so­va­nje stra­nih lo­va­ca i ka­kav je eko­nom­ski zna­čaj lov­nog tu­ri­zma? 

- Go­di­šnje lo­vi­šta JP „Voj­vo­di­na­šu­me” po­se­ti oko 4.000 lo­va­ca-tu­ri­sta. Od ukup­nog bro­ja lo­va­ca, 70 od­sto su iz ino­stran­stva, uglav­nom iz Ne­mač­ke, Austri­je, Ita­li­je, Špa­ni­je i ze­ma­lja Be­ne­luk­sa. Mo­že se re­ći da JP „Voj­vo­di­na­šu­me” sa svo­jim lo­vi­šti­ma, uzga­ja­li­šti­ma di­vlja­či i struč­nim ka­dro­vi­ma, pred­sta­vlja vo­de­ćeg no­si­o­ca lov­stva i lov­nog tu­ri­zma kao pri­vred­ne de­lat­no­sti u či­ta­voj ze­mlji. Uko­li­ko se uzme u ob­zir či­nje­ni­ca da se u na­šim lo­vi­šti­ma re­a­li­zu­je sko­ro 80 od­sto od ukup­nog od­stre­la je­len­ske di­vlja­či i 60 od­sto ukup­nog od­stre­la krup­ne di­vlja­či u Sr­bi­ji, on­da se sa pra­vom mo­že re­ći da je JP „Voj­vo­di­na­šu­me” po­kre­tač raz­vo­ja či­ta­vog lov­stva u Voj­vo­di­ni i Sr­bi­ji.

Ka­kav je po­ten­ci­jal raz­vo­ja eko-tu­ri­zma u Voj­vo­di­ni? 

- Od­go­vor na ovo pi­ta­nje bih dao sa aspek­ta JP „Voj­vo­di­na­šu­me“ i na­ših na­po­ra na raz­vi­ja­nju eko­tu­ri­zma. Iz­vor­na ori­jen­ta­ci­ja pred­u­ze­ća je bi­la da se kroz za­šti­će­na pod­ruč­ja i uskla­đi­va­njem in­te­re­sa za­šti­te pri­ro­de sa raz­vo­jem tu­ri­zma, da se ino­vi­ra­ju tu­ri­stič­ki pro­iz­vo­di sa fo­ku­som na eko­tu­ri­zam i se­o­ski tu­ri­zam, da se po­bolj­ša sa­dr­žaj atrak­tiv­nih de­sti­na­ci­ja i da se sa­ra­đu­je sa za­in­te­re­so­va­nim stra­na­ma u i oko za­šti­će­nog pod­ruč­ja. Da­nas na­ša za­šti­će­na pod­ruč­ja po­se­ti iz­me­đu 25 i 30 hi­lja­da po­se­ti­la­ca. U sko­ro svim na­šim za­šti­će­nim pod­ruč­ji­ma ima­mo kre­i­ran sa­dr­žaj za po­se­ti­o­ce, od vo­žnje čam­ci­ma i ka­ta­ma­ra­ni­ma, obi­la­ska za­šti­će­nih pod­ruč­ja šet­nim sta­za­ma, po­se­te po­seb­nim lo­ka­li­te­ti­ma, po­seb­ne pro­gra­me za po­se­ti­o­ce, na pri­mer šum­ski vel­nes. Po­ten­ci­jal je neo­spo­ran, ali su po­treb­na zna­čaj­na sred­stva za da­lji raz­voj kao i po­sta­vlja­nje te­me­lja za odr­ži­vo funk­ci­o­ni­sa­nje ove de­lat­no­sti.

U ko­jim me­đu­na­rod­nim pro­jek­ti­ma tre­nut­no uče­stvu­je „Voj­vo­di­na­šu­me“ i ka­kve be­ne­fi­te oni do­no­se?

