ТЕМА „ДНЕВНИКА”
(ВИДЕО) КАД ВАТРА ПРОЂЕ ЗАПОЧИЊЕ БОРБА ЗА ОПОРАВАК ПРОСТОРА КОЈИ ВИШЕ НИКАДА НЕЋЕ БИТИ ОНАКАВ КАКАВ СМО ПОЗНАВАЛИ Делиблатску пешчару чекају деценије обнове
Више од 3.500 хектара у Делиблатској пешчари, према досадашњим информацијама, захваћено је пожаром који још није у потпуности стављен под контролу.
Сви се и даље боре са ватреном стихијом, али запослени у ЈП „Војводинашуме“, осим што су даноноћно на терену, као управљачи овим заштићеним подручјем, у кораку са пламеном, размишљају о ономе што долази када и последњи буде угашен – како утврдити стварне размере штете, заштитити оно што је преживело и обновити екосистем, једног од највреднијих подручја Србије.
Делиблатска пешчара је специјални резерват природе који има развијену противпожарну инфраструктуру. Постоји 873,6 километара противпожарних пруга и просека, као и 420 километара меких путева и 35,6 километара асфалтних путева. Стандардно пројектоване противпожарне пруге широке су између шест и 10 метара. Када је постало јасно да оне у актуелним условима нису довољне, приступило се ванредном проширивању. Тешке машине радиле су непрекидно и направиле око 67 километара пруга ширине од 30 до чак 100 метара. Ни оне, међутим, нису могле да зауставе пожар. Температура, ветар и активност подземног пожара створили су услове у којима је било готово немогуће зауставити ватрени талас.
Систем мониторинга није заказао
Делиблатска пешчара је једно од ретких подручја које још од 2006. године има видео – надзор за рану детекцију пожара. У претходним годинама омогућавао је да се пожари брзо уоче и угасе. Ове године додатно је модернизован, и у систем су укључене две термалне камере, које омогућавају прецизније податке и предикције, а направљена је и нова контролна соба која ради 24 часа. Током актуелног пожара додатну подршку пружао је Национални интелигентни мониторинг шума Републике Србије.Систем је омогућио прикупљање података о температурним аномалијама које могу бити последица пожара, али и предлагање сценарија могућег ширења на основу климатских параметара. Ти подаци коришћени су као подршка логистици и доношењу стратешких одлука током гашења. У „Војводинашумама“ зато не сматрају да је постојећи систем заказао. Напротив, оцењују да имају један од најсавременијих система видео – надзора земљишта, који уз одговарајуће платформе засноване на вештачкој интелигенцији може даље да се развија у још ефикаснији систем раног откривања пожара. Стога овај пожар не сматрају последицом неодговарајућег управљања простором, већ последицом дугог сушног периода, ниске влажности ваздуха и непредвидивости ветрова.
По досадашњим сазнањима управљача, пожар је захватио површине под првим, другим и трећим степеном заштите. То, оцењују у „Војводинашумама“, представља немерљив губитак за врсте и станишта.
– На опожареним површинама страдао је део биљног и животињског света, прекинути су поједини ланци исхране, а уништена су директна станишта и гнездилишне територије. Претпоставља се да је део крупнијих сисара и птица успео да се спасе преласком у неопожарене делове. За бројне ситније и спорије врсте, међутим, последице би могле бити много теже. Посебно су угрожене популације текунице, слепог кучета и других врста карактеристичних за ово подручје. А ни животиње које су преживеле непосредни удар ватре нису безбедне. Њихов проблем сада је спаљени прсотор, јер нема довољно хране, заклона ни места за подизање младих. Спаљивањем вегетације мењају се влажност и температура земљишта, што може додатно угрозити опстанак фауне током месеци који долазе – истичу из овог предузећа.
У пожару су се нашле и зоне у којима расту неке од најзначајнијих биљних врста Делиблатске пешчаре – банатски божур, панчићев пелен, пешчарско смиље и клека – једини самоникли четинар Панонске низије. Колики је део тих популација страдао, неће се знати док се терен не прегледа.
