СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ АЛЦХАЈМЕРОВЕ БОЛЕСТИ
У СРБИЈИ СА ДЕМЕНЦИЈОМ ЖИВИ 140.000 ЉУДИ Време је да рехабилитација постане рутинска нега и обезбеди достојанствен живот оболелима
БЕОГРАД: Рехабилитација мора бити у сржи неге деменције, указује нови Светски извештај о Алцхајмеровој болести за 2025. годину, а српско удружење за ову болест истиче да је рехабилитација недовољно искоришћен а потенцијално исплатив кључ за побољшање квалитета живота људи који живе са деменцијом.
Српско удружење за Алцхајмеру болест (СУАБ) наводи данас да 140.000 људи живи са деменцијом у Србији и наглашава да рехабилитација остаје карика која недостаје у нези деменције, остављајући многе без подршке која им је потребна да живе достојанствено и независно.
То је и централно упозорење Светског извештаја o Алцхајмеровоj болести за 2025. годину, који је објавила Међународна асоцијација за Алцхајмерову болест (АДИ).
Рехабилитација деменције, указује се, помаже људима да постигну и одрже најбоље могуће функционисање у областима живота које су им важне, омогућавајући им да остану што је могуће независнији и учествују у смисленим животним улогама на персонализован, циљано оријентисан и колаборативан начин.
Надежда Сатарић, председница СУАБ-а, наводи да у Србији питање рехабилитације није системски решено, те да недостају преко потребне, дневне услуге у заједници за оболеле и сроднике који о њима брину, попут дневних центара за оболеле, "предах смештаја", Алцхајмер кафеа, група подршке за неговатеље или саветовалишта за сроднике.
"Услуге које пружају удружења грађана, волонтерски или пројектно, драгоцене су, али недовољне", наводи она.
Нови светски извештај представља и доказе о потенцијалној економској вредности рехабилитације с обзиром на глобалне трошкове повезане са деменцијом који ће, према проценама, достићи 2,8 билиона америчких долара годишње до 2030. године.
СУАБ и АДИ позивају Владу Србије да укључи рехабилитацију у национално планирање за деменцију, осигура обуку стручњака, пружи породицама знање и алате за подршку вољенима и позива здравствене раднике да спремније понуде рехабилитацију као део постдијагностичке подршке.
„Рехабилитација враћа осећај идентитета и сврхе“, рекла је Паола Барбарино, извршна директорка АДИ, истичући да чак и најмањи помаци могу трансформисати животе.
Сатарић указује да људи могу добро живети са дијагнозом дуги низ година уз одговарајућу подршку, а рехабилитација може то олакшати.
"Тражимо да здравствени системи проактивно понуде рехабилитацију за деменцију, као што би то учинили за било које друго стање попут респираторних и кардиоваскуларних болести. Време је да рехабилитација постане рутински део неге деменције и у Србији", закључује она.