- U okvi­ru pred­u­ze­ća tre­nut­no ima­mo de­set pro­je­ka­ta, ukup­ne vred­no­sti od sko­ro se­dam mi­li­o­na evra, ko­ji se u pot­pu­no­sti ili de­li­mič­no ba­ve oču­va­njem šu­ma i za­šti­će­nim pod­ruč­ji­ma. Ovi pro­jek­ti se ba­ve i od­go­vo­rom na po­sle­di­ce ak­tu­el­nih kli­mat­skih pro­me­na. Kroz na­še pro­jek­te usme­ra­va­mo ga­zdo­va­nje šu­ma­ma i upra­vlja­nje za­šti­će­nim pod­ruč­ji­ma ka stva­ra­nju ot­por­ni­jih šu­ma i za­šti­će­nih pod­ruč­ja ko­ja ujed­no omo­gu­ća­va­ju i ču­va­nje uglje­ni­ka, kroz pre­ven­tiv­ne ak­tiv­no­sti i br­ži od­go­vor, kao i part­ner­stvi­ma sa in­sti­tu­ci­ja­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma, zna­njem i od­go­vor­no­šću ali i otvo­re­nom ko­mu­ni­ka­ci­jom pre­ma jav­no­sti. Na­ci­o­nal­ni pro­je­kat „Fo­rest in­vest”, vre­dan 84 mi­li­o­na do­la­ra, ko­ji za­jed­no fi­nan­si­ra­ju Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja, Ze­le­ni kli­mat­ski fond (GCF) i FAO, ima za cilj po­ve­ća­nje ot­por­no­sti šum­skih eko­si­ste­ma, una­pre­đe­nje ener­get­ske si­gur­no­sti naj­u­gro­že­ni­jih za­jed­ni­ca i sma­nje­nje emi­si­je ga­so­va sa efek­tom sta­kle­ne ba­šte. JP „Voj­vo­di­na­šu­me” će ta­ko­đe da­ti svoj do­pri­nos u su­fi­nan­si­ra­nju od­re­đe­nih ak­tiv­no­sti to­kom tra­ja­nja pro­jek­ta u ukup­nom iz­no­su oko dva mi­li­o­na do­la­ra, u vi­du ne­nov­ča­nih sred­sta­va. Is­ta­kao bih da se kroz ovaj pro­je­kat pla­ni­ra iz­grad­nja no­vog ka­pa­ci­te­ta za pro­iz­vod­nju kon­tej­ner­skih sad­ni­ca hra­sta lu­žnja­ka i kit­nja­ka ka­pa­ci­te­ta oko 1.000.000 ko­ma­da  go­di­šnje. Ta­ko­đe pla­ni­ra se mo­der­ni­za­ci­ja i po­ve­ća­nje ka­pa­ci­te­ta se­men­skog cen­tra u Mo­ro­vi­ću. Ka­pa­ci­tet je sa­da 180 to­na, i, osim mo­der­ni­za­ci­je, pla­ni­ra se po­ve­ća­nje ka­pa­ci­te­ta na 240 to­na.

U sko­ro svim na­šim za­šti­će­nim pod­ruč­ji­ma ima­mo kre­i­ran sa­dr­žaj za po­se­ti­o­ce, od vo­žnje čam­ci­ma i ka­ta­ma­ra­ni­ma, obi­la­ska za­šti­će­nih pod­ruč­ja šet­nim sta­za­ma, po­se­te po­seb­nim lo­ka­li­te­ti­ma, po­seb­ne pro­gra­me za po­se­ti­o­ce, na pri­mer šum­ski vel­nes

Ko­ji su naj­zna­čaj­ni­ji do­ma­ći pro­jek­ti ko­ji se tre­nut­no spro­vo­de?

- Ga­zdo­va­nje šu­ma­ma u pred­u­ze­ću vr­ši se na osno­vu naj­no­vi­jih re­zul­ta­ta na­uč­nih is­tra­ži­va­nja, uklju­ču­ju­ći i is­tra­ži­va­nja na sop­stve­nim objek­ti­ma, uz pri­me­nu sa­vre­me­nih struč­nih prak­si i zna­nja. Sred­stvi­ma in­ter­nog fon­da za raz­voj fi­nan­si­ra­na je re­a­li­za­ci­ja ne­ko­li­ko du­go­roč­nih raz­voj­no - is­tra­ži­vač­kih pro­je­ka­ta u sa­rad­nji sa In­sti­tu­tom za ni­zij­sko šu­mar­stvo i ži­vot­nu sre­di­nu iz No­vog Sa­da i Šu­mar­skim fa­kul­te­tom iz Be­o­gra­da. Sa In­sti­tu­tom za ni­zij­sko šu­mar­stvo i ži­vot­nu sre­di­nu spro­vo­di se pro­je­kat „Pro­u­ča­va­nje i una­pre­đi­va­nje vi­tal­no­sti i pro­iz­vod­nih po­ten­ci­ja­la šu­ma”.

Da li su u pla­nu no­vi sa­dr­ža­ji i pro­jek­ti na pod­ru­čij­ma ko­ji­ma ga­zdu­je „Voj­vo­di­na­šu­me” i ko­li­ka su pla­ni­ra­na ula­ga­nja pred­u­ze­ća u ovoj go­di­ni?

- Ve­ći­na pro­je­ka­ta ko­je pred­u­ze­će fi­nan­si­ra i spro­vo­di u sa­rad­nji sa na­uč­no-is­tra­ži­vač­kim in­sti­tu­ci­ja­ma su vi­še­go­di­šnji, du­go­roč­nog ka­rak­te­ra ko­ji će se na­sta­vi­ti i u na­red­nom pe­ri­o­duU pi­ta­nju su pro­jek­ti: Odr­ži­vo ga­zdo­va­nje šu­ma­ma hra­sta lu­žnja­ka u Sre­mu: pro­ble­mi i mo­guć­no­sti una­pre­đe­nja, Is­tra­ži­va­nje uti­ca­ja re­ži­ma vla­že­nja na sta­ni­šta hra­sta lu­žnja­ka u Srem­skom i Se­ver­no­bač­kom šum­skom pod­ruč­ju, Pro­u­ča­va­nje i una­pre­đi­va­nje vi­tal­no­sti i pro­iz­vod­nih po­ten­ci­ja­la šu­ma u vred­no­sti.

Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.