ВАТРОГАСАЦ ДВД ЈГСП „НОВИ САД” ЗОРАН КАЛУЂЕРОВИЋ ЗА „ДНЕВНИК” О БОРБИ С ВАТРЕНОМ СТИХИЈОМ У ДЕЛИБЛАТСКОЈ ПЕШЧАРИ Овај пожар нам је показао да је баш све могуће
Дан по разбуктавању пожара у Делиблатској пешчари, дакле 6. августа, Ватрогасни савез града Новог Сада, а по налогу Ватрогасног савеза Србије, позвао је правног заступника Добровољног ватрогасног друштва Јавног градског саобраћајног предузећа Нови Сад Зорана Калуђеровића.
То је био моменат када је реакција била хитна, а одлазак на терен захваћен ватреном стихијом неминован.
У Делиблатској пешчари је од тада, па до суботе, 22. августа, био у три наврата; први пут сам из своје јединице, а наредна два пута са седморо, односно шесторо сабораца.
Тај први моменат је неописив, врло страшан, и сад се најежим кад се присетим – прича нам Калуђеровић, који је у пешчари био задужен за јединицу од петнаестак људи
– Тај први моменат је неописив, врло страшан, и сад се најежим кад се присетим – прича нам храбри ватрогасац који је у пешчари био задужен за јединицу од петнаестак људи. – Та велика површина, тај хук, тај пламен... Нисмо ми од јуче ватрогасци, знамо све о томе, али никад до сад нисам имао прилике да видим овако нешто, да се сусретнем са овако незавидном ситуацијом. У неким тренуцима су колеге морале да беже возилима колико је било опасно и проблематично, јер је постојала могућност да их затвори пожар.
Током три боравка у Делиблатској пешчари, на терену су провели укупно четири дана борећи се са стихијом од раних јутарњих часова па све до увече док је могло да се види, с тим да су били у приправности да изађу на интервенцију и током ноћне смене.
– Чудне ствари се дешавају на терену. Угасите нешто, а оно после минут-два поново на истом месту почне да гори. Усред шуме, где не можемо прићи, почне да гори, а не можемо да откријемо на који начин се то дешава и шта да радимо. Неке ствари су неописиве, јер по свим теоријама су немогуће, а овај пожар нам је показао да је све могуће! Није ни чудо што оволико траје. Терен је јако незгодан, неприступачан и тежак, ветар нам прави проблеме да је то невероватно. У пар минута промени све правце, а ми се томе нисмо надали. Знамо да у јужном Банату има ветра, али баш тако да се мења, под таквом брзином, то је изненађујуће за нас – препричава Калуђеровић.
Гурао нас је позитиван адреналин да зауставимо пожар и да му не дамо да иде даље. Неки инат проради у људима: е, нећеш, па и по цену свега! Једноставно, учени смо за то, школовани смо и волимо посао, што је најважније
И упркос свим страхотама и препрекама које су храбро превазилазили, наш саговорник каже да је у целој причи било важно сачувати хладну главу.
– Некад моје срце не може да одради да глава буде хладна, емоције прораде, а кад то се деси, не ваља, треба хладна глава и хладан мозак, а некад је то тешко урадити. Међутим, гурао нас је позитиван адреналин да зауставимо пожар и да му не дамо да иде даље. Неки инат проради у људима: е, нећеш, па и по цену свега! Једноставно, учени смо за то, школовани смо и волимо посао, што је најважније. Нема толико страха у тим тренуцима. Приметио сам, ту је шала и прича, било је сцена где су људи могли бити затворени, а онда буде смеха после. Јесте гадно за гледање и слушање, тај хук, али научили смо да по тим звуцима разазнајемо кад ће пожар кренути и онда смо се припремали на њега, само смо гледали с које стране ће наићи и били смо спремни. Открије сам себе куда ће да нам дође – додаје наш саговорник, напомињући да је у целој причи најбитније да нема људских жртава док ће природа пак успети да се обнови.
ЈГСП „Нови Сад” поносан на своје ватрогасце
„Поносни смо на ДВД ЈГСП „Нови Сад”, чији су чланови у три наврата учествовали у гашењу пожара у Делиблатској пешчари. Велико хвала Зорану Калуђеровићу, Исидору Добановачком, Жељки Радочај, Борису Маринковићу, Теодору Васовићу и Мирославу Сабадошу, који су несебично издвојили своје време и храбро се суочили са ватреном стихијом у Јужном Банату” , објавило је ЈГСП „Нови Сад” на својој Фејсбук страници.
Додају да је њихова посвећеност, смиреност и спремност да помогну још једном показале шта значи бити део добро организованог, обученог и спремног ватрогасног друштва. „Поносни смо на наше ватрогасце – на њихову храброст, тимски дух и одговорност. Хвала вам што сте били тамо када је било најпотребније”, кажу у овом новосадском предузећу.
Мањак људске свести и одговорности највећи је узорк пожара, тврди јунак из Петроварадина који је ушао у ватрогасне воде још кад је имао осам година.
Чудне ствари се дешавају на терену. Угасите нешто, а оно после минут-два поново на истом месту почне да гори. Усред шуме, где не можемо прићи, почне да гори, а не можемо да откријемо на који начин се то дешава
– Без доброг другарства на терену нема ефикасног рада, а до прошле недеље у пешчари је било око 640 добровољних ватрогасаца – каже Калуђеровић, захвалан и на помоћи која је стигла из Русије и Европске уније, истичући да је неописиво леп осећај када знају да имају добру помоћ на терену.
