ИНТЕРВЈУ
РОЛАНД КОКАИ, ДИРЕКТОР ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ВОЈВОДИНАШУМЕ” ЗА "ДНЕВНИК" Највећи изазов је очување шума у време климатских промена
Од пошумљавања и заштите шума до управљања ловиштима и заштићеним природним добрима, Јавно предузеће „Војводинашуме” има широк спектар надлежности.
Из године у годину све више се говори о климатским променама, заштити биодиверзитета и одрживом управљању природним ресурсима, у чему улога јавних предузећа, која газдују шумама и природним добрима, постаје све важнија. Како је за „Дневник” објаснио директор ЈП „Војводинашуме” Роланд Кокаи један од најважнијих изазова у будућности биће свакако очување постојећих шума, имајући у виду неизвесности и ризике које се тичу негативних ефеката климатских промена, али и подизања нових шума. Напомиње да, када се говори о подизању нових шума, као основни системски изазов, може се издвојити недостатак расположивог шумског, или било каквог другог земљишта које би могло бити опредељено за ту намену. Због тога се морају решавати питања у вези са административно и имовинско-правним односима.
Шумовитост АП Војводине тренутно износи 8,1 одсто, са укупном површином шума и шумског земљишта од 175.136,05 хектара
Какво је тренутно стање шумског фонда у Војводини, које по свом уделу спада у један од најсиромашнијих у Европи, и да ли је у плану повећање површина под шумама и на којим локацијама?
- Шумовитост АП Војводине тренутно износи 8,1 одсто, са укупном површином шума и шумског земљишта од 175.136,05 хектара. У односу на податке Прве националне инвентуре шума, када је шумовитост износила 7,1 одсто, може се уочити благи тренд повећања. Иако је Република Србија са 39,1 одсто површине под шумама близу светског оптимума, Војводина и даље заостаје за остатком земље. Према стандарду развијених европских земаља, оптимална површина под шумом и заштитним засадима процењена је на 0,16 хектара по глави становника. Да би се то остварило, потребно је повећати шумовитост на територији Војводине на 14,32одсто, што је циљ који је утврђен нацртом Плана развоја АП Војводине за период 2023-2030. године, као и Регионални просторним планом АП Војводине 2021-2035. године. Са друге стране, треба узети у обзир да је Војводина изразито пољопривредна регија, и да у тренутним околностима нема расположивих површина за пошумљавање или оне површине које су расположиве су неодгварајућег квалитета за то. Ипак, генерално гледано, како би се пошумаљавање на великим површинама на територији Војводина могло успешно спровести, потребно је проћи неколико фаза од идентификације и решавања имовиснко правног статуса парцела па све до газдовања шумама.
Неколико подтипова јелена
Да ли су у плану нови пројекти реинтродукције или насељавања других врста?
- У контексту размишљања о насељавању других врста, морамо напоменути да ЈП „Војводинашуме” тренутно спроводи утврђивање ДНК разноликости између екотипова јелена који воде порекло из Подунавског региона, Посавског региона, региона Делиблатске пешчаре и поткарпатског региона Вршачких планина. Уколико ДНК анализа покаже генетску разноликост, у будућности ћемо имати неколико подтипова јелена са подручја Војводине.
Колико се годишње пошуми, а колико посече дрвне масе и колико су честе бесправне сече шума?
- Током године, просечно се обнови садњом садница, сетвом семена или путем природне вегетативне регенерације више од 1.500 хектара шума, а ако на то додамо поновна пошумљавања и попуњавања (на површинама где обнова из различитих разлога није била успешна) и проширену репродукцију (подизање нових шума) долазимо до површине од око 2.500 хектара годишње, различитих видова сетве или садње. Од тога подизање нових шума спроводи се на 100 до 200 хектара годишње. Годишње се у оквиру подручја којима газдује ЈП „Војводинашуме” посече око 600.000 кубних метара дрвне запремине, док је годишњи прираст дрвне запремине око 700.000 кубних метара годишње. На подручју Војводине бесправне сече нису честа појава, посебно у поређењу са другим деловима Србије где је ситуација другачија услед специфичних околности конкретних подручја.
