clear sky
22°C
20.07.2026.
Нови Сад
eur
117.3182
usd
100.6764
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ИНТЕРВЈУ

РОЛАНД КОКАИ, ДИРЕКТОР ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ВОЈВОДИНАШУМЕ” ЗА "ДНЕВНИК" Највећи изазов је очување шума у време климатских промена

18.04.2026. 11:28 12:22
Извор:
Дневник
kokai
Фото: ЈП Војводинашуме

Од по­шу­мља­ва­ња и за­шти­те шу­ма до упра­вља­ња ло­ви­шти­ма и за­шти­ће­ним при­род­ним до­бри­ма, Јав­но пред­у­зе­ће „Вој­во­ди­на­шу­ме” има ши­рок спек­тар над­ле­жно­сти.

Из го­ди­не у го­ди­ну све ви­ше се го­во­ри о кли­мат­ским про­ме­на­ма, за­шти­ти би­о­ди­вер­зи­те­та и одр­жи­вом упра­вља­њу при­род­ним ре­сур­си­ма, у че­му уло­га јав­них пред­у­зе­ћа, ко­ја га­зду­ју шу­ма­ма и при­род­ним до­бри­ма, по­ста­је све ва­жни­ја. Ка­ко је за „Днев­ник” об­ја­снио ди­рек­тор ЈП „Вој­во­ди­на­шу­ме” Ро­ланд Ко­каи је­дан од нај­ва­жни­јих иза­зо­ва у бу­дућ­но­сти би­ће сва­ка­ко очу­ва­ње по­сто­је­ћих шу­ма, има­ју­ћи у ви­ду не­из­ве­сно­сти и ри­зи­ке ко­је се ти­чу не­га­тив­них ефе­ка­та кли­мат­ских про­ме­на, али и по­ди­за­ња но­вих шу­ма. На­по­ми­ње да, ка­да се го­во­ри о по­ди­за­њу но­вих шу­ма, као основ­ни си­стем­ски иза­зов, мо­же се из­дво­ји­ти не­до­ста­так рас­по­ло­жи­вог шум­ског, или би­ло ка­квог дру­гог зе­мљи­шта ко­је би мо­гло би­ти опре­де­ље­но за ту на­ме­ну. Због то­га се мо­ра­ју ре­ша­ва­ти пи­та­ња у ве­зи са ад­ми­ни­стра­тив­но и имо­вин­ско-прав­ним од­но­си­ма.

Шу­мо­ви­тост АП Вој­во­ди­не тре­нут­но из­но­си 8,1 од­сто, са укуп­ном по­вр­ши­ном шу­ма и шум­ског зе­мљи­шта од 175.136,05 хек­та­ра

Кокаи
Фото: ЈП Војводинашуме


 

Ка­кво је тре­нут­но ста­ње шум­ског фон­да у Вој­во­ди­ни, ко­је по свом уде­лу спа­да у је­дан од нај­си­ро­ма­шни­јих у Евро­пи, и да ли је у пла­ну по­ве­ћа­ње по­вр­ши­на под шу­ма­ма и на ко­јим ло­ка­ци­ја­ма?  