– Док се чека да терен буде безбедан за детаљан мониторинг, за преживеле животиње предузете су хитне мере. Отворене су све капије ограђених делова ловишта, али и читави фронтови ограда, како би дивљач могла несметано да се повуче у рефугијуме и делове који нису захваћени пожаром. Интервентно је направљен план и успостављен систем појења. Тренутно је активно шест појила, док се на још 28 вода допрема цистернама, те дивљач има на располагању 34 појила. Тамо где постоји потреба, обезбеђује се и дохрана. И то је само једна од хитних мера. Дугорочно, међутим, биће потребно утврдити како се променила структура целог екосистема – кажу у „Војводинашумама”.
Чаушић: Стиже помоћ ЕУ
Помоћник министра унутрашњих послова и и начелник Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић изјавио је да је ситуација у Делиблатској пешчари тренутно стабилнија, али да кише нема ни на видику, да се очекује поновно јачање ветра, те да је приоритет заштита насеља и људских живота. „Потпуно гашење овог пожара, без неке јесење кише која траје данима, неће се десити", рекао је Чаушић и додао да би на овом подручју могла да буду потребна озбиљна дежурства можда и до Нове године. Он је потврдио да је Република Србија активирала је Механизам цивилне заштите Европске уније чији је члан, након чега је прихватила понуду ЕУ за помоћ у борби против пожара. Чаушић је прецизирао да се ради о четири хеликоптера Black Hawk из стратешких резерви, којим директно располаже Европска комисија и који су распоређени у Румунији, Чешкој и Словачкој. Уз то прихваћена је понуда Немачке, која шаље ватрогасно спасилачки тим од 55 чланова и 24 возила, док ће Румунија упутити тим од 69 чланова и 15 возила. „Хеликоптери и тимови ће бити ангажовани првенствено у рејону Делиблатске пешчаре, као и потенцијално на другим деловима Републике Србије у случају потребе", изјавио је Чаушић.
Основна, заштитна функција Делиблатске пешчаре као специјалног резервата природе неће се мењати. Мењаће се, међутим, приоритети управљања. Са активне заштите, која је до сада била доминантна, тежиште ће бити померено на санацију опожарених површина, обнову станишта и поновно успостављање живог света на простору који је ватра променила за само неколико дана. Али пре било какве садње, обнове или интервенције, мораће да се утврди шта је заправо остало иза пожара.
– Системски мониторинг биодиверзитета биће могуће спровести само делимично током 2026. године. План је да се обухвати што више кључних станишта и врста, посебно ендемичне и најважније строго заштићене врсте. Биће потребно сагледати и стање околних, неопожарених станишта, јер је и на њима могуће очекивати последице, од промена у кретању животиња, до промена односа међу врстама. То ће захтевати велике људске, стручне и финансијске ресурсе, јер је реч о простору од више хиљада хектара – поручују из „Војводинашума”.
На опожареним површинама страдао је део биљног и животињског света, прекинути су поједини ланци исхране, а уништена су директна станишта и гнездилишне територије. Претпоставља се да је део крупнијих сисара и птица успео да се спасе преласком у неопожарене делове
Природа ће, када се пожари зауставе, на згаришту почети да реагује готово одмах. Прва озбиљнија киша може покренути еколошку сукцесију. Травна станишта могу релативно брзо да се обнове, а на појединим местима пожар би чак могао да допринесе стварању отворених пешчарских станишта којих последњих година није било довољно. Али када је реч о шумским стаништима, обнова ће бити спор и дуготрајан процес. Биће потребне деценије. „И то је можда најједноставнији опис онога што сада чека Делиблатску пешчару”, нагласили су стручњаци у „Војводинашумама”. А један од важних принципа будуће обнове биће природна регенерација тамо где је могућа, но ни природа не гарантује нужно жељени исход. Наиме, опожарене површине могу брзо заузети мање пожељне и инвазивне врсте. Зато ће део подручја морати активно да се обнавља и усмерава.
