ЖРТВЕ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА ЧУВАЈУ БРОЈНИ ЗАКОНИ У СРБИЈИ Документи који штите и физички и психички интегритет

Устав Републике Србије, као највиши правни акт државе, свакако да указује на забрану било какве врсте насиља, па тако и дискриминације – да „свако има право на једнаку законску заштиту” (Чл. 21). Такође, Уставом је загарантовано људско достојанство (Чл. 23) које „је неповредиво и сви су дужни да га поштују и штите”. Овај документ гарантује још и физички и психички интегритет (Чл. 25) и накнаду штете (Чл. 35).

Иако нигде није конкретно наведено да се Устав односи и на онлајн живот, свакако да се подразумева, будући да и онлајн насиљем могу да буду повређена нечија једнакост, достојанство, психички интегритет, приватност и право на правну заштиту.

Најважнији пак домаћи пропис за дигитално насиље је Кривични законик РС, који кроз бројне чланове указује на различите облике сајбер булинга. Међу њима су угрожавање сигурности (Чл. 138), прогањање (Чл. 138а) – које не мора да буде само физичко, затим неовлашћено прислушкивање и снимање (Чл. 143), неовлашћено фотографисање (Чл. 144), неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка (Чл. 145), што се колоквијално назива „осветничком порнографијом” премда за њу и даље не постоји конкретно дефинисано кривично дело.

У протекле четири године чак три државне институције су реаговале на овај недостатак – Повереник за заштиту равноправности (2022), Министарство правде (2025) и Кабинет министарке без портфеља задужене за координацију активности у области родне равноправности, спрчавање насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена (2025), подносивши иницијативе за измене Кривичног законика.

Кривични законик пак кажњава неовлашћено прикупљање личних података (Чл. 146), полно узнемиравање (Чл. 182а) које узнемирава свако вербално, невербално или физичко понашање, док Члан 185 говори о девојчицама као жртвама и порнографским материјалима и искоришћавању малолетника. Код дигиталног насиља важан је и Члан 54а – мотив мржње, што подразумева насиље усмерено према жени зато што је жена, односно када је оно родно засновано.

Засебни Закон о дискриминацији представља други стуб заштите и обухвата реаговање у случају говора мржње (Чл. 11), узнемиравање, понижавајуће, полно и родно узнемиравање (Чл. 12), тешке облике дискриминације (Чл. 13) међу којима су изазивање неједнакости, мржње и нетрпељивости, пропагирање дискриминације путем јавних гласила и слично, док Члан 20 засебно подразумева дискриминацију на основу пола.

Овде се можемо надовезати и на Закон о родној равноправности који дефинише родно засновано насиље као физичко, сексуално, психичко, економско или социјално, као и претње одређеним делима, без обзира на то да ли се дешавају у јавној или приватној сфери. Стога су посебно важни чланови 51 (који обухвата спречавање и сузбијање родно заснованог насиља и насиља према женама), 52 (посебне мере заштите жртава), 54 (права жртве на психосоцијалну помоћ, бесплатну социјалну и здравствену заштиту, бесплатну правну помоћ), као и 55 (посебне услуге подршке, које укључују сигурне куће и друге облике помоћи).

Посебно важан документ у случају дигиталног насиља бившег или садашњег партнера јесте Закон о спречавању насиља у породици, који у Члану 3 дефинише насиље као физичко, сексуално, психолошко или економско. Наравно, интернет, као платгформа погодна за овакве врсте насиља, није изузет. Управо зато претње објављивањем интимних фотографија могу бити део ширег обрасца партнерског насиља.

Породични законик такође се бави питањем насиља у породици (Чл. 197) и мерама заштите (Чл. 198), а дигитално узнемиравање може бити део обрасца на основу којег се тражи заштита од насиља у породици.

Устав Републике Србије, као највиши правни акт државе, свакако да указује на забрану било какве врсте насиља, па тако и дискриминације – да „свако има право на једнаку законску заштиту” (Чл. 21). Такође, Уставом је загарантовано људско достојанство (Чл. 23) које „је неповредиво и сви су дужни да га поштују и штите”. Овај документ гарантује још и физички и психички интегритет (Чл. 25) и накнаду штете (Чл. 35)

Закон о заштити података о личности још једна је правна „адреса“ за жртве сајбер булинга, посебно кад дође до објављивања адресе, броја телефона, идентитета, фотографија, података о деци или незаконите обраде личних података.

Дигитално насиље је злоупотреба информационо-комуникационих технологија које може довести до повреде личности и угрожавања достојанства – наводи се у Закону о основама система образовања и васпитања, које је у овом контексту посебно важно за девојчице.

Осим свега наведеног, ваља споменути и Правилник о протоклу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и узнемиравање (2024) а који веома конкретно дефинише дигитално насиље: „злоупотреба информационих технологија која се остварује слањем порука, видео-записа, електронском поштом, СМС/ММС-ом, путем веб-сајта, четовања, форума и друштвених мрежа, укључујући објављивање садржаја или поверљивих личних података без сагласности.” Протокол као облике дигиталног насиља наводи и узнемирујуће позиве и поруке, слање аудио-визуелних снимака, злоупотребу друштвених мрежа, снимање особе против њене воље, дистрибуирање снимака, претње путем дигиталних канала, дистрибуирање фотографија, као и сексуално експлицитног материјала који укључује децу.

Премда није закон против родно заснованог насиља, али Закон о електронским комуникацијама свакако да штити тајност електронских комуникација, те Чланом 160 прописује забрану снимања, чувања и сваког облика пресретања или надзора електронских комуникација.

Осим свих наведених закона, у Србији постоји и неколико Стратегија који се тичу ове теме, па је тако једна од њих Стратегија за родну равноправност 2021-2030, а која препознаје потребу сузбијања свих облика родно заснованог насиља, укључујући изазове које доноси развој дигиталних технологија и потребу јачања безбедности жена и девојчица у дигиталном окружењу. Такође, Стратегија превенције и заштите од дискриминације 2022-2030. тиче се системског укључивања антидискриминационе перспективе, процене утицаја политика на групе изложене ризику, као и прикупљање разврстаних података.

Жене у СРбији пак штите и бројне међународне конвенције, о чему ће бити речи у следећем тексту серијала „Сигурна и на мрежи”.