- Шу­мо­ви­тост АП Вој­во­ди­не тре­нут­но из­но­си 8,1 од­сто, са укуп­ном по­вр­ши­ном шу­ма и шум­ског зе­мљи­шта од 175.136,05 хек­та­ра. У од­но­су на по­дат­ке Пр­ве на­ци­о­нал­не ин­вен­ту­ре шу­ма, ка­да је шу­мо­ви­тост из­но­си­ла 7,1 од­сто, мо­же се уочи­ти бла­ги тренд по­ве­ћа­ња. Иако је Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја са 39,1 од­сто по­вр­ши­не под шу­ма­ма бли­зу свет­ског оп­ти­му­ма, Вој­во­ди­на и да­ље за­о­ста­је за остат­ком зе­мље. Пре­ма стан­дар­ду раз­ви­је­них европ­ских зе­ма­ља, оп­ти­мал­на по­вр­ши­на под шу­мом и за­штит­ним за­са­ди­ма про­це­ње­на је на 0,16 хек­та­ра по гла­ви ста­нов­ни­ка. Да би се то оства­ри­ло, по­треб­но је по­ве­ћа­ти шу­мо­ви­тост на те­ри­то­ри­ји Вој­во­ди­не на 14,32од­сто, што је циљ ко­ји је утвр­ђен на­цр­том Пла­на раз­во­ја АП Вој­во­ди­не за пе­ри­од 2023-2030. го­ди­не, као и Ре­ги­о­нал­ни про­стор­ним пла­ном АП Вој­во­ди­не 2021-2035. го­ди­не.  Са дру­ге стра­не, тре­ба узе­ти у об­зир да је Вој­во­ди­на из­ра­зи­то по­љо­при­вред­на ре­ги­ја, и да у тре­нут­ним окол­но­сти­ма не­ма рас­по­ло­жи­вих по­вр­ши­на за по­шу­мља­ва­ње или оне по­вр­ши­не ко­је су рас­по­ло­жи­ве су нео­д­гва­ра­ју­ћег ква­ли­те­та за то. Ипак, ге­не­рал­но гле­да­но, ка­ко би се по­шу­ма­ља­ва­ње на ве­ли­ким по­вр­ши­на­ма на те­ри­то­ри­ји Вој­во­ди­на мо­гло успе­шно спро­ве­сти, по­треб­но је про­ћи не­ко­ли­ко фа­за од иден­ти­фи­ка­ци­је и ре­ша­ва­ња имо­виснко прав­ног ста­ту­са пар­це­ла па све до га­здо­ва­ња шу­ма­ма.

Не­ко­ли­ко под­ти­по­ва је­ле­на

Да ли су у пла­ну но­ви про­јек­ти ре­ин­тро­дук­ци­је или на­се­ља­ва­ња дру­гих вр­ста?

- У кон­тек­сту раз­ми­шља­ња о на­се­ља­ва­њу дру­гих вр­ста, мо­ра­мо на­по­ме­ну­ти да ЈП „Вој­во­ди­на­шу­ме” тре­нут­но спро­во­ди утвр­ђи­ва­ње ДНК ра­зно­ли­ко­сти из­ме­ђу еко­ти­по­ва је­ле­на ко­ји во­де по­ре­кло из По­ду­нав­ског ре­ги­о­на, По­сав­ског ре­ги­о­на, ре­ги­о­на Де­ли­блат­ске пе­шча­ре и пот­кар­пат­ског ре­ги­о­на Вр­шач­ких пла­ни­на. Уко­ли­ко ДНК ана­ли­за по­ка­же ге­нет­ску ра­зно­ли­кост, у бу­дућ­но­сти ће­мо има­ти не­ко­ли­ко под­ти­по­ва је­ле­на са под­руч­ја Вој­во­ди­не.

Ко­ли­ко се го­ди­шње по­шу­ми, а ко­ли­ко по­се­че дрв­не ма­се и ко­ли­ко су че­сте бес­прав­не се­че шу­ма?

- То­ком го­ди­не, про­сеч­но се об­но­ви сад­њом сад­ни­ца, се­твом се­ме­на или пу­тем при­род­не ве­ге­та­тив­не ре­ге­не­ра­ци­је ви­ше од 1.500 хек­та­ра шу­ма, а ако на то до­да­мо по­нов­на по­шу­мља­ва­ња и по­пу­ња­ва­ња (на по­вр­ши­на­ма где об­но­ва из раз­ли­чи­тих раз­ло­га ни­је би­ла успе­шна) и про­ши­ре­ну ре­про­дук­ци­ју (по­ди­за­ње но­вих шу­ма) до­ла­зи­мо до по­вр­ши­не од око 2.500 хек­та­ра го­ди­шње, раз­ли­чи­тих ви­до­ва се­тве или сад­ње. Од то­га по­ди­за­ње но­вих шу­ма спро­во­ди се на 100 до 200 хек­та­ра го­ди­шње. Го­ди­шње се у окви­ру под­руч­ја ко­ји­ма га­зду­је ЈП „Вој­во­ди­на­шу­ме” по­се­че око 600.000 куб­них ме­та­ра дрв­не за­пре­ми­не, док је го­ди­шњи при­раст дрв­не за­пре­ми­не око 700.000 куб­них ме­та­ра го­ди­шње. На под­руч­ју  Вој­во­ди­не бес­прав­не се­че ни­су че­ста по­ја­ва, по­себ­но у по­ре­ђе­њу са дру­гим де­ло­ви­ма Ср­би­је где је си­ту­а­ци­ја дру­га­чи­ја услед спе­ци­фич­них окол­но­сти кон­крет­них под­руч­ја.