У „Војводинашумама“ зато најављују потпуно нови приступ – адаптивно планирање и адаптивно управљање.
– Нагласак ће бити на избору аутохтоних врста које могу да одговоре на све учесталије сушне периоде, али и на разматрању концепта мозаичности различитих типова станишта. То значи да будућа Пешчара можда неће бити обновљена тако да изгледа идентично као пре пожара, већ ће бити потребно пронаћи начин да буде отпорнија на оно што долази. Пешчара је већ показала колико клима може да буде сурова, а услови за обнову биће изузетно тешки, с обзиром на то да овде, у екстремним условима, температура при самом тлу може да достигне невероватних 60 степени Целзијуса. Реч је о безводном простору са екстремним климатским условима. Зато ће и технологија обнове морати да се прилагођава. Суше су све дуже, температуре све више, а ризик од великих пожара све већи, те ће за потребе будуће стратегије бити потребно комбиновати промене у начину управљања шумама, боље задржавање влаге у земљишту, противпожарне коридоре, промену структуре вегетације, мониторинг и савремене технологије – нагласили су у овом предузећу.
Први корак - снимити згаришта
У „Војводинашумама“ наглашавају да их, када пожар коначно буде угашен, а терен безбедан за људе, чека детаљан преглед згаришта. Лиценцирани инжењери шумарства, који су у предузећу задужени за израду планске документације, комбиноваће ортофото снимке беспилотних летелица са снимањем ГПС уређајима на терену. Тек тада биће могуће прецизно дефинисати коначну опожарену површину. После снимања уследиће мониторинг настале штете. Биће сагледано стање шумских састојина, вегетације, приоритетних станишта, флоре и фауне, земљишта и свих других елемената екосистема. Цело опожарено подручје биће мапирано и геореференцирано, а штета ће бити утврђена на три нивоа: нумерички, финансијски и описно. На основу тих података биће дефинисане мере које ће се груписати у три основна правца: санацију и стабилизацију земљишта, подстицање природне регенерације и активну обнову шумских састојина, али и других станишта. Тек тада моћи ће да се направи свеобухватан санациони план, који ће бити један од најважнијих докумената за будућност Делиблатске пешчаре.
Климатски контекст овог пожара не може се заобићи. Од 21. јула, а према њиховој процени и током значајног периода пре тога, на подручју Делиблатске пешчаре готово да није било кише. Просечне максималне дневне температуре биле су између 33 и 36 степени, уз екстреме од 40 до 42 степена у најтоплијим данима. Било је неколико локалних и краткотрајних пљускова, али количина воде коју су донели била је занемарљива, јер је песковито тло Пешчаре ту влагу упило, и изгубило за само неколико сати, а суша се зато непрекидно продубљивала.
Више од 3.500 хектара, према последњим подацима, захваћено је пожаром који још није у потпуности стављен под контролу. У „Војводинашумама“ не сматрају да је заказао постојећи систем видео–надзора земљишта нити да је ватрена стихија последица неодговарајућег управљања простором, већ да су за пошаст одговорни дуг сушни период, ниске влажности ваздуха и непредвидивости ветрова
– Пожар ће утицати и на постојеће пројекте које реализујемо. Један од њих је „Horizon CiROCCO”, у оквиру ког се са партнерима из Грчке, разматра прилагођавање стратегије за мрежу сензора за праћење квалитета ваздуха. После пожара посебно ће бити значајно праћење параметара попут PM2.5 и PM10 честица. Пројекти „REBIOFORESTS”, „Siga2Kazuk”, „CiROCCO” и „AInspec” такође ће бити сагледани кроз искуство овог пожара, али уз једну важну ограду. Наиме, они се првенствено баве проблематиком поплавних шума, па њихова конкретна технолошка решења нису директно применљива на Делиблатску пешчару, али се могу, међутим, користити принципи планирања газдовања шумама – кажу из ЈП „Војводинашуме”.
