NAŠI DRŽAVLJANI I DALJE TRPE POSLEDICE PRESUDA MEĐUNARODNOG TRIBUNALA U evropskim kazamatima još 16 Srba osuđenih u Hagu

Prema zahtevu podnetom sudu krajem marta, Stanišić (76) navodi da je do 10. marta ove godine izdržao 10 godina u zatvoru, odnosno dve trećine ukupne kazne. Po pravilima suda, to je nužan uslov da bi njegov zahtev za prevremeno oslobađanje uopšte bio razmotren.

U zahtevu i propratnom ličnom pismu sudu Stanišić je naglasio da prihvata nalaze presude i izrazio žaljenje i kajanje zbog zločina koje su počinili Srbi i za koje je on, između ostalih, bio proglašen krivim. Njegov branilac Vejn Džordaš u zahtevu je ocenio da Stanišićev doprinos tim zlodelima nije bio odlučujuće veliki i naglasio da je Stanišić, nasuprot tome, znatno doprineo mirovnim naporima međunarodne zajednice za okončanje ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, uključujući oslobađanje oko 300 vojnika Unprofora, dvojice francuskih pilota i američkog novinara Dejvida Rouda iz ruku Vojske Republike Srpske. U zahtevu se ističe i Stanišićeva odlučujuća uloga u primoravanju srpskih lidera u Hrvatskoj i BiH da prihvate Vensov sporazum, odnosno Dejtonski mirovni sporazum, koji su priznale i vodeće zapadne sile.

U evropskim kazamatima još 16 Srba služi duge haške presude. Jedini u pritvorskoj jedinici bivšeg Tribunala u Sheveningenu je nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske general Ratko Mladić, koji izdržava doživotnu kaznu zbog genocida u Srebrenici tokom rata u BiH. Porodica i odbrana su zatražili njegovo oslobađanje iz zdravstvenih razloga i taj zahtev Mehanizam u Hagu još razmatra.

Lošeg zdravlja je i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, koji kaznu doživotne robije izdržava u zatvoru Albani na ostrvu Vajt u Velikoj Britaniji. 

1.138 godina robije pripadnicima srpske nacionalnosti

U zatvoru u Nemačkoj je nekadašnji visoki funkcioner MUP-a Srbije Vlastimir Đorđević, osuđen na 18 godina zatvora zbog zločina na Kosovu. Iako je izdržao dve trećine kazne i uprkos priznanju da je učestvovao u prikrivanju zločina kada su tela ubijenih Albanaca sa Kosova i Metohije prebačena u Batajnicu, Hag je odbio da ga pusti na slobodu. 

U ovoj državi je i Dragoljub Kunarac, osuđen na 28 godina robije za sistemska silovanja i spaljivanja muslimanskih civila iz Foče i Višegrada. Dve trećine kazne izdržao je još 2016. godine, ali sud ne veruje da se popravio.

Generali Vojske Republike Srpske Stanislav Galić i Vujadin Popović izdržavaju kazne doživotnog zatvora takođe u Nemačkoj. Galić je osuđen zbog opsade Sarajeva, a Popović zbog genocida u Srebrenici.

U Francuskoj kaznu od 40 godina zatvora izdržava lekar Milomir Stakić. Bio je na čelu kriznog štaba kada su u Prijedoru formirana tri logora za Muslimane. Izrečena mu je najpre doživotna robija, ali mu je posle žalbe kazna ublažena. 

Doživotnu kaznu u Estoniji izdržava Milan Lukić, vođa paravojnih formacija „Belih orlova” i „Osvetnika”, koji je ubio više od stotinu muslimanskih civila, spaljujući žive civile, žene i decu, u zatvorenim kućama. Njegov rođak Sredoje Lukić, pripadnik tih jedinica, osuđen je na 30 godina zatvora i kaznu izdržava u Norveškoj.

U zatvoru u Estoniji su i nekadašnji predsednik Republike Srpske Krajine Milan Martić, koji je osuđen na 35 godina zatvora zbog zločina nad Hrvatima, kao i Dragomir Milošević, general Vojske Republike Srpske, koji izdržava kaznu od 29 godina zatvora zbog kampanje snajperskog i artiljerijskog terorisanja građana Sarajeva.

U zatvoru u Finskoj je, pod sličnim obrazloženjem, general Vojske RS Radivoje Miletić, osuđen na 18 godina robije za zločine nakon oslobađanja Srebrenice i Žepe, iako je odavno ispunio uslov da se nađe na slobodi. General Radislav Krstić, osuđen na 35 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici, više puta je tražio da bude pušten iz zatvora u Poljskoj jer je i on izdržao dve trećine kazne.

Bivši ministar policije RS Mićo Stanišić i nekadašnji načelnik regionalnog centra policije u Banjaluci Stojan Župljanin izdržavaju kazne u Poljskoj.

Za više od tri decenije postojanja Haški sud je izrekao ukupno 1.138 godina robije pripadnicima srpske nacionalnosti, ubedljivo najviše od svih naroda koji su učestvovali u ratnim sukobima na tlu bivše Jugoslavije. Tribunal je 2017. godine zatvorio vrata, a nasledio ga je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu, koji odlučuje o sudbini preostalih srpskih zatočenika.