Шуме
Фото: ЈП Војводинашуме

Ко­ли­ко ло­ви­шта је под упра­вом пред­у­зе­ћа и ка­кви су њи­хо­ви ка­па­ци­те­ти?

- Пред­у­зе­ће га­зду­је са 17 ло­ви­шта по­себ­не на­ме­не на по­вр­ши­ни од 109.824 хек­та­ра, а ви­ше од 29.000 хек­та­ра су огра­ђе­на, пре­те­жно шум­ска ло­ви­шта, ко­ја омо­гу­ћа­ва­ју ин­тен­зив­ну про­из­вод­њу, га­је­ње и ко­ри­шће­ње круп­не ди­вља­чи. Огра­ђе­на ло­ви­шта слу­же за ин­тен­зи­ван, са­вре­мен и кон­тро­ли­сан на­чин га­је­ња круп­не ди­вља­чи и не­по­сред­но ути­чу на по­ве­ћа­ње гу­сти­не по­пу­ла­ци­ја и сма­њи­ва­ње мо­гу­ћих ште­та у по­љо­при­вре­ди и шу­мар­ству. Оства­ре­ном гу­сти­ном и број­но­шћу по­пу­ла­ци­је круп­не ди­вља­чи, ло­ви­шта ЈП „Вој­во­ди­на­шу­ме” спа­да­ју у во­де­ћа у Ср­би­ји. Уз­гој ди­вља­чи (је­лен, је­лен ло­па­тар, му­флон и ди­вља сви­ња) се  спро­во­де у уз­га­ја­ли­шти­ма ка­ко би се по­ве­ћа­ла број­ност фон­до­ва и уна­пре­ди­ло ге­нет­ски по­тен­ци­јал ма­тич­них фон­до­ва.

Го­ди­шње ло­ви­шта ЈП „Вој­во­ди­на­шу­ме” по­се­ти око 4.000 ло­ва­ца-ту­ри­ста. Од укуп­ног бро­ја ло­ва­ца, 70 од­сто су из ино­стран­ства, углав­ном из Не­мач­ке, Аустри­је, Ита­ли­је, Шпа­ни­је и зе­ма­ља Бе­не­лук­са

Да ли по­сто­ји ин­те­ре­со­ва­ње стра­них ло­ва­ца и ка­кав је еко­ном­ски зна­чај лов­ног ту­ри­зма? 

- Го­ди­шње ло­ви­шта ЈП „Вој­во­ди­на­шу­ме” по­се­ти око 4.000 ло­ва­ца-ту­ри­ста. Од укуп­ног бро­ја ло­ва­ца, 70 од­сто су из ино­стран­ства, углав­ном из Не­мач­ке, Аустри­је, Ита­ли­је, Шпа­ни­је и зе­ма­ља Бе­не­лук­са. Мо­же се ре­ћи да ЈП „Вој­во­ди­на­шу­ме” са сво­јим ло­ви­шти­ма, узга­ја­ли­шти­ма ди­вља­чи и струч­ним ка­дро­ви­ма, пред­ста­вља во­де­ћег но­си­о­ца лов­ства и лов­ног ту­ри­зма као при­вред­не де­лат­но­сти у чи­та­вој зе­мљи. Уко­ли­ко се узме у об­зир чи­ње­ни­ца да се у на­шим ло­ви­шти­ма ре­а­ли­зу­је ско­ро 80 од­сто од укуп­ног од­стре­ла је­лен­ске ди­вља­чи и 60 од­сто укуп­ног од­стре­ла круп­не ди­вља­чи у Ср­би­ји, он­да се са пра­вом мо­же ре­ћи да је ЈП „Вој­во­ди­на­шу­ме” по­кре­тач раз­во­ја чи­та­вог лов­ства у Вој­во­ди­ни и Ср­би­ји.

