ŽRTVE RODNO ZASNOVANOG NASILJA ČUVAJU BROJNI ZAKONI U SRBIJI Dokumenti koji štite i fizički i psihički integritet

Ustav Republike Srbije, kao najviši pravni akt države, svakako da ukazuje na zabranu bilo kakve vrste nasilja, pa tako i diskriminacije – da „svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu” (Čl. 21). Takođe, Ustavom je zagarantovano ljudsko dostojanstvo (Čl. 23) koje „je nepovredivo i svi su dužni da ga poštuju i štite”. Ovaj dokument garantuje još i fizički i psihički integritet (Čl. 25) i naknadu štete (Čl. 35).

Iako nigde nije konkretno navedeno da se Ustav odnosi i na onlajn život, svakako da se podrazumeva, budući da i onlajn nasiljem mogu da budu povređena nečija jednakost, dostojanstvo, psihički integritet, privatnost i pravo na pravnu zaštitu.

Najvažniji pak domaći propis za digitalno nasilje je Krivični zakonik RS, koji kroz brojne članove ukazuje na različite oblike sajber bulinga. Među njima su ugrožavanje sigurnosti (Čl. 138), proganjanje (Čl. 138a) – koje ne mora da bude samo fizičko, zatim neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (Čl. 143), neovlašćeno fotografisanje (Čl. 144), neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka (Čl. 145), što se kolokvijalno naziva „osvetničkom pornografijom” premda za nju i dalje ne postoji konkretno definisano krivično delo.

U protekle četiri godine čak tri državne institucije su reagovale na ovaj nedostatak – Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (2022), Ministarstvo pravde (2025) i Kabinet ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprčavanje nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena (2025), podnosivši inicijative za izmene Krivičnog zakonika.

Krivični zakonik pak kažnjava neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka (Čl. 146), polno uznemiravanje (Čl. 182a) koje uznemirava svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje, dok Član 185 govori o devojčicama kao žrtvama i pornografskim materijalima i iskorišćavanju maloletnika. Kod digitalnog nasilja važan je i Član 54a – motiv mržnje, što podrazumeva nasilje usmereno prema ženi zato što je žena, odnosno kada je ono rodno zasnovano.

Zasebni Zakon o diskriminaciji predstavlja drugi stub zaštite i obuhvata reagovanje u slučaju govora mržnje (Čl. 11), uznemiravanje, ponižavajuće, polno i rodno uznemiravanje (Čl. 12), teške oblike diskriminacije (Čl. 13) među kojima su izazivanje nejednakosti, mržnje i netrpeljivosti, propagiranje diskriminacije putem javnih glasila i slično, dok Član 20 zasebno podrazumeva diskriminaciju na osnovu pola.

Ovde se možemo nadovezati i na Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji definiše rodno zasnovano nasilje kao fizičko, seksualno, psihičko, ekonomsko ili socijalno, kao i pretnje određenim delima, bez obzira na to da li se dešavaju u javnoj ili privatnoj sferi. Stoga su posebno važni članovi 51 (koji obuhvata sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama), 52 (posebne mere zaštite žrtava), 54 (prava žrtve na psihosocijalnu pomoć, besplatnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu, besplatnu pravnu pomoć), kao i 55 (posebne usluge podrške, koje uključuju sigurne kuće i druge oblike pomoći).

Posebno važan dokument u slučaju digitalnog nasilja bivšeg ili sadašnjeg partnera jeste Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji u Članu 3 definiše nasilje kao fizičko, seksualno, psihološko ili ekonomsko. Naravno, internet, kao platgforma pogodna za ovakve vrste nasilja, nije izuzet. Upravo zato pretnje objavljivanjem intimnih fotografija mogu biti deo šireg obrasca partnerskog nasilja.

Porodični zakonik takođe se bavi pitanjem nasilja u porodici (Čl. 197) i merama zaštite (Čl. 198), a digitalno uznemiravanje može biti deo obrasca na osnovu kojeg se traži zaštita od nasilja u porodici.

Ustav Republike Srbije, kao najviši pravni akt države, svakako da ukazuje na zabranu bilo kakve vrste nasilja, pa tako i diskriminacije – da „svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu” (Čl. 21). Takođe, Ustavom je zagarantovano ljudsko dostojanstvo (Čl. 23) koje „je nepovredivo i svi su dužni da ga poštuju i štite”. Ovaj dokument garantuje još i fizički i psihički integritet (Čl. 25) i naknadu štete (Čl. 35)

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti još jedna je pravna „adresa“ za žrtve sajber bulinga, posebno kad dođe do objavljivanja adrese, broja telefona, identiteta, fotografija, podataka o deci ili nezakonite obrade ličnih podataka.

Digitalno nasilje je zloupotreba informaciono-komunikacionih tehnologija koje može dovesti do povrede ličnosti i ugrožavanja dostojanstva – navodi se u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koje je u ovom kontekstu posebno važno za devojčice.

Osim svega navedenog, valja spomenuti i Pravilnik o protoklu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i uznemiravanje (2024) a koji veoma konkretno definiše digitalno nasilje: „zloupotreba informacionih tehnologija koja se ostvaruje slanjem poruka, video-zapisa, elektronskom poštom, SMS/MMS-om, putem veb-sajta, četovanja, foruma i društvenih mreža, uključujući objavljivanje sadržaja ili poverljivih ličnih podataka bez saglasnosti.” Protokol kao oblike digitalnog nasilja navodi i uznemirujuće pozive i poruke, slanje audio-vizuelnih snimaka, zloupotrebu društvenih mreža, snimanje osobe protiv njene volje, distribuiranje snimaka, pretnje putem digitalnih kanala, distribuiranje fotografija, kao i seksualno eksplicitnog materijala koji uključuje decu.

Premda nije zakon protiv rodno zasnovanog nasilja, ali Zakon o elektronskim komunikacijama svakako da štiti tajnost elektronskih komunikacija, te Članom 160 propisuje zabranu snimanja, čuvanja i svakog oblika presretanja ili nadzora elektronskih komunikacija.

Osim svih navedenih zakona, u Srbiji postoji i nekoliko Strategija koji se tiču ove teme, pa je tako jedna od njih Strategija za rodnu ravnopravnost 2021-2030, a koja prepoznaje potrebu suzbijanja svih oblika rodno zasnovanog nasilja, uključujući izazove koje donosi razvoj digitalnih tehnologija i potrebu jačanja bezbednosti žena i devojčica u digitalnom okruženju. Takođe, Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije 2022-2030. tiče se sistemskog uključivanja antidiskriminacione perspektive, procene uticaja politika na grupe izložene riziku, kao i prikupljanje razvrstanih podataka.

Žene u SRbiji pak štite i brojne međunarodne konvencije, o čemu će biti reči u sledećem tekstu serijala „Sigurna i na mreži”.