VATROGASAC DVD JGSP „NOVI SAD” ZORAN KALUĐEROVIĆ ZA „DNEVNIK” O BORBI S VATRENOM STIHIJOM U DELIBLATSKOJ PEŠČARI Ovaj požar nam je pokazao da je baš sve moguće
Dan po razbuktavanju požara u Deliblatskoj peščari, dakle 6. avgusta, Vatrogasni savez grada Novog Sada, a po nalogu Vatrogasnog saveza Srbije, pozvao je pravnog zastupnika Dobrovoljnog vatrogasnog društva Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad Zorana Kaluđerovića.
To je bio momenat kada je reakcija bila hitna, a odlazak na teren zahvaćen vatrenom stihijom neminovan.
U Deliblatskoj peščari je od tada, pa do subote, 22. avgusta, bio u tri navrata; prvi put sam iz svoje jedinice, a naredna dva puta sa sedmoro, odnosno šestoro saboraca.
Taj prvi momenat je neopisiv, vrlo strašan, i sad se naježim kad se prisetim – priča nam Kaluđerović, koji je u peščari bio zadužen za jedinicu od petnaestak ljudi
– Taj prvi momenat je neopisiv, vrlo strašan, i sad se naježim kad se prisetim – priča nam hrabri vatrogasac koji je u peščari bio zadužen za jedinicu od petnaestak ljudi. – Ta velika površina, taj huk, taj plamen... Nismo mi od juče vatrogasci, znamo sve o tome, ali nikad do sad nisam imao prilike da vidim ovako nešto, da se susretnem sa ovako nezavidnom situacijom. U nekim trenucima su kolege morale da beže vozilima koliko je bilo opasno i problematično, jer je postojala mogućnost da ih zatvori požar.
Tokom tri boravka u Deliblatskoj peščari, na terenu su proveli ukupno četiri dana boreći se sa stihijom od ranih jutarnjih časova pa sve do uveče dok je moglo da se vidi, s tim da su bili u pripravnosti da izađu na intervenciju i tokom noćne smene.
– Čudne stvari se dešavaju na terenu. Ugasite nešto, a ono posle minut-dva ponovo na istom mestu počne da gori. Usred šume, gde ne možemo prići, počne da gori, a ne možemo da otkrijemo na koji način se to dešava i šta da radimo. Neke stvari su neopisive, jer po svim teorijama su nemoguće, a ovaj požar nam je pokazao da je sve moguće! Nije ni čudo što ovoliko traje. Teren je jako nezgodan, nepristupačan i težak, vetar nam pravi probleme da je to neverovatno. U par minuta promeni sve pravce, a mi se tome nismo nadali. Znamo da u južnom Banatu ima vetra, ali baš tako da se menja, pod takvom brzinom, to je iznenađujuće za nas – prepričava Kaluđerović.
Gurao nas je pozitivan adrenalin da zaustavimo požar i da mu ne damo da ide dalje. Neki inat proradi u ljudima: e, nećeš, pa i po cenu svega! Jednostavno, učeni smo za to, školovani smo i volimo posao, što je najvažnije
I uprkos svim strahotama i preprekama koje su hrabro prevazilazili, naš sagovornik kaže da je u celoj priči bilo važno sačuvati hladnu glavu.
– Nekad moje srce ne može da odradi da glava bude hladna, emocije prorade, a kad to se desi, ne valja, treba hladna glava i hladan mozak, a nekad je to teško uraditi. Međutim, gurao nas je pozitivan adrenalin da zaustavimo požar i da mu ne damo da ide dalje. Neki inat proradi u ljudima: e, nećeš, pa i po cenu svega! Jednostavno, učeni smo za to, školovani smo i volimo posao, što je najvažnije. Nema toliko straha u tim trenucima. Primetio sam, tu je šala i priča, bilo je scena gde su ljudi mogli biti zatvoreni, a onda bude smeha posle. Jeste gadno za gledanje i slušanje, taj huk, ali naučili smo da po tim zvucima razaznajemo kad će požar krenuti i onda smo se pripremali na njega, samo smo gledali s koje strane će naići i bili smo spremni. Otkrije sam sebe kuda će da nam dođe – dodaje naš sagovornik, napominjući da je u celoj priči najbitnije da nema ljudskih žrtava dok će priroda pak uspeti da se obnovi.
JGSP „Novi Sad” ponosan na svoje vatrogasce
„Ponosni smo na DVD JGSP „Novi Sad”, čiji su članovi u tri navrata učestvovali u gašenju požara u Deliblatskoj peščari. Veliko hvala Zoranu Kaluđeroviću, Isidoru Dobanovačkom, Željki Radočaj, Borisu Marinkoviću, Teodoru Vasoviću i Miroslavu Sabadošu, koji su nesebično izdvojili svoje vreme i hrabro se suočili sa vatrenom stihijom u Južnom Banatu” , objavilo je JGSP „Novi Sad” na svojoj Fejsbuk stranici.
Dodaju da je njihova posvećenost, smirenost i spremnost da pomognu još jednom pokazale šta znači biti deo dobro organizovanog, obučenog i spremnog vatrogasnog društva. „Ponosni smo na naše vatrogasce – na njihovu hrabrost, timski duh i odgovornost. Hvala vam što ste bili tamo kada je bilo najpotrebnije”, kažu u ovom novosadskom preduzeću.
Manjak ljudske svesti i odgovornosti najveći je uzork požara, tvrdi junak iz Petrovaradina koji je ušao u vatrogasne vode još kad je imao osam godina.
Čudne stvari se dešavaju na terenu. Ugasite nešto, a ono posle minut-dva ponovo na istom mestu počne da gori. Usred šume, gde ne možemo prići, počne da gori, a ne možemo da otkrijemo na koji način se to dešava
– Bez dobrog drugarstva na terenu nema efikasnog rada, a do prošle nedelje u peščari je bilo oko 640 dobrovoljnih vatrogasaca – kaže Kaluđerović, zahvalan i na pomoći koja je stigla iz Rusije i Evropske unije, ističući da je neopisivo lep osećaj kada znaju da imaju dobru pomoć na terenu.
