VERNICI DANAS PROSLAVLJAJU SVETOG ALEKSANDRA NEVSKOG, JOVANA I PAVLA Svako ko ima nekog bolesnog ili "slabog" u porodici OVO MORA URADITI
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog. Ovaj dan je u crkvenom kalendaru upisan crnim, podebljanim slovom. Na ovaj dan se praznuju i Sveti Aleksandar, Jovan i Pavle Novi.
Aleksandar Nevski rođen je 30. maja 1221. kao sin velikog kneza Jaroslava Vsevolodoviča. Mladost je proveo u Novgorodu, a vlast nad Novgorodskom kneževinom je dobio 1228. Kada je 1237. papa Grgur Deveti organizovao krstaški pohod da bi pokorio ruske zemlje, knez Aleksandar je ustao u zaštitu pravoslavne vere i u bici kod ušća reke Ižore, na obalama Neve, izvojevao 15. jula 1240. veliku pobedu nad Šveđanima, po kojoj je i dobio nadimak Nevski.
U Tatarskoj zemlji je od velikog kana dobio vlast nad čitavom južnom Rusijom i Kijevom 1249. Od 1252. nosio je titulu velikog kneza. Preminuo je 14. novembra 1263, primivši pre smrti monaški postrig pod imenom Aleksije.
Kako se navodi sa sajtu Srpske pravoslavne crkve, Aleksandar je od malena bio okrenut Bogu. Knez Novgorodski postao je 1236. godine.
Iako slabiji vojskom, uz pomoć Boga, pobedio je Šveđane na reci Nevi 1240. godine. Godine 1250. postao je veliki knez Vladimirski. U tatarskoj Zlatnoj Hordi nije hteo da se pokloni idolima. Zbog njegove mudrosti, hrabrosti, telesne snage i lepote, uvažavao ga je i tatarski kan.
Osetivši da mu se primakao kraj, zamonašio se sa imenom Aleksije, pričestio i – ispustio dušu. Bilo je to 1263. godine, kada je imao 43 godine. Pri sahrani, kao živ, otvorio je ruku i uzeo oproštajnu gramatu od mitropolita. Po naređenju cara Petra Velikog, 1724. godine, mošti su mu prenete iz Vladimira u Petrograd, u Aleksandro-Nevsku lavru, gde su i sada.
Legende o čudima Aleksandra Nevskog
O čudima Aleksandra Nevskog postoje mnoge legende. Jedna od njih kaže da su se u crkvi gde je počivalo telo sveca, jedne noći sveće navodno upalile same od sebe, a dva starca izašla su iz oltara i prišla njegovom grobu, govoreći: "Aleksandre, ustani i spasi praunuka Dimitrija, koga napadaju tuđinci".
Prema priči, Aleksandar je ustao iz groba i krenuo s njima, a sve to je navodno video čovek koji brine o crkvi i o tome izvestio crkvene vlasti. Sveštenici su mošti Aleksandra Nevskog postavili u kivot i tom prilikom su bolesnici, prilazeći im s verom, dobili isceljenje.
Zato se veruje da svako ko ima nekog bolesnog ili "slabog" u porodici, mora ujutru otići u crkvu, upaliti sveću i pomoliti se ovom čudotvorcu, a da će on svakome ko mu se iskrenom molitvom obrati, pomoći.
Pored toga, u Srbiji se praznik Svetog Aleksandra Nevskog još zove i Lesendrovan, a običaj je da danas oni koji imaju goste obavezno svoje prijatelje još na kućnom pragu ponude rakijom.
Ako gosti dolaze u kuću u kojoj je danas krsna slava, treba da podignu čašu i nazdrave: "Ko slavu slavi i podiže, njega slava i ljudi pazili, slavio za mnoga ljeta i godina, sve bolje, punije i zadovoljnije!"
Sveti Aleksandar, Jovan i Pavle
Sveti Aleksandar, Jovan i Pavle bili su carigradski patrijarsi. Aleksandar je učestvovao na I Vaseljenskom saboru u Nikeji umesto ostarelog patrijarha Mitrofana; potom nasledio Mitrofana. Kad su neki filozofi hteli s njim da se prepiru o veri, on je rekao jednom od njih: „u ime Gospoda moga Isusa Hrista zapovedam ti da umukneš!". I od tog časa je filozof onemeo. Molitvom svojom je i Ariju prekratio život. Skončao u 98 godini života, 340 godine.
Sveti Jovan Postnik upravljao je crkvom u vreme zlog cara Anastasija, jeretika akefalita. Upokojio se 595 godine.
Sveti Pavle IV upravljao je crkvom pet godina i osam meseci, i odrekao se prestola primivši tajno shimu, da bi pokajao svoj greh što je najpre pristajao uz ikonoborce. Bio je prethodnik velikog Tarasija i upokojio se u vreme Irine i Konstantina 784. godine.