SNAGA BEZGRANIČNE VERE Jerma video anđela, Ermije preživeo nezamislivo stradanje

Sveti apostol Jerma

Bio je jedan od Sedamdesetorice. Spomenut u poslanici apostola Pavla k Rimljanima. Rodom je bio Grk, ali je živeo dugo u Rimu. Bio je episkop u Filipopolju i završio je svoj život mučenički. Sastavio je vrlo poučnu knjigu Pastir prema otkrovenjima angela Božjeg. Jerma je bio bogat čovek, ali zbog greha svojih i svojih sinova pao je u krajnje siromaštvo.

Jednom na molitvi javio mu se čovek u beloj odeći i sa štapom u ruci, i rekao mu da je on anđeo pokajanja, koji je njemu poslat do kraja života njegovog (Jerminog). 

I dao mu je anđeo dvanaest zapovesti: 1. verovati u Boga; 2. živeti u prostoti i nevinosti, ne zlostavljati i davati milostinju svakom ko prosi; 3. ljubiti istinu i izbegavati laž; 4. čuvati celomudrenost u pomislima; 5. učiti se trpljenju i velikodušnosti; 6. znati da uza svakog čoveka pristavljen je po jedan dobar i po jedan zao duh; 7. bojati se Boga i ne bojati se đavola; 8. činiti svako dobro i uzdržavati se od svakog zla dela; 9. moliti se Bogu iz dubine duše s verom da će se molitva naša uslišiti; 10. čuvati se od tuge, kao sestre sumnje i gneva; 11. ispitivati istinita i lažna proročanstva; 12. čuvati se od svake zle želje. 

Tropar (glas 3): 

Apostole Sveti Jermo, moli Milostivoga Boga, da oproštaj grehova podari dušama našim. 

Sveti mučenik Ermije

Ostareo kao vojnik carski i u starosti postradao za Hrista. Pošto ga je zli sudija uzalud odvraćao od vere Hristove i savetovao da prinese žrtve idolima, naredio je pa su mu kamenjem izbili zube i nožem kožu s lica odrali. Potom su ga bacili u ognjenu peć, ali on je ustao, sačuvan blagodaću Božjom. Potom je ispio otrov, koji mu je dat po naredbi sudije, ali taj otrov mu ništa nije naudio. Potom su Ermiju iskopali oba oka, ali on ne žaleći uzviknu ka sudiji: „Uzmi sebi ove oči telesne, koje gledaju sujetu sveta, ja imam oči srca, kojima jasno vidim svetlost istinitu“. Potom je bio za noge obešen, ali oni koji su mu to učinili, oslepeli su i teturali su se oko njega. 

Sveti Ermije prizvao ih je k sebi, stavio svoje ruke na njih i molitvom Gospodu povratio im vid. Videći sve ovo sudija se razjario kao lav, pa izvadio nož i odsekao glavu Božjem čoveku. Hrišćani su potajno uzeli telo Ermijevo i sahranili ga. 

Njegove mošti davale su isceljenje svim bolnim i nevoljnim. Postradao je sveti Ermije 166. godine za vreme cara Antonina. 

Tropar (glas 4): 

Mučenik tvoj Gospode, Ermije, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od tebe Boga našega, jer imajući pomoć tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: njegovim molitvama spasi duše naše. 

(Telegraf.rs / Hram Končarevo)