VRTIĆI TRAŽE RADNIKE, A VASPITAČA NEMA: Predškolski sistem u regionu sve bliži ozbiljnoj krizi
Predškolske ustanove širom Bosne i Hercegovine suočavaju se sa sve izraženijim nedostatkom vaspitača, a stručnjaci upozoravaju da bi ovaj problem mogao dodatno da oteža funkcionisanje čitavog sistema. Vrtići traže radnike, potrebe za upisom dece rastu, ali stručnog kadra nema dovoljno.
Ovo zanimanje već je proglašeno deficitarnim u pojedinim delovima BiH, pre svega u Tuzlanskom kantonu, koji je i najmnogoljudniji. Ipak, stručnjaci upozoravaju da problem više nije lokalan, već da je prisutan u celoj zemlji, ali i u regionu.
Na nedostatak vaspitača ukazano je i tokom međunarodne naučno-stručne konferencije „Rani razvoj i predškolsko obrazovanje: inovacije, izazovi i perspektive”, održane u okviru 31. Letnjeg univerziteta u Tuzli. Konferencija je okupila stručnjake, istraživače, nastavnike, vaspitače i studente iz Bosne i Hercegovine i regiona.
Prema rečima rukovoditeljke Odseka za predškolsko vaspitanje i obrazovanje Univerziteta u Tuzli Selme Porobić, manjak vaspitača više nije problem pojedinih lokalnih zajednica.
„Zvanično je proglašen u Tuzlanskom kantonu kao deficitarni kadar, ali ne samo u Tuzlanskom kantonu. Mi smo, kao jedan od učesnika projekta Evropske unije za predškolstvo u Bosni i Hercegovini, konstatovali da je to slučaj u svim, doslovno svim gradovima Bosne i Hercegovine, ali i u zemljama regiona”, rekla je Porobić.
Stručnjaci ističu da je uloga vaspitača danas znatno složenija nego ranije. Osim rada na razvoju dece, od njih se očekuje da odgovore i na izazove koje donose ubrzani tehnološki razvoj, promenjene životne navike i drugačija porodična dinamika.
„U sadašnje vreme, sa brojnim izazovima koje imamo u društvu, vezano za razvoj tehnologija, promenjene stilove života i promene porodične dinamike, predškolsko vaspitanje predstavlja veoma važno mesto gde podršku može dobiti ne samo dete nego i porodica u celini”, navela je prorektorka za međunarodnu i međuuniverzitetsku saradnju Univerziteta u Tuzli Vesna Bratovčić.
Neophodno ulagati u obrazovanje vaspitača
Kako bi se odgovorilo na nove zahteve profesije, neophodno je kontinuirano ulagati u obrazovanje i stručno usavršavanje zaposlenih u predškolskom sektoru.
O tome je govorila i Maja Jukić, ekspertkinja za osiguranje kvaliteta i kontinuirani profesionalni razvoj iz Hrvatske, naglašavajući da se savremeni profesionalni razvoj ne može svesti samo na povremene edukacije.
„Kontinuirani profesionalni razvoj sada je mnogo kompleksniji od nekadašnjeg usavršavanja i mi pokušavamo sve aspekte i alate koji su nam potrebni, kako za osiguranje kvaliteta tako i za kontinuirani profesionalni razvoj, razviti ovde zajedno sa ekspertima iz Bosne i Hercegovine”, pojasnila je Jukić.
Dodatni izazov predstavlja rastuća potreba za upisom dece u vrtiće, što zahteva i veći broj kvalifikovanih stručnjaka. Prodekan za nastavu i studentska pitanja Univerziteta u Tuzli Elvis Vardo smatra da se značaj vaspitačke profesije često ne prepoznaje u dovoljnoj meri.
„Uzimajući u obzir razvojne karakteristike dece predškolskog uzrasta, postojeće planove i programe te obavezu koju imamo kada je reč o obuhvatu dece predškolskog uzrasta, možemo shvatiti koliko je zapravo važna uloga jednog profesionalca”, rekao je Vardo.
Slično i u Srbiji
Sličan pritisak postoji i u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u školskoj 2025/26. godini predškolsko vaspitanje i obrazovanje pohađa 235.319 dece. Od toga je 59.902 dece uzrasta od šest meseci do tri godine, dok je 175.417 dece od navršene treće godine do polaska u školu.
U školskoj 2024/25. godini program predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji bio je organizovan u 515 predškolskih ustanova, od kojih su 193 državne i 322 privatne, u ukupno 2.833 objekta. Vaspitno-obrazovni rad ostvarivalo je 22.567 vaspitača.
Iako ne postoji jedan zvaničan podatak o tome koliko vaspitača trenutno nedostaje u Srbiji, oglasi za posao pokazuju da potražnja postoji. Na Infostudu su ovih dana aktivna 23 oglasa za poziciju vaspitača, dok pojedini agregatori oglasa prikazuju i znatno veći broj, jer obuhvataju i duplirane, arhivirane ili šire formulisane konkurse.
Problem se vidi i kroz liste čekanja za vrtiće, posebno u većim gradovima. U Novom Sadu je, prema ranijim podacima, svake godine stizalo od 4.000 do 5.000 prijava za upis u „Radosno detinjstvo”, dok je u jednoj radnoj godini na listi čekanja ostalo 296 dece, što je navedeno kao najmanji broj u odnosu na prethodne godine. U Beogradu se brojevi menjaju od opštine do opštine i od konkursa do konkursa, ali se upravo prestonica godinama izdvaja kao sredina u kojoj je pritisak na državne vrtiće najveći.