ZABRINJAVAJUĆI REZULTATI PROBNIH TESTOVA ZA OSMAKE Mali maturanti ne razumeju pročitano i imaju sve kraći fokus, evo šta je uzrok tome

Konkretno, nakon testa ih srpskog jezika se ispostavilo da deca redom ne razumeju pročitano, da im prilično nisu važni interpunkcija pa i pravopis generalno, a takođe i da im je fokus pažnje sve slabiji i kratkotrajniji. Kad se kao društvo suočimo sa ovako neveselom slikom stvarnosti, mahom za nju krivimo preterano življenje dece i adolescenata u digitalnom svetu. Ali, da li je "krivac" samo na toj strani? Odgovor na to pitanje smo potražili od pedagoškinje Dragane Ćupurdije iz Subotice.

-  Deca bi sa 7 godina po nekim standardima trebalo da budu fokusirana 20 minuta, a oni su u osmom razredu skoncentrisani samo 15 - kaže Ćupurdija.

Inače, pomenuti loši rezultati testova nemaju, smatra ona, samo jedan uzrok.

- Za početak, veliki problem kod dece je što oni držeći previše vremena telefon u ruci, zaborave da koriste olovku i da pišu. Dalje, problem je u takozvanom "multitaskingu", što bi oni više stvari u isto vreme da rade, a onda svakoj posvete samo površno. Najzad, kad je loše znanje maternjeg jezika u pitanju, to je i zbog preranog početka učenja stranih jezika, dok još nisu ni svoj na osnovnom nivou savladali - ukazuje gospođa Ćupurdija.

To što im roditelji daju da od treće godine drže tablet u ruci pa gledaju "bezazlene" sadržaje poput crtaća ali na engleskom, ruskom, korejskom, kasnije za posledicu, ističe naša sagovornica, ima slabu zainteresovanost, pa i elementarno znanje iz maternjeg jezika. Onda dolazi do pomenutih loših rezultata probnih ispita.

- A kad dođu kod pedagoga, roditelji oni očekuju da ih on odmah "popravi" i pitaju "a gde da ga vodim". Preko noći bi da reše problem koji nije tek tako nastao - navodi Ćupurdija.

Po njenom mišljenju, da ne bi došlo do "zakržljavanja" u znanju iz srpskog jezika, preporućljivo je da deca najpre savladaju njega do polaska u osnovnu školu pa tek onda da počnu neki strani jezik da uče.

- Od sedme godine lagane lekcije, a nešto ozbiljnije tek u petom razredu - preporuka je pedagoškinje koja dodaje i da je elokvencija dece sve slabija.

Jedan od faktora koji utiče na slabljenje fokusa pažnje i uopšte misaoni proces kod dece, jeste fizička neaktivnosti.

- Deci se zbog toga što se slabo kreću sporije razvija motorima, a samim tim i mozak - upozorava Ćupurdija.

E tu dolazimo do problema i magarećih usluga koje deci prave roditelji.

Osim tog preranog forsiranja da idu na jezike i druge aktivnosti, tu je i sve zastupljeniji agresivni pristup po pitanju ocena.

- Roditelji bi da im deca imaju sve petice pa bilo to u skladu sa njihovim realnim mogućnostima ili ne. I onda dolaze u školu i prete nastavnicima sa advokatima, a oni, da se ne bi zamerali - poklanjaju petice đacima. I otuda sve veći broj odlikaša pa i vukovaca - skreće naša sagovornica pažnju na večiti problem.

Tako se, zaključuje ona, stvaraju rupe u znanju na duže staze.

Na sve ovo dolazi, dodaje naša sagovornica, vrlo ne samo preobimno gradivo iz pojedinih predmeta, već i to što su neki od njih suvišni. Takođe, u startu se, smatra ona, pravi magareća usluga deci, sa opisnim ocenama u prvom razredu.

Suma sumarum, da možena dobro da izađe prekomerno korišćenje mobilnih telefona, računara, tableta - ne može, ali da problem za dečije rupe u znanju i prenisku koncentraciju leži samo u tome - ne leži. Formiranje jednog pametnog, obrazovanog, pismenog deteta stvar je i škole ali i roditelja.