По­вра­так некадашњих ста­нов­ни­ка

Ка­ко се „Вој­во­ди­на­шу­ме“ укљу­чу­ју у за­шти­ту за­шти­ће­них под­руч­ја и рет­ких вр­ста?

- За ЈП „Вој­во­ди­на­шу­ме” бри­га о за­шти­ће­ним под­руч­ји­ма и рет­ким вр­ста­ма јед­но је од основ­них стра­те­шких опре­де­ље­ња с об­зи­ром на то да је пред­у­зе­ће упра­вљач шест спе­ци­јал­них ре­зер­ва­та при­ро­де (Обед­ска ба­ра, Гор­ње По­ду­на­вље, Ко­виљ­ско-пе­тро­ва­ра­ин­ски рит, Ба­гре­ма­ра, Де­ли­блат­ска пе­шча­ра и Бо­сут­ске шу­ме) и два спо­ме­ни­ка при­ро­де (Ива­но­вач­ка ада и Шу­ма Ју­на­ко­вић) у Вој­во­ди­ни, на по­вр­ши­ни од око 88.000 хек­та­ра. Да­нас има­мо на сто­ти­не хек­та­ра очи­шће­них вла­жних ли­ва­да и де­се­ти­не ки­ло­ме­та­ра очи­шће­них ка­на­ла у за­шти­ће­ним под­руч­ји­ма, што су при­ме­ти­ли и бив­ши ста­нов­ни­ци тј. пти­це, те су од­лу­чи­ле да се вра­те. На под­руч­ју Обед­ске ба­ре цр­ни ибис је по­но­во при­ме­ћен на­кон 65 го­ди­на, ча­пља ка­ши­чар се вра­ти­ла по­сле 130 го­ди­на, а њи­ма се при­дру­жи­ла и ча­пља го­ве­дар­ка, ко­ја је на­шла сво­је ме­сто под не­бом Обед­ске ба­ре пр­ви пут на­кон 165 го­ди­на. Број­ност је по­ве­ћа­на са 1.200 на 12.000 у по­след­њих шест де­це­ни­ја.

Ка­кав је по­тен­ци­јал раз­во­ја еко-ту­ри­зма у Вој­во­ди­ни? 

- Од­го­вор на ово пи­та­ње бих дао са аспек­та ЈП „Вој­во­ди­на­шу­ме“ и на­ших на­по­ра на раз­ви­ја­њу еко­ту­ри­зма. Из­вор­на ори­јен­та­ци­ја пред­у­зе­ћа је би­ла да се кроз за­шти­ће­на под­руч­ја и ускла­ђи­ва­њем ин­те­ре­са за­шти­те при­ро­де са раз­во­јем ту­ри­зма, да се ино­ви­ра­ју ту­ри­стич­ки про­из­во­ди са фо­ку­сом на еко­ту­ри­зам и се­о­ски ту­ри­зам, да се по­бољ­ша са­др­жај атрак­тив­них де­сти­на­ци­ја и да се са­ра­ђу­је са за­ин­те­ре­со­ва­ним стра­на­ма у и око за­шти­ће­ног под­руч­ја. Да­нас на­ша за­шти­ће­на под­руч­ја по­се­ти из­ме­ђу 25 и 30 хи­ља­да по­се­ти­ла­ца. У ско­ро свим на­шим за­шти­ће­ним под­руч­ји­ма има­мо кре­и­ран са­др­жај за по­се­ти­о­це, од во­жње чам­ци­ма и ка­та­ма­ра­ни­ма, оби­ла­ска за­шти­ће­них под­руч­ја шет­ним ста­за­ма, по­се­те по­себ­ним ло­ка­ли­те­ти­ма, по­себ­не про­гра­ме за по­се­ти­о­це, на при­мер шум­ски вел­нес. По­тен­ци­јал је нео­спо­ран, али су по­треб­на зна­чај­на сред­ства за да­љи раз­вој као и по­ста­вља­ње те­ме­ља за одр­жи­во функ­ци­о­ни­са­ње ове де­лат­но­сти.

