СРЧАНИМ БОЛЕСНИЦИМА НЕ ПРИЈА ВРУЋИНА, али су нагла захлађења ЈОШ ОПАСНИЈА Тегобе су озбиљне, а ово су највећи РИЗИЦИ! Лекари откривају шта је НАЈВАЖНИЈЕ

Управо у периодима наглог захлађења лекари чешће бележе погоршање тегоба код особа које болују од срчаних болести, али и повећан број хитних пријема због срчаног удара и других кардиоваскуларних проблема.

Зашто се то дешава?
Када је напољу хладно, крвни судови се сужавају како би организам сачувао топлоту. Због тога расте крвни притисак, а срце мора да ради јаче да би обезбедило довољно крви свим органима. Истовремено, хладноћа може да повећа склоност крви ка згрушавању, што додатно повећава ризик од настанка крвног угрушка и срчаног удара, нарочито код особа које већ имају сужене крвне судове.

Посебан опрез потребан је особама које имају ангину пекторис, прележан инфаркт, срчану слабост, висок крвни притисак или поремећаје срчаног ритма. Код њих чак и уобичајене активности, попут брзог ходања по хладноћи или чишћења снега, могу представљати озбиљно оптерећење.

Како смањити ризик?

Најважније је избегавати нагло излагање хладноћи. Пре изласка из топлог простора добро је обући се слојевито, заштитити главу, врат и шаке, а уста и нос прекрити шалом како би се ваздух који удишемо загрејао.

Ако није неопходно, треба избегавати веће физичке напоре на отвореном када су температуре веома ниске. Чишћење снега или ношење тешких терета по хладном времену могу значајно повећати оптерећење срца.

Веома је важно редовно узимати прописану терапију и не прескакати лекове. Особе које мере крвни притисак код куће требало би да га контролишу чешће у периодима наглих временских промена, јер хладноћа може довести до његовог пораста.

Не треба заборавити ни довољно течности, лагану исхрану и квалитетан сан, јер и ови фактори доприносе стабилнијем раду срца.

Када одмах потражити помоћ?

Бол, стезање или притисак у грудима који траје неколико минута или се понавља, гушење, изненадна отежана диспнеја, хладан зној, вртоглавица или губитак свести симптоми су који захтевају хитну медицинску помоћ. У таквим ситуацијама не треба чекати да тегобе прођу саме.

Време не можемо променити, али можемо смањити ризик

Нагло захлађење не мора да буде опасно ако се организам на време заштити. Уз редовну терапију, избегавање великих напора на хладноћи и пажљиво праћење симптома, већина срчаних болесника може безбедно да преброди период наглих временских промена.

Брига о срцу почиње малим корацима – топлијом јакном, споријим темпом и одговорним односом према сопственом здрављу.