ВЕРНИЦИ ДАНАС ПРОСЛАВЉАЈУ СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ, ЈОВАНА И ПАВЛА Свако ко има неког болесног или "слабог" у породици ОВО МОРА УРАДИТИ

Александар Невски рођен је 30. маја 1221. као син великог кнеза Јарослава Всеволодовича. Младост је провео у Новгороду, а власт над Новгородском кнежевином је добио 1228. Када је 1237. папа Гргур Девети организовао крсташки поход да би покорио руске земље, кнез Александар је устао у заштиту православне вере и у бици код ушћа реке Ижоре, на обалама Неве, извојевао 15. јула 1240. велику победу над Швеђанима, по којој је и добио надимак Невски.

У Татарској земљи је од великог кана добио власт над читавом јужном Русијом и Кијевом 1249. Од 1252. носио је титулу великог кнеза. Преминуо је 14. новембра 1263, примивши пре смрти монашки постриг под именом Алексије.

Како се наводи са сајту Српске православне цркве, Александар је од малена био окренут Богу. Кнез Новгородски постао је 1236. године. 

Иако слабији војском, уз помоћ Бога, победио је Швеђане на реци Неви 1240. године. Године 1250. постао је велики кнез Владимирски. У татарској Златној Хорди није хтео да се поклони идолима. Због његове мудрости, храбрости, телесне снаге и лепоте, уважавао га је и татарски кан. 

Осетивши да му се примакао крај, замонашио се са именом Алексије, причестио и – испустио душу. Било је то 1263. године, када је имао 43 године. При сахрани, као жив, отворио је руку и узео опроштајну грамату од митрополита. По наређењу цара Петра Великог, 1724. године, мошти су му пренете из Владимира у Петроград, у Александро-Невску лавру, где су и сада. 

Легенде о чудима Александра Невског

О чудима Александра Невског постоје многе легенде. Једна од њих каже да су се у цркви где је почивало тело свеца, једне ноћи свеће наводно упалиле саме од себе, а два старца изашла су из олтара и пришла његовом гробу, говорећи: "Александре, устани и спаси праунука Димитрија, кога нападају туђинци".

Према причи, Александар је устао из гроба и кренуо с њима, а све то је наводно видео човек који брине о цркви и о томе известио црквене власти. Свештеници су мошти Александра Невског поставили у кивот и том приликом су болесници, прилазећи им с вером, добили исцељење. 

Зато се верује да свако ко има неког болесног или "слабог" у породици, мора ујутру отићи у цркву, упалити свећу и помолити се овом чудотворцу, а да ће он свакоме ко му се искреном молитвом обрати, помоћи. 

Поред тога, у Србији се празник Светог Александра Невског још зове и Лесендрован, а обичај је да данас они који имају госте обавезно своје пријатеље још на кућном прагу понуде ракијом.

Ако гости долазе у кућу у којој је данас крсна слава, треба да подигну чашу и наздраве: "Ко славу слави и подиже, њега слава и људи пазили, славио за многа љета и година, све боље, пуније и задовољније!"

Свети Александар, Јован и Павле

Свети Александар, Јован и Павле били су цариградски патријарси. Александар је учествовао на I Васељенском сабору у Никеји уместо остарелог патријарха Митрофана; потом наследио Митрофана. Кад су неки филозофи хтели с њим да се препиру о вери, он је рекао једном од њих: „у име Господа мога Исуса Христа заповедам ти да умукнеш!". И од тог часа је филозоф онемео. Молитвом својом је и Арију прекратио живот. Скончао у 98 години живота, 340 године. 

Свети Јован Постник управљао је црквом у време злог цара Анастасија, јеретика акефалита. Упокојио се 595 године. 

Свети Павле IV управљао је црквом пет година и осам месеци, и одрекао се престола примивши тајно схиму, да би покајао свој грех што је најпре пристајао уз иконоборце. Био је претходник великог Тарасија и упокојио се у време Ирине и Константина 784. године. 

(Telegraf.rs)