вода
Фото: ЈП Војводинашуме

На­у­ка у бор­би про­тив кли­мат­ских про­ме­на

Ка­ко пла­ни­ра­те да од­го­во­ри­те на по­сле­ди­це су­ша, олу­ја и дру­гих екс­трем­них вре­мен­ских усло­ва ко­ји су све че­шћи и по­га­ђа­ју све ве­ћа под­руч­ја?

- Услед уда­ра олуј­ног не­вре­ме­на ко­је се до­го­ди­ло у ју­лу 2023. го­ди­не при­чи­ње­на је ве­ли­ка ма­те­ри­јал­на ште­та на по­вр­ши­на­ма ко­ји­ма га­зду­је ЈП „Вој­во­ди­на­шу­ме“. Нај­ве­ћи обим ште­та за­бе­ле­жен је у огран­ци­ма ШГ „Но­ви Сад“ и ШГ „Срем­ска Ми­тро­ви­ца“. Од­го­вор на из­ме­ње­не екс­трем­не усло­ве тре­ба тра­жи­ти и у при­ла­го­дљи­вом га­здо­ва­њу шу­ма­ма. То зна­чи раз­ви­ја­ти тех­но­ло­ги­ју уз по­моћ на­у­ке и прак­се и на­ба­вља­ти са­вре­ме­не ала­те и опре­му за га­здо­ва­ње шу­ма­ма.

У ко­јим ме­ђу­на­род­ним про­јек­ти­ма тре­нут­но уче­ству­је „Вој­во­ди­на­шу­ме“ и ка­кве бе­не­фи­те они до­но­се?

- У окви­ру пред­у­зе­ћа тре­нут­но има­мо де­сет про­је­ка­та, укуп­не вред­но­сти од ско­ро се­дам ми­ли­о­на евра, ко­ји се у пот­пу­но­сти или де­ли­мич­но ба­ве очу­ва­њем шу­ма и за­шти­ће­ним под­руч­ји­ма. Ови про­јек­ти се ба­ве и од­го­во­ром на по­сле­ди­це ак­ту­ел­них кли­мат­ских про­ме­на. Кроз на­ше про­јек­те усме­ра­ва­мо га­здо­ва­ње шу­ма­ма и упра­вља­ње за­шти­ће­ним под­руч­ји­ма ка ства­ра­њу от­пор­ни­јих шу­ма и за­шти­ће­них под­руч­ја ко­ја ујед­но омо­гу­ћа­ва­ју и чу­ва­ње угље­ни­ка, кроз пре­вен­тив­не ак­тив­но­сти и бр­жи од­го­вор, као и парт­нер­стви­ма са ин­сти­ту­ци­ја­ма и ор­га­ни­за­ци­ја­ма, зна­њем и од­го­вор­но­шћу али и отво­ре­ном ко­му­ни­ка­ци­јом пре­ма јав­но­сти. На­ци­о­нал­ни про­је­кат „Фо­рест ин­вест”, вре­дан 84 ми­ли­о­на до­ла­ра, ко­ји за­јед­но фи­нан­си­ра­ју Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја, Зе­ле­ни кли­мат­ски фонд (ГЦФ) и ФАО, има за циљ по­ве­ћа­ње от­пор­но­сти шум­ских еко­си­сте­ма, уна­пре­ђе­ње енер­гет­ске си­гур­но­сти нај­у­гро­же­ни­јих за­јед­ни­ца и сма­ње­ње еми­си­је га­со­ва са ефек­том ста­кле­не ба­ште. ЈП „Вој­во­ди­на­шу­ме” ће та­ко­ђе да­ти свој до­при­нос у су­фи­нан­си­ра­њу од­ре­ђе­них ак­тив­но­сти то­ком тра­ја­ња про­јек­та у укуп­ном из­но­су око два ми­ли­о­на до­ла­ра, у ви­ду не­нов­ча­них сред­ста­ва. Ис­та­као бих да се кроз овај про­је­кат пла­ни­ра из­град­ња но­вог ка­па­ци­те­та за про­из­вод­њу кон­теј­нер­ских сад­ни­ца хра­ста лу­жња­ка и кит­ња­ка ка­па­ци­те­та око 1.000.000 ко­ма­да  го­ди­шње. Та­ко­ђе пла­ни­ра се мо­дер­ни­за­ци­ја и по­ве­ћа­ње ка­па­ци­те­та се­мен­ског цен­тра у Мо­ро­ви­ћу. Ка­па­ци­тет је са­да 180 то­на, и, осим мо­дер­ни­за­ци­је, пла­ни­ра се по­ве­ћа­ње ка­па­ци­те­та на 240 то­на.

