SVETSKI DAN BORBE PROTIV ALCHAJMEROVE BOLESTI
U SRBIJI SA DEMENCIJOM ŽIVI 140.000 LJUDI Vreme je da rehabilitacija postane rutinska nega i obezbedi dostojanstven život obolelima
BEOGRAD: Rehabilitacija mora biti u srži nege demencije, ukazuje novi Svetski izveštaj o Alchajmerovoj bolesti za 2025. godinu, a srpsko udruženje za ovu bolest ističe da je rehabilitacija nedovoljno iskorišćen a potencijalno isplativ ključ za poboljšanje kvaliteta života ljudi koji žive sa demencijom.
Srpsko udruženje za Alchajmeru bolest (SUAB) navodi danas da 140.000 ljudi živi sa demencijom u Srbiji i naglašava da rehabilitacija ostaje karika koja nedostaje u nezi demencije, ostavljajući mnoge bez podrške koja im je potrebna da žive dostojanstveno i nezavisno.
To je i centralno upozorenje Svetskog izveštaja o Alchajmerovoj bolesti za 2025. godinu, koji je objavila Međunarodna asocijacija za Alchajmerovu bolest (ADI).
Rehabilitacija demencije, ukazuje se, pomaže ljudima da postignu i održe najbolje moguće funkcionisanje u oblastima života koje su im važne, omogućavajući im da ostanu što je moguće nezavisniji i učestvuju u smislenim životnim ulogama na personalizovan, ciljano orijentisan i kolaborativan način.
Nadežda Satarić, predsednica SUAB-a, navodi da u Srbiji pitanje rehabilitacije nije sistemski rešeno, te da nedostaju preko potrebne, dnevne usluge u zajednici za obolele i srodnike koji o njima brinu, poput dnevnih centara za obolele, "predah smeštaja", Alchajmer kafea, grupa podrške za negovatelje ili savetovališta za srodnike.
"Usluge koje pružaju udruženja građana, volonterski ili projektno, dragocene su, ali nedovoljne", navodi ona.
Novi svetski izveštaj predstavlja i dokaze o potencijalnoj ekonomskoj vrednosti rehabilitacije s obzirom na globalne troškove povezane sa demencijom koji će, prema procenama, dostići 2,8 biliona američkih dolara godišnje do 2030. godine.
SUAB i ADI pozivaju Vladu Srbije da uključi rehabilitaciju u nacionalno planiranje za demenciju, osigura obuku stručnjaka, pruži porodicama znanje i alate za podršku voljenima i poziva zdravstvene radnike da spremnije ponude rehabilitaciju kao deo postdijagnostičke podrške.
„Rehabilitacija vraća osećaj identiteta i svrhe“, rekla je Paola Barbarino, izvršna direktorka ADI, ističući da čak i najmanji pomaci mogu transformisati živote.
Satarić ukazuje da ljudi mogu dobro živeti sa dijagnozom dugi niz godina uz odgovarajuću podršku, a rehabilitacija može to olakšati.
"Tražimo da zdravstveni sistemi proaktivno ponude rehabilitaciju za demenciju, kao što bi to učinili za bilo koje drugo stanje poput respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Vreme je da rehabilitacija postane rutinski deo nege demencije i u Srbiji", zaključuje ona.