Колико ловишта је под управом предузећа и какви су њихови капацитети?
- Предузеће газдује са 17 ловишта посебне намене на површини од 109.824 хектара, а више од 29.000 хектара су ограђена, претежно шумска ловишта, која омогућавају интензивну производњу, гајење и коришћење крупне дивљачи. Ограђена ловишта служе за интензиван, савремен и контролисан начин гајења крупне дивљачи и непосредно утичу на повећање густине популација и смањивање могућих штета у пољопривреди и шумарству. Оствареном густином и бројношћу популације крупне дивљачи, ловишта ЈП „Војводинашуме” спадају у водећа у Србији. Узгој дивљачи (јелен, јелен лопатар, муфлон и дивља свиња) се спроводе у узгајалиштима како би се повећала бројност фондова и унапредило генетски потенцијал матичних фондова.
Годишње ловишта ЈП „Војводинашуме” посети око 4.000 ловаца-туриста. Од укупног броја ловаца, 70 одсто су из иностранства, углавном из Немачке, Аустрије, Италије, Шпаније и земаља Бенелукса
Да ли постоји интересовање страних ловаца и какав је економски значај ловног туризма?
- Годишње ловишта ЈП „Војводинашуме” посети око 4.000 ловаца-туриста. Од укупног броја ловаца, 70 одсто су из иностранства, углавном из Немачке, Аустрије, Италије, Шпаније и земаља Бенелукса. Може се рећи да ЈП „Војводинашуме” са својим ловиштима, узгајалиштима дивљачи и стручним кадровима, представља водећег носиоца ловства и ловног туризма као привредне делатности у читавој земљи. Уколико се узме у обзир чињеница да се у нашим ловиштима реализује скоро 80 одсто од укупног одстрела јеленске дивљачи и 60 одсто укупног одстрела крупне дивљачи у Србији, онда се са правом може рећи да је ЈП „Војводинашуме” покретач развоја читавог ловства у Војводини и Србији.
Повратак некадашњих становника
Како се „Војводинашуме“ укључују у заштиту заштићених подручја и ретких врста?
- За ЈП „Војводинашуме” брига о заштићеним подручјима и ретким врстама једно је од основних стратешких опредељења с обзиром на то да је предузеће управљач шест специјалних резервата природе (Обедска бара, Горње Подунавље, Ковиљско-петровараински рит, Багремара, Делиблатска пешчара и Босутске шуме) и два споменика природе (Ивановачка ада и Шума Јунаковић) у Војводини, на површини од око 88.000 хектара. Данас имамо на стотине хектара очишћених влажних ливада и десетине километара очишћених канала у заштићеним подручјима, што су приметили и бивши становници тј. птице, те су одлучиле да се врате. На подручју Обедске баре црни ибис је поново примећен након 65 година, чапља кашичар се вратила после 130 година, а њима се придружила и чапља говедарка, која је нашла своје место под небом Обедске баре први пут након 165 година. Бројност је повећана са 1.200 на 12.000 у последњих шест деценија.
Какав је потенцијал развоја еко-туризма у Војводини?
- Одговор на ово питање бих дао са аспекта ЈП „Војводинашуме“ и наших напора на развијању екотуризма. Изворна оријентација предузећа је била да се кроз заштићена подручја и усклађивањем интереса заштите природе са развојем туризма, да се иновирају туристички производи са фокусом на екотуризам и сеоски туризам, да се побољша садржај атрактивних дестинација и да се сарађује са заинтересованим странама у и око заштићеног подручја. Данас наша заштићена подручја посети између 25 и 30 хиљада посетилаца. У скоро свим нашим заштићеним подручјима имамо креиран садржај за посетиоце, од вожње чамцима и катамаранима, обиласка заштићених подручја шетним стазама, посете посебним локалитетима, посебне програме за посетиоце, на пример шумски велнес. Потенцијал је неоспоран, али су потребна значајна средства за даљи развој као и постављање темеља за одрживо функционисање ове делатности.
