SRČANIM BOLESNICIMA NE PRIJA VRUĆINA, ali su nagla zahlađenja JOŠ OPASNIJA Tegobe su ozbiljne, a ovo su najveći RIZICI! Lekari otkrivaju šta je NAJVAŽNIJE

Upravo u periodima naglog zahlađenja lekari češće beleže pogoršanje tegoba kod osoba koje boluju od srčanih bolesti, ali i povećan broj hitnih prijema zbog srčanog udara i drugih kardiovaskularnih problema.

Zašto se to dešava?
Kada je napolju hladno, krvni sudovi se sužavaju kako bi organizam sačuvao toplotu. Zbog toga raste krvni pritisak, a srce mora da radi jače da bi obezbedilo dovoljno krvi svim organima. Istovremeno, hladnoća može da poveća sklonost krvi ka zgrušavanju, što dodatno povećava rizik od nastanka krvnog ugruška i srčanog udara, naročito kod osoba koje već imaju sužene krvne sudove.

Poseban oprez potreban je osobama koje imaju anginu pektoris, preležan infarkt, srčanu slabost, visok krvni pritisak ili poremećaje srčanog ritma. Kod njih čak i uobičajene aktivnosti, poput brzog hodanja po hladnoći ili čišćenja snega, mogu predstavljati ozbiljno opterećenje.

Kako smanjiti rizik?

Najvažnije je izbegavati naglo izlaganje hladnoći. Pre izlaska iz toplog prostora dobro je obući se slojevito, zaštititi glavu, vrat i šake, a usta i nos prekriti šalom kako bi se vazduh koji udišemo zagrejao.

Ako nije neophodno, treba izbegavati veće fizičke napore na otvorenom kada su temperature veoma niske. Čišćenje snega ili nošenje teških tereta po hladnom vremenu mogu značajno povećati opterećenje srca.

Veoma je važno redovno uzimati propisanu terapiju i ne preskakati lekove. Osobe koje mere krvni pritisak kod kuće trebalo bi da ga kontrolišu češće u periodima naglih vremenskih promena, jer hladnoća može dovesti do njegovog porasta.

Ne treba zaboraviti ni dovoljno tečnosti, laganu ishranu i kvalitetan san, jer i ovi faktori doprinose stabilnijem radu srca.

Kada odmah potražiti pomoć?

Bol, stezanje ili pritisak u grudima koji traje nekoliko minuta ili se ponavlja, gušenje, iznenadna otežana dispneja, hladan znoj, vrtoglavica ili gubitak svesti simptomi su koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. U takvim situacijama ne treba čekati da tegobe prođu same.

Vreme ne možemo promeniti, ali možemo smanjiti rizik

Naglo zahlađenje ne mora da bude opasno ako se organizam na vreme zaštiti. Uz redovnu terapiju, izbegavanje velikih napora na hladnoći i pažljivo praćenje simptoma, većina srčanih bolesnika može bezbedno da prebrodi period naglih vremenskih promena.

Briga o srcu počinje malim koracima – toplijom jaknom, sporijim tempom i odgovornim odnosom prema sopstvenom zdravlju.