У ско­ро свим на­шим за­шти­ће­ним под­руч­ји­ма има­мо кре­и­ран са­др­жај за по­се­ти­о­це, од во­жње чам­ци­ма и ка­та­ма­ра­ни­ма, оби­ла­ска за­шти­ће­них под­руч­ја шет­ним ста­за­ма, по­се­те по­себ­ним ло­ка­ли­те­ти­ма, по­себ­не про­гра­ме за по­се­ти­о­це, на при­мер шум­ски вел­нес

велнес
Фото: ЈП Војводинашуме

Ко­ји су нај­зна­чај­ни­ји до­ма­ћи про­јек­ти ко­ји се тре­нут­но спро­во­де?

- Га­здо­ва­ње шу­ма­ма у пред­у­зе­ћу вр­ши се на осно­ву нај­но­ви­јих ре­зул­та­та на­уч­них ис­тра­жи­ва­ња, укљу­чу­ју­ћи и ис­тра­жи­ва­ња на соп­стве­ним објек­ти­ма, уз при­ме­ну са­вре­ме­них струч­них прак­си и зна­ња. Сред­стви­ма ин­тер­ног фон­да за раз­вој фи­нан­си­ра­на је ре­а­ли­за­ци­ја не­ко­ли­ко ду­го­роч­них раз­вој­но - ис­тра­жи­вач­ких про­је­ка­та у са­рад­њи са Ин­сти­ту­том за ни­зиј­ско шу­мар­ство и жи­вот­ну сре­ди­ну из Но­вог Са­да и Шу­мар­ским фа­кул­те­том из Бе­о­гра­да. Са Ин­сти­ту­том за ни­зиј­ско шу­мар­ство и жи­вот­ну сре­ди­ну спро­во­ди се про­је­кат „Про­у­ча­ва­ње и уна­пре­ђи­ва­ње ви­тал­но­сти и про­из­вод­них по­тен­ци­ја­ла шу­ма”.

шуме
Фото: ЈП Војводинашуме

Да ли су у пла­ну но­ви са­др­жа­ји и про­јек­ти на под­ру­чиј­ма ко­ји­ма га­зду­је „Вој­во­ди­на­шу­ме” и ко­ли­ка су пла­ни­ра­на ула­га­ња пред­у­зе­ћа у овој го­ди­ни?

- Ве­ћи­на про­је­ка­та ко­је пред­у­зе­ће фи­нан­си­ра и спро­во­ди у са­рад­њи са на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ким ин­сти­ту­ци­ја­ма су ви­ше­го­ди­шњи, ду­го­роч­ног ка­рак­те­ра ко­ји ће се на­ста­ви­ти и у на­ред­ном пе­ри­о­дуУ пи­та­њу су про­јек­ти: Одр­жи­во га­здо­ва­ње шу­ма­ма хра­ста лу­жња­ка у Сре­му: про­бле­ми и мо­гућ­но­сти уна­пре­ђе­ња, Ис­тра­жи­ва­ње ути­ца­ја ре­жи­ма вла­же­ња на ста­ни­шта хра­ста лу­жња­ка у Срем­ском и Се­вер­но­бач­ком шум­ском под­руч­ју, Про­у­ча­ва­ње и уна­пре­ђи­ва­ње ви­тал­но­сти и про­из­вод­них по­тен­ци­ја­ла шу­ма у вред­но­сти.

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.

Извор:
Дневник
Пошаљите коментар