Наука у борби против климатских промена
Како планирате да одговорите на последице суша, олуја и других екстремних временских услова који су све чешћи и погађају све већа подручја?
- Услед удара олујног невремена које се догодило у јулу 2023. године причињена је велика материјална штета на површинама којима газдује ЈП „Војводинашуме“. Највећи обим штета забележен је у огранцима ШГ „Нови Сад“ и ШГ „Сремска Митровица“. Одговор на измењене екстремне услове треба тражити и у прилагодљивом газдовању шумама. То значи развијати технологију уз помоћ науке и праксе и набављати савремене алате и опрему за газдовање шумама.
У којим међународним пројектима тренутно учествује „Војводинашуме“ и какве бенефите они доносе?
- У оквиру предузећа тренутно имамо десет пројеката, укупне вредности од скоро седам милиона евра, који се у потпуности или делимично баве очувањем шума и заштићеним подручјима. Ови пројекти се баве и одговором на последице актуелних климатских промена. Кроз наше пројекте усмеравамо газдовање шумама и управљање заштићеним подручјима ка стварању отпорнијих шума и заштићених подручја која уједно омогућавају и чување угљеника, кроз превентивне активности и бржи одговор, као и партнерствима са институцијама и организацијама, знањем и одговорношћу али и отвореном комуникацијом према јавности. Национални пројекат „Форест инвест”, вредан 84 милиона долара, који заједно финансирају Република Србија, Зелени климатски фонд (ГЦФ) и ФАО, има за циљ повећање отпорности шумских екосистема, унапређење енергетске сигурности најугроженијих заједница и смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште. ЈП „Војводинашуме” ће такође дати свој допринос у суфинансирању одређених активности током трајања пројекта у укупном износу око два милиона долара, у виду неновчаних средстава. Истакао бих да се кроз овај пројекат планира изградња новог капацитета за производњу контејнерских садница храста лужњака и китњака капацитета око 1.000.000 комада годишње. Такође планира се модернизација и повећање капацитета семенског центра у Моровићу. Капацитет је сада 180 тона, и, осим модернизације, планира се повећање капацитета на 240 тона.
У скоро свим нашим заштићеним подручјима имамо креиран садржај за посетиоце, од вожње чамцима и катамаранима, обиласка заштићених подручја шетним стазама, посете посебним локалитетима, посебне програме за посетиоце, на пример шумски велнес
Који су најзначајнији домаћи пројекти који се тренутно спроводе?
- Газдовање шумама у предузећу врши се на основу најновијих резултата научних истраживања, укључујући и истраживања на сопственим објектима, уз примену савремених стручних пракси и знања. Средствима интерног фонда за развој финансирана је реализација неколико дугорочних развојно - истраживачких пројеката у сарадњи са Институтом за низијско шумарство и животну средину из Новог Сада и Шумарским факултетом из Београда. Са Институтом за низијско шумарство и животну средину спроводи се пројекат „Проучавање и унапређивање виталности и производних потенцијала шума”.
Да ли су у плану нови садржаји и пројекти на подручијма којима газдује „Војводинашуме” и колика су планирана улагања предузећа у овој години?
- Већина пројеката које предузеће финансира и спроводи у сарадњи са научно-истраживачким институцијама су вишегодишњи, дугорочног карактера који ће се наставити и у наредном периодуУ питању су пројекти: Одрживо газдовање шумама храста лужњака у Срему: проблеми и могућности унапређења, Истраживање утицаја режима влажења на станишта храста лужњака у Сремском и Севернобачком шумском подручју, Проучавање и унапређивање виталности и производних потенцијала шума у вредности.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.