Ватра однела вегетацију, ветар може одувати песак
Један од ризика који се посебно издваја јесте еолска ерозија. Деценијама је управљање Пешчаром било усмерено и на „везивање и смиривање“ песка. После пожара, међутим, на местима где је вегетација нестала, постоји могућност да ветар поново почне да разноси подлогу. То је проблем који Делиблатска пешчара дуго није имала у оваквом обиму. Због тога ће санација земљишта бити један од приоритета. Контролисане мере уклањања лако запаљиве вегетације већ су примењиване на појединим деловима Пешчаре. Један од примера је уклањање глога са степских станишта. Та мера се спроводи од 2007. године, а ревитализовано је више од 250 хектара степских станишта. И традиционална испаша представља једну од мера којима се утиче на количину вегетације. Али физичко уклањање све лако запаљиве вегетације на готово 35.000 хектара једноставно није организационо и логистички изводљиво. Међутим, ни ту нема једноставних решења, јер оно што из перспективе заштите од пожара изгледа као гориви материјал, у екосистему Пешчаре има и сасвим другу функцију. Хумус је овде много више од органске материје у распадању. Он повезује песак, спречава да га ветар разноси и омогућава стабилност станишта. Истовремено може да упије и задржи количину воде вишеструко већу од сопствене масе и тако ствара танак, влажан микро – слој у површинском делу земљишта. Управо из тог слоја, биљке, нарочито специфична степска вегетација и младе саднице, успевају да преживе дуге и вреле летње суше – упозоравају управљачи и додају да зато потпуно уклањање горивог материјала није могуће, нити би било еколошки оправдано. Из „Војводинашуме“ подсећају да се на Пешчари готово 200 година радило на смиривању и везивању песка, те се сада не може размишљати о потпуном уклањању вегетације само зато што она представља потенцијално гориво.
Пожар је променио терен, али ће бити одговоран и за мењање планова и докумената. Неопходно је ревидирати одређену планску документацију, пре свега Програм управљања за Специјални резерват природе „Делиблатска пешчара“ за ову годину. Како је Покрајински завод за заштиту природе током претходне четири године интензивно радио на ревизији заштићеног подручја, актуелни пожар значајно ће утицати и на будућу Студију заштите за Делиблатску пешчару. Истовремено предстоји израда нових основа газдовања шумама за све газдинске јединице на подручју Пешчаре. А изнад свих тих докумената стоји план санације, у чију израду морају бити укључени Министарство заштите животне средине, покрајински секретаријати, локалне самоуправе, заводи за заштиту природе, факултети, институти, научно – истраживачке организације, организације цивилног друштва и појединачни експерти.
У „Војводинашумама“ очекују да ће се променити и начин финансирања заштите Пешчаре. Већ су добили уверавања Министарства заштите животне средине и Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине да ће средства њихових субвенција већ ове године бити усмерена на санацију последица пожара. Исти приступ очекују и у наредним годинама, а рачуна се и на међународне фондове, с обзиром на то да је Делиблатска пешчара европски значајан хотспот биодиверзитета, али је истовремено и гранично подручје према Румунији, што додатно отвара простор за међународну сарадњу.
Можда је једна од најважнијих порука овог пожара управо она која се односи на систем. Ванредне ситуације могу да доведу до промене и убрзавања процедура, али у „Војводинашумама“ упозоравају да оне истовремено откривају законске недостатке. Као пример наводе Закон о заштити природе, који тренутно не препознаје овакве ванредне ситуације на начин који би одговарао новим климатским условима. Јер природа не чека администрацију, с обзиром на то да на Пешчари ветар може променити правац за неколико минута, еколошка сукцесија на згаришту може почети са првом озбиљнијом кишом. Између та два тренутка морају да стану процене, дозволе, планови, одлуке, новац, људи и машине, а простор који треба обновити мери се хиљадама хектара. Оно што је сада сигурно јесте да ће обнова бити дуга, а Пешчара после пожара више неће бити иста. За неке врсте тек ће наредне године показати колико је популација заиста страдало, док ће за неке последице бити видљиве дуго након што црнило згаришта прекрију први зелени изданци.