ЗАБРИЊАВАЈУЋИ РЕЗУЛТАТИ ПРОБНИХ ТЕСТОВА ЗА ОСМАКЕ Мали матуранти не разумеју прочитано и имају све краћи фокус, ево шта је узрок томе

Конкретно, након теста их српског језика се испоставило да деца редом не разумеју прочитано, да им прилично нису важни интерпункција па и правопис генерално, а такође и да им је фокус пажње све слабији и краткотрајнији. Кад се као друштво суочимо са овако невеселом сликом стварности, махом за њу кривимо претерано живљење деце и адолесцената у дигиталном свету. Али, да ли је "кривац" само на тој страни? Одговор на то питање смо потражили од педагошкиње Драгане Ћупурдије из Суботице.

-  Деца би са 7 година по неким стандардима требало да буду фокусирана 20 минута, а они су у осмом разреду сконцентрисани само 15 - каже Ћупурдија.

Иначе, поменути лоши резултати тестова немају, сматра она, само један узрок.

- За почетак, велики проблем код деце је што они држећи превише времена телефон у руци, забораве да користе оловку и да пишу. Даље, проблем је у такозваном "мултитаскингу", што би они више ствари у исто време да раде, а онда свакој посвете само површно. Најзад, кад је лоше знање матерњег језика у питању, то је и због прераног почетка учења страних језика, док још нису ни свој на основном нивоу савладали - указује госпођа Ћупурдија.

То што им родитељи дају да од треће године држе таблет у руци па гледају "безазлене" садржаје попут цртаћа али на енглеском, руском, корејском, касније за последицу, истиче наша саговорница, има слабу заинтересованост, па и елементарно знање из матерњег језика. Онда долази до поменутих лоших резултата пробних испита.

- А кад дођу код педагога, родитељи они очекују да их он одмах "поправи" и питају "а где да га водим". Преко ноћи би да реше проблем који није тек тако настао - наводи Ћупурдија.

По њеном мишљењу, да не би дошло до "закржљавања" у знању из српског језика, препорућљиво је да деца најпре савладају њега до поласка у основну школу па тек онда да почну неки страни језик да уче.

- Од седме године лагане лекције, а нешто озбиљније тек у петом разреду - препорука је педагошкиње која додаје и да је елоквенција деце све слабија.

Један од фактора који утиче на слабљење фокуса пажње и уопште мисаони процес код деце, јесте физичка неактивности.

- Деци се због тога што се слабо крећу спорије развија моторима, а самим тим и мозак - упозорава Ћупурдија.

Е ту долазимо до проблема и магарећих услуга које деци праве родитељи.

Осим тог прераног форсирања да иду на језике и друге активности, ту је и све заступљенији агресивни приступ по питању оцена.

- Родитељи би да им деца имају све петице па било то у складу са њиховим реалним могућностима или не. И онда долазе у школу и прете наставницима са адвокатима, а они, да се не би замерали - поклањају петице ђацима. И отуда све већи број одликаша па и вуковаца - скреће наша саговорница пажњу на вечити проблем.

Тако се, закључује она, стварају рупе у знању на дуже стазе.

На све ово долази, додаје наша саговорница, врло не само преобимно градиво из појединих предмета, већ и то што су неки од њих сувишни. Такође, у старту се, сматра она, прави магарећа услуга деци, са описним оценама у првом разреду.

Сума сумарум, да можена добро да изађе прекомерно коришћење мобилних телефона, рачунара, таблета - не може, али да проблем за дечије рупе у знању и прениску концентрацију лежи само у томе - не лежи. Формирање једног паметног, образованог, писменог детета ствар је и школе